Telekom Nemcima zbog rupe u budžetu

Ekonomista i saradnik Centra za liberalno demokratske studije Boško Mijatović kaže da "tvrdo veruje" da je postignut dogovor da se Telekom Srbija proda „Dojče telekomu“. Nemci već imaju 20 odsto vlasništva srpske kompanije kroz grčki OTE, pa bi sa 40 odsto akcija postao kontrolni većinski vlasnik.

Sa druge strane, ocenio je Mijatović, niko drugi ne može pri kupovini 40 odsto državnih akcija Telekoma da dostigne "magičnih 50 plus jedna akcija" i zato se neće ni pojaviti na tenderu. "Drugim rečima, tender je taktično namešten za ’Dojče telekom’, što ne znam da li je dobro iz tehnoloških razloga, ali će doneti manji prodajni prihod Srbiji", rekao je Mijatović.

Srbija će izgubiti kontrolnu premiju, izgubiće novac koji bi neko drugi bio spreman da plati za dostizanje većinskog vlasništva od 51 odsto, rekao je Mijatović i naglasio da se mnogo više plaća za 51 odsto, nego za 40 odsto vlasništva. "Uveren sam da bi država morala da ponudi najmanje 51 odsto vlasništva i tako organizuje iskreno nadmetanje velikih svetskih i evropskih kompanija za naš Telekom", zaključio je Mijatović.

Kovačević: Telekom trebalo odavno prodati

Ekonomista Milan Kovačević kaže da je preduzeće Telekom Srbija trebalo odavno prodati, još pre ekonomske krize, ali da je sada krajnje vreme da se ponovo ubrza proces privatizacije, uključivši i javna preduzeća. Kovačević je naglasio da bi bilo "tragično" ukoliko bi se tako dobijeni novac iskoristio za potrošnju kao sredstva od dosadašnjih privatizacija.

On je ocenio da bi najbolje bilo da država dobijeni novac od prodaje Telekoma uloži u stvaranje razvojne banke, uz napomenu da se ne slaže sa idejom da se od tih sredstava napravi budžetski fond za finansiranje infrastrukturnih projekata.

Kovačević smatra da bi država trebalo da proda celokupni udeo koji poseduje u Telekomu od 55 odsto, jer se najavljenom prodajom samo 40 procenata akcija smanjuje, kako ističe, interes kupca. U slučaju prodaje 40 odsto akcija Telekoma, jedino ima smisla da taj udeo preuzme "Dojče telekom" (suvlasnik grčkog OTE), pa da on postane većinski ulagač, ističe Kovačević.

Šoškić: Prodaju obaviti transparentno

Ekonomista Dejan Šoškić kaže, povodom najavljene prodaje kapitala Telekoma, da je ključni zadatak u tom postupku da se proces prodaje obavi transparentno i uz maksimizaciju prihoda, a da taj novac bude korišćen za podizanje privrednog potencijala naše zemlje na duži rok.

Kada je rekao da sredstva od prodaje treba upotrebiti za podizanje privrednog potencijala zemlje na duži rok, Šoškić je objasnio da pod tim misli na izgradnju infrastrukture, odnosno auto-puteva, obilaznicu oko Beograda i druge infrastrukturne projekate koji mogu da podignu privredni kapacitet Srbije.

Telekomunikacioni sektor nije bio pogodjen u većoj meri ukupnom globalnom krizom, kao mnogi drugi sektori privrede pojedinih zemalja i sveta u celini i da li je danas dobar trenutak za prodaju kapitala Telekoma ili nije, teško je reći, rekao je Šoškić i dodao da to pitanje treba ostaviti stručnjacima koji se bave tim specifičnim tržištem.

Šoškić je podsetio da je Telekom već jednom bilo privatizovan 1997. godine i zbog toga je ključna stvar da se proces prodaje obavi transparentno.

Josifidis: Podstaći ekonomski rast

Finansijska sredstva koja se dobiju prodajom "Telekoma Srbije" ne bi nikako trebalo koristiti za "peglanje penzija i ostale socijale" nego se u najvećoj meri moraju upotrebiti za direktne investicije koje će doprineti povećanju stope ekonomskog rasta, kaže profesor Ekonomskog fukulteta Unverziteta u Novom Sadu Kosta Josifidis.

On smatra da će deo prihoda od najavljene prodaje 40 odsto akcija Telekoma ipak biti iskorišćen i za popunjavanje nekih "rupa" u budžetu, ali je važno, dodao je, da najveći iznos dobijenih sredstava bude usmeren u izgradnju puteva i druge infrastrukturne objekte.

Josifidis je rekao da u postupku prodaje akcija Telekoma sve treba da bude transparentno, da bi javnost videla gde ide taj novac i tada prodaja "porodičnog srebra" ima smisla. U uslovima kad nemamo stranih investicija nešto mora da se proda kako bi se premostilo ovo krizno vreme, a ono "najdragocenije se prodaje onda kada je najkritičnije", istakao je Josifidis.

Prodaja zbog rupe u budžetu

Glavni urednik lista Ekonomist Milan Ćulibrk kaže da očigledno stvari sa punjenjem budžeta ne idu kako je bilo planirano i da je to osnovni razlog zašto se sada priča o prodaji Telekoma.

„S druge strane, najavljuje se odmrzavanje plata u javnom sektoru i penzija od septembra i plašim se da bi prodaja Telekoma mogla da bude način da se dođe do novca koji nedostaje da bi se sve rupe u budžetu pokrpile. Drugog objektivnog razloga nema. Telekom je profitabilna kompanija. U poslednje dve godine beleži rast profita i pitanje je da li takvu kompaniju koja veliki deo zarade uplaćuje u budžet treba prodavati. Nisam baš siguran da je predvečerje svetske recesije pravi momenat“, smatra Ćulibrk.

Na pitanje da li očekuje da novac bude bolje upotrebljen nego prilikom prve prodaje Telekoma i prodaje Mobtela, naš sagovornik ponavlja da zabrinjava to što se o prodaji Telekoma priča u trenutku kada se pominje moguće odmrzavanje plata u javnom sektoru i penzija „i to pojačava bojazan da bi te pare mogle da završe u potrošnji kao što je to bilo i prvi put“.

Novinar nedeljnika NIN Ruža Ćirković kaže da je protiv prodaje Telekoma „zbog toga što se u dosadašnjem toku privatizacije pokazalo da vlast prodaje firme samo da bi popunila budžet, a onda te pare troši ne zna se zašta“.

„Mislim da je ključni razlog što je vlada ovako odlučna da je baš sad najbolji momenat za prodaju Telekoma to što je u velikoj stisci s parama. Nisu nam dali neko ekonomski relevantnije obrazloženje. Telekom je prodavao i Milošević pa su tada kritike na račun tog poteza bile velike. Zato sada zaslužujemo da nam malo detaljnije Vlada obrazloži razloge prodaje i šta ćemo dobiti time“, smatra Ćirković.

Vlahović: Najpovoljniji trenutak za prodaju

Poslanik Demokratske stranke i nekadašnji ministar za privatizaciju Aleksandar Vlahović kaže da je, imajući u vidu izvanredne finansijske i poslovne performanse Telekom Srbija, najpovoljniji trenutak za prodaju te kompanije. Vlahović je rekao da u ovom momentu postoje dve mogućnosti - da država nastavi da investira u tu kompaniju i da jača njenu regionalnu poziciju ili da se ide na prodaju. "Telekom u ovom trenutku ima izvanredne finansijske i poslovne performanse, što je rezultat pametne strategije razvoja koja je uradjena u prethodnom periodu, zahvaljujući reigonalnom širenju. To intezivno investiranje je doprinelo da poslovne i finansijske performanse budu na najvišem nivou i da u ovom trenutku posluje vrlo profitabilno", objasnio je Vlahović.

On je rekao da će država, ukoliko namerava da u narednom periodu ta kompanija i dalje bude dominantno u državnom vlasništvu, morati da opredeli značajan nivo investicija kako bi održala njenu lidersku poziciju u regionu, ali da, imajući u vidu dugoročni razvoj telekomunikacionog biznisa, nije realno očekivati da će država izdvajati značajne svote novca za investiranje.

"Logično je očekivati da Telekom treba da udje u proces privatizacije, odnosno prodaje. Ukoliko se želi da se obavi proces prodaje onda je ovo u ovom trenutku najpovoljnija situacija", istakao je Vlahović.

On je napomenuo da proces prodaje mora biti obavljen transparentno, na tenderu, kao i da Telekom Srbija mora da dobije jakog strateškog partnera.

Vlahović je naveo da je do sada za kupovinu tog preduzeća bilo zainteresovano nekoliko telekomunikacionih preduzeća iz raznih država, te da zbog toga očekuje "intezivnu konkurenciju" u nastupajućem procesu prodaje, ukoliko država donese takvu odluku.

Pre prodaje trebalo bi, prema rečima Vlahovića, razrešiti ko prodaje Telekom Srbije, da li Pošta ili država, s obzirom da Pošta ima 80 odsto akcija, način na koji će se te akcije preneti sa Pošte na državu direktno, kao i koji procenat akcija treba da bude predmet prodaje, imajući u vidu da jedan deo deonica mora da bude podeljen građanima i zaposlenima.

Božić: Prodaja samo ako je u funkciji razvoja

Prodaja Telekoma mogla bi da bude prihvatljiva samo ako se dobijeni novac upotrebi za ostvarivanje razvojnih ciljeva, rekao je Milorad Božić, redovni profesor Ekonomske politike na niškom Pravnom fakultetu.

Ističući da bi novac od prodaje trebalo usmeriti na oživljavanje industrijske i poljoprivredne proizvodnje, povećanja zaposlenosti i pokretanje krupnih infrastrukturnih projekata, on je dodao da je apsolutno protiv toga da on posluži "za pokrivanje deficita ili nekih trenutnih troškova".

Božić je dodao da se nada "da smo iz prošlosti mogli već da izvučemo pouku da takav način prodaje nije dobar i da je zapravo štetan". "Lako je prodati, ali je teško zaraditi", kazao je on.

Budžetski deficit, prema njegovim rečima, mora biti smanjen prvenstveno svođenjem javne potrošnje u realne okvire. „Javna potrošnja mora da bude usklađena sa mogućnostima države i njene privrede, ali kao što možemo da vidimo, smanjenje državne administracije je i sporo i teško", naveo je Božić. Pitanje smanjenja javne potrošnje bismo morali da shvatimo ozbiljno, rekao je on i ukazao na posledice sa kojima se trenutno suočava Grčka.