Ne znaju za start ap kredite

Čak 71 odsto direktora i vlasnika malih i srednjih preduzeća nikada nisu čuli za kredite za početak posla koje dodeljuje državna agencija za razvoj malih i srednjih preduzeća, pokazalo je istraživanje unije poslodavaca Srbije. Od onih preduzetnika koji su čuli za start-up kredite, najviše ih je u Vojvodini, 66 odsto, a najmanje na istoku Srbije, svega tri odsto.

Za početak posla budući preduzetnici mogu dobiti pozajmicu od državne Agencije za razvoj malih i srednjih preduzeća ili od dve banke, koliko ih sada odobrava strart up kredite.

Osim što nedovoljno znaju o novcu za koji mogu konkurisati, mnogo je i onih koji nisu sigurni koja je delatnost najisplativija, kaže za B92 Goran Džafić direktor Agencija za razvoj malih i srednjih preduzeća.

"Definitivno je u ovom momentu sektor IT-a gde je najisplativije ulagati. Međutim, mi i pored sugestija koje dajemo našim klijentima pokušavamo da zastupamo sve privredne grane. Meni lično je drago kad se neko javi iz prerađivačke delatnosti ili kad osnuje biznis koji ima veze sa proizvodnjom nečeg materijalnog. Mislim da je proizvodnja nešto što je osnova svega", objašnjva Džafić.

Vladimir Vukotić član Izvršnog odbora Oportjuniti banke, međutim kaže da se više isplati ulaganje u uslužne delatnosti.

"Mislim da su uslužne delatnosti najbolje za finasiranje. Ne zahtevaju velika ulaganja, a imaju stalan priliv keša. Proizvodnja kao što znate ima teškoće u naplati i velika su ulaganja u početku proizvodnje, a trgovine su vrlo ranjive u smislu pojavljivanja većih igrača na tržištu, pa male trgovine često propadnu", navodi Vukotić. Jovan Ivić je vlasnik pekare. Kako kaže, za najskromniji početak posla, trebalo mu je oko 20 hiljada evra. Iskustvo ga je naučilo da bez kredita ne bi mogao ni da počne, ni da opstane u poslu. Novac potrebnog za obrtna sredstva ili opremu, smatra, ne može da čeka. Zbog toga vrlo često daje prednost brzini odobravanja kredita, bez obzira na to kolika je kamata ili rok otplate.

"Najvažnije je dobiti taj kredit. Ne gledamo mnogo te kamate, naravno da nisu mnogo visoke, da budu srednje. Ali da procedura nije baš komplikovana i da se što pre završi. Jer, kod nekih banaka to traje jako dugo, procedura je komplikovana i kad privedete papire kraju traže neke garancije koje mi ne možemo da ispunimo", kaže Ivić.

Državni krediti se odobravaju sa jedan odsto godišnje kamate, a imate i mogućnost da kredit otplaćujete tek kad prođe jedna godina. Rok otplate je od tri do pet godina, a često se za hipoteku uzima samo kupljena oprema. Mana je što je država za ovakvu vrstu kredita izdvojila nedovoljno novca. Konkurs je završen, a novi će početi tek u martu iduće godine.

Kod kredita koje obezbeđuju banke kamatna stopa je i veća od 20 odsto, na godišnjem nivou, a najduži rok otplate je tri godine. Kao obezbeđenje, uglavnom, se traži hipoteka na nekretninu.