"Hrvatski apsurd" - hoću ali nisam

To je pokazalo istraživanje koje je na 300 ispitanika sproveo portal MojPosao.

Nazivajući takvu pojavu "hrvatskim apsurdom", Slobodna Dalmacija prenosi rezultate ankete po kojoj je čak 98 odsto ispitanika spremno na preseljenje zbog posla, njih 48 odsto spremno je na selidbu unutar Hrvatske i u inostranstvo, dok bi se 47 odsto preselilo isključivo u inostranstvo. Međutim, čak 59 odsto nije poslalo ni jednu jedinu prijavu u inostranstvo. Od onih koji su spremni na preseljenje, trećina je spremna da odmah krene, dok je 44 odsto izjavilo da im je potrebno mesec dana za pripreme. Pripreme od tri meseca predviđa 11 odsto ispitanika, dok preostalih 10 odsto smatra da im je potrebno više od tri meseca da spakuju kofere.

Na pitanje o tome šta ih je do sada sprečavalo da se presele u inostranstvo radi posla, većina ih je odgovorila kako je prvenstveno reč o financijskim (ne)mogućnostima, nepoznavanju stranih jezika ili porodičnim obavezama.

Iako gaje veliku želju za radom u inostranstvu, čak 59 odsto ispitanika nije poslalo ni jednu prijavu za posao u drugu državu, trećina je poslala prijavu, ali još nije dobila povratnu informaciju, dok se 10 odsto ispitanih prijavilo i dobilo odgovor poslodavca.

Na konkurse za rad u inostranstvu u većoj se meri se javljaju muškarci (47 odsto) od žena (36 odsto).

Kada je u pitanju vrsta ugovora o radu, 44 odsto ispitanika priželjkuje bilo kakav ugovor, za 24 odsto važno je da to bude ugovor na neodređeno, dok bi 32 odsto ispitanika prihvatilo ugovor samo na određeno.

Najvažniji kriterijum za odabir firme u inostranstvu je dobra plata, a zatim radna atmosfera, uslovi zapošljavanja i nagrađivanja i mogućnosti za razvoj karijere.

Više od polovine ispitanika vratilo bi se u Hrvatsku ako bi dobilo bolju ponudu od one u inostranstvu. Nešto više od trećine ne bi se vratilo, dok bi se svega osam odsto vratilo bez obzira na to kakva je ponuda iz Hrvatske.