Region ne zna kako sprečiti "odliv"

Postoji velika globalna potražnja za telentovanim kadrovima i inovatorima, upozoreno je na Samitu 100 biznis lidera Jugoistočne Evrope.

Na panel diskusiji "Ljudski kapital - invacije i kreativnost kao potencijal regiona", ocenjeno je da se stručnjaci moraju graditi od malena, kao fudbaleri, i od rane mladosti obavezivati poslovnim ugovorima kako ne bi mogli lako da odu.

U tom procesu je, kako smatraju predstavnici poslovne zajednice, potrebna sinergija biznis sektora, univerziteta i drugih akademskih institucija, kako bi se na tržište rada upućivali kompetentni, potrebni i perspektivni kadrovi.

Direktor kompanije "Majkrosoft Srbija" Jugoslav Pirić ponudio je međutim nekoliko pozitivih iskustava kojima je ta multinacionalna kompanija zadržala značajan broj talentovanih programera u Beogradu.

On je istakao da se perspektivnim stručnjacima nešto mora ponuditi da bi ostali u regionu, a "Majkrosoft" je svojim softverskim inženjerima omogućio da se isprobaju na razvoju nekih od najsloženijih proizvoda, čime je zadovoljena njihova potreba za profesionalnim izazovima. "Majkrosoft" je istovremeno ponudio inovativne programe kojima se podstiče kreativni rad tako što se zaposlenima omogućuje da rade kad god žele i odakle god žele, odnosno da sami stvaraju okruženje u kojem će biti najkreativniji.

Predsednica Uravnog odbora slovenačke SKB banke Cvetka Selšek upozorila je da je nasuprot odlivu mozgova druga krajnost - nedovoljna mobilnost radne snage, a ona je, prema njenom mišljenju jednako opasna.

To za rezultat, na planu menadžmenta, stvara deficit kompetentnih kadrova sa bogatim iskustvima, a time se umanjuje i verovatnoća da će domaća radna snaga upravljati plasiranjem inostranog kapitala.

"Našim ljudima iako su talentovani, obrazovani i govore jezike nedostaje praksa tržišne ekonomije", upozorila je Selšek, i konstatovala da je regionalna bolest i isprepletanost menadžera i politike.

Zagovornik mobilnosti radne snage i usavršavanja u različitim poslovnim okruženjima je i predsednik "Atlas Grupe" Duško Knežević.

"Mi težimo da zadržimo ljude da ne odu, ali ni ti ljudi se ne mogu napraviti na domaćem terenu, kao što ni vrhunski sportista ne može nastati u lokalnoj ligi", rekao je Knežević.

Zajednički do trećih tržišta

Danas i sutra lideri se bave budućnošću regiona, a pored biznismena, svoju viziju daju i politički lideri, poput crnogorskog i srpskog premijera Mila Đukanovića i Ivice Dačića.

Premijer Srbije Ivica Dačić i predsednik Vlade Crne Gore Milo Đukanović sastali su se večeras u Bečićima. Dačić i Đukanović govoriće sutra na glavnom panelu pod nazivom "Dogovor za novo doba".

Na otvaranju dvodnevnog samita biznis lidera regiona u Bečićima, predsednik Vlade Crne Gore Milo Đukanović rekao je da države regiona moraju snažnije sarađivati i bolje predstaviti svoje interese na globalnoj sceni.

EU treba "izdašnije" da pomogne Balkanu da se razvije, što bi doprinelo ukidanju istorijski nasleđenih nerazvijenosti, kaže Đukanović.

"Crna Gora gradi dobre međususedske odnose i veruje da je budućnost u povezivanju, saradnji i zdravoj konkurenciji. Na putu ka punoj političkoj integraciji u EU, države regiona moraju biti snažnije povezane i kao takve predstaviti svoje interese na globalnoj sceni", rekao je Đukanović.

Građevinske kompanije iz Crne Gore danas su na Samitu 100 biznis lidera jugoistočne Evrope svečano pristupile regionalnom građevinskom konzorcijumu Feniks.

Predsednik konzorcijuma i kompanije PSP Farman Branislav Grujić izrazio je zadovoljstvo što su kompanije iz Crne Gore prepoznale mogućnost da preko tog konzorcijuma nastupe na drugim tržištima.

" Građevinske kompanije su među prvima prepoznale taj način regionalne saradnje, a nadamo se da će isto biti realizovano i u agroindustriji, i da ćemo zajedno korak po korak unaprediti regionalnu saradnju", rekao je Grujić.

U konzorcijumu Feniks je oko 70 građevinskih kompanija iz Srbije, Slovenije, Bosne i Hercegovine i Crne Gore. Feniks je osnovan akon prvog samita u Aranđelovcu 2011, i u početku je okupljao oko 40 srpskih i slovenačkih preduzeća sa ciljem saradnje i nastupa na trećim tržištima, pre svega u Rusiji, a zatim i zemljama istočne i jugoistočne Evrope, i na Bliskom i Srednjem istoku.

Inicijatori projekta su srpska kompanija PSP Farman i slovenačka korporacija Hidria. U maju 2012. godine Feniksu su se pridružile kompanije iz BiH, a danas su to učinile i kompanije iz Crne Gore.

Bokan: Ekonomskim povezivanjem lakše protiv krize

Predsednik kompanije "Voli“, jedne od najvećih trgovinskih lanaca u Crnoj Gori, Dragan Bokan izjavio je da je ekonomsko povezivanje privrednika regiona posebno značajno dok traje kriza, kako bi se lakše prevazišle njene posledice.

"Ekonomska kriza traje već dugo i zato moramo da se sa mnogo više pažnje odnosima prema privredama država regiona“, kazao je Bokan Tanjugu.

On je ocenio da skupovi kao što je Samit 100 biznis lidera regiona samo mogu da pomognu unapređenju saradnje privrednika regiona, odnosno doprinesu njihovom povezivanju.

"Kontakti, komunikacije i saradnja privrednika regiona samo mogu doneti korist svima“, istakao je Bokan.

Prema njegovim rečima, zahtevi tržišta su sve zahtevniji, zbog čega kompanije moraju brzo da se prilagođavaju promenama.

"Samit 100 biznis lidera regiona upravo ima važnu ulogu u razmeni iskustava na tom planu“, kazao je Bokan, dodajući da nosi veoma pozitivna iskustva sa prvog samita održanog u Aranđelovcu.

Region da zajednički nastupa na trećim tržištima

Predsednik kompanije ITM Toplica Spasojević izjavio je da bi zemlje regiona, pre svega zemlje bivše Jugoslavije, mogle da se povezuju zajedničkim nastupom na trećim tržištima u oblastima građevinarstva, poljoprivrede, industrije.

Spasojević je, u izjavi Tanjugu na Samitu 100 biznis lidera jugoistočne Evrope, istakao da je ohrabrujuće što je na političkom nivou takva platforma ošte prihvaćena, ali da predstoji teži deo - kako to pretočiti u praksu.

On je ocenio da postoje velike mogućnosti za saradnju u regionu bivše Jugoslavije, s jedne strane zato što su privrede tih zemalja bile povezane, a s druge strane zato što su sve firme u regionu oslabljene višegodišnjom ekonomskom krizom.

"Ja sam optimista s obzirom da imamo dobru političku klimu, da imamo svest da je neophodno da zajednički radimo, a treba i da bankarski sektor uključimo da podrži regionalna udruživanja i projekte“, rekao je Spasojević.

Prema njegovim rečima, najveće mogućnosti za saradnju su u građevinarstvu, energetici, poljoprivredi, određenim delovima industrije kao što je vojna, a zemlje regiona mogle bi zajednički da nastupaju na tržištima na kojima imaju komparativne prednosti kao što su Rusija, Belorusija, Kazahstan, zemlje Bliskog istoka i EU.

Maraš: Zajedničkim nastupom lakše do trećih tržišta

Izvršna direktorka kompanije "Plantaže“ Verica Maraš izjavila je da privrednici regiona treba svoja iskustva da iskoriste za poslovnu saradnju u kreiranju održivih projekata za zajednički nastup na trećim tržištima.

"Samit 100 biznis lidera je dobra prilika za razmenu iskustava, unapređenje saradnje i davanje smernica vladama država regiona kako da se unapredi privredni ambijent“, kazala je Maraš Tanjugu.

Ona je navela da je kompanija "Plantaže“ izvozno orjentisana i da svoje proizvode izvozi u više od 30 država širom sveta.

"Naši proizvodi se teško probijaju na velika tržišta pošto dolaze iz jedne male zemlje, kao što je Crna Gora. Zato posebnu pažnju treba posvetiti zajedničkom regionalnom nastupu na trećim tržištima“, istakla je Maraš.

Ona smatra da bi zajednički nastup doveo i do pojačanja konkurentnosti.