Italija se otima za naš "bebi bif"

Ta mesna industrija već godinu dana u tu zemlju uspešno izvozi juneće meso, odnosno bebi bif u količini od 15 do 20 tona mesečno, odnosno oko 100 junadi.

Ugovor o izvozu bebi bifa zaključen je na neograničen period, a italijanska strana je bila zainteresovana da čak svake nedelje bude isporučena količina od 100 junadi, kaže vlasnik te kompanije Milenko Đurđević.

Međutim, kako dodaje, nisu bili u mogućnosti da nabave toliku količinu sirovine, iako ima dovoljne preradne kapacitete.

"To je značajno za našu firmu, ali i za našu zemlju, jer se radi o 100 odsto srpskom proizvodu", naveo je Đurđević, istakavši da njegova kompanija ima zaokružen proces proizvodnje, od njive do trpeze.

Foto: Tanjug

Juneće meso koje se izvozi u Italiju poreklom je sa farme u vlasništvu Đurđevića, a vlasnik te kompanije pozvao je sve zainteresovane za izvoz u tu zemlju da dodju na farmu kako bi im preneli iskustva i strategiju za plasman proizvoda u Italiju.

"Italijani traže ovu robu u neograničenim količinama, po vrlo dobroj, odnosno visokoj ceni", istakao je Đurđević.

On je podsetio da izvoz bebi bifa iz Srbije, ranije Jugoslavije, traje od 1953. godine, a prekid je bio samo tokom devedesetih i bombardovanja, 1999. godine.

Djurdjević je napomenuo da ta industrija mesa svoje proizvode izvozi na okolna tržišta - u Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru i Makedoniju, a očekuje se da od juna ponovo krene i sa izvozom u Rusiju. Godišnje ovaj proizvodjač izveze mesa u vrednosti 1,5 milion evra.

Foto: Tanjug

Dejan Jevtović, koji kontroliše kvalitet za italijanskog partnera, kazao je da je meso namenjeno probirljivim kupcima, uglavnom italijanskim restoranima u turističkim zonama.

I on ističe da su Italijani veoma zainteresovani za uvoz velikih količina mesa, ali je problem kvalitet, dodajući da je "Đurđević" jedan od retkih proizvođača koji ima svoju klanicu i farmu, i ispunjava sve tražene standarde.

Nenad Joksimović, tehnolog u proizvodnji u industriji "Đurđević", rekao je da izvoz u Evropsku uniju zahteva totalnu sledljivost po grlu, koja podrazumeva pasoš i odgovarajuću deklaraciju za svako grlo, i omogućava strogu kontrolu u svakom trenutku.

Foto: Tanjug

Dokumenta sadrže podatke o rođenju grla, mestu gde je uzgajano, njegovim roditeljima..., dodao je Joksimović.

Klanica "Đurđević", koji je drugi po redu najveći proizvođač svežeg mesa u Srbiji, osnovana 1999. godine. Ima dnevni kapacitet od oko 1.000 svinja, 100 junadi i 15 tona prerade, a u "Đurđeviću" planiraju da otvore i farmu svinja od oko 10.000 grla.

Đurđević svoju robu plasira po celoj Srbiji, putem svoje maloprodaje, i prodaje u najvećim trgovinskim lancima.