Tapkamo u mestu, minus u kasi raste

Tako bi se, kako procenjuju u Fiskalnom savetu, jaz između prihoda i rashoda povećaće se za čak 35 milijardi dinara, što je oko jedan odsto bruto domaćeg proizvoda.

Ukoliko kreatori fiskalne politike ništa ne preduzmu, minus u državnoj kasi umesto planiranih 4,25 biće 5,3 odsto BDP. Čak i da država preduzme mere, da se minus u kasi održi na sadašnjem nivou, javni dug biće veći od 50 odsto, procena je Fiskalnog saveta. Po Zakonu o budžetskom sistemu, taj dug ne može da bude veći od 45 odsto BDP-a. U svakom slučaju deficit u budžetu od 152 milijarde dinara treba da ostane nepromenjen, smatraju u Fiskalnom savetu.

Članovi ove nezavisne institucije smatraju da i u slučaju realnog rasta privrede od 1,5 odsto, kreatori fiskalne politike moraju da smanje jaz između prihoda i rashoda za 17 milijardi dinara.

To, kako predlažu u izveštaju, može da se postigne prebacivanjem dela nadležnosti s republičkog na lokalni nivo, jer su opštine dobile 40 milijardi više, ali ne i isto toliko više obaveza.

Prostor za uštede oni vide i u sopstvenim prihodima budžetskih korisnika, kao što su fondovi za zaštitu životne sredine, za vode ili šume. Jer, dok su u centralnoj kasi rashodi smanjeni, izdaci budžetskih korisnika koji ostvaruju sopstvene prihode povećani su za petinu. I to realno.

Zato vlada treba da ima spremne kratkoročne mere kojima će minus u kasi zadržati u planiranim okvirima, smatraju u Savetu.

Iako su još prilikom objavljivanja izveštaja napomenuli da je na vladi da predloži konkretne mere, jer to nije nadležnost Fiskalnog saveta, oni ipak smatraju da minus od 35 milijardi u pesimističnom scenariju može da se nadomesti ili oštrijim smanjenjem javnih investicija, zamrzavanjem plata i penzija ili povećanjem PDV-a sa 18 na 20 odsto. To može da se učini i kombinacijom više mera, istakli su tada.

Milorad Filipović, profesor Ekonomskog fakulteta smatra da su pred Srbijom sada dva izbora: da sedi i čeka epilog krize u Evropi ili da preduzme radikalne ekonomske reforme.

„U poslednjih nekoliko godina Srbija je postala veoma zavisna od stranih investicija i sami teško možemo da pokrenemo rast. Jer, domaća štednja je mala, a investitori oklevaju. U situaciji kada ne možemo da se oslonimo na sebe, već samo na priliv stranih investicija, stope rasta su neizvesne. Ako ulaganja izostanu i nulta stopa privrednog rasta biće dobar rezultat” , ocenjuje Filipović.