"Teški" neradnici sede u vladi

Procene su da bi, ako ne trećinu onda bar četvrtinu zaposlenih u javnoj i državnoj upravi mogli da otpuste a da to niko ne primeti. Samo u državnoj upravi radi oko 28.000 ljudi, što znači da je, prema ovoj proceni, učinak 9.000 njih za osam sati rada, ako i toliko provedu na poslu, ravan nuli.

O preglomaznom državnom aparatu i neradu jednog ne tako malog broja ljudi koje svi mi plaćamo kao poreski obveznici, javno retko koji predstavnik aktuelne vlasti želi da priča. U predizbornoj kampanji koja nas čeka, to i nije baš tako popularna tema. Nezvanično, pojedinci priznaju da imaju ogroman problem. "Ima takvih neradnika da je to strašno, a jasno možete da vidite ko šta radi i koliko doprinosi. Kod njih je produktivnost nula, a ne možete im ništa jer ih Zakon o radu štiti i toga su vrlo svesni. Gotovo u 90 odsto slučajeva kada ih otpustite na osnovu neke disciplinske povrede rada, na kraju vas tuže i sud ih vrati na posao. Odgovorno tvrdim da u mom ministarstvu, ako ne trećina onda bar četvrtina ništa ne radi i kada bi ih otpustili, to niko ne bi primetio", kaže jedan od aktuelnih ministara u Vladi Srbije.

Jedan od retkih u redovima aktuelne vlasti koji je o ovom problemu želeo javno da govori je ministar za rad i socijalna pitanja Rasim Ljajić koji priznaje da prostora za dodatnu redukciju ima.

"To jeste tačno, ali osim o stvarnoj produktivnosti i potrebama za određenim radnikom, treba voditi računa i o socijalnoj komponenti, jer se ne mogu ljudi tek tako ostaviti bez posla. U mom ministarstvu smo prošle godine otpustili 60 zaposlenih i prema nekim našim procenama ima prostora za smanjenje broja bar za još 20", kaže Ljajić.

On, međutim, napominje da se mora imati na umu da ti ljudi nisu samo brojevi i da se to ne može na taj način posmatrati.

"Smanjenje broja zaposlenih u državnoj i javnoj upravi može da se odlaže, ali ne može da se izbegne. Od ukupnog broja zaposlenih u Srbiji, čak 30 odsto radi u državnoj i javnoj upravi, a u Nemačkoj taj procenat je tek nešto viši od sedam odsto. Ovaj podatak pokazuje koliko je sadašnje stanje neodrživo", upozorava ministar Ljajić.

O ovom problemu su bili spremniji da pričaju bivši ministri. Slobodan Milosavljević, koji je u dva navrata vodio Ministarstvo trgovine, za naš list kaže da je i u periodu dok je on bio na čelu ovog resora bilo viška ljudi, posebno u samom ministarstvu.

"Smanjenje broja zaposlenih svakako je potrebno, ali konkretno u Ministarstvu trgovine potrebna je preraspodela, jer recimo tržišne inspekcije nikada nisu imale dovoljno ljudi, dok ih je u samom ministarstvu bilo previše", kaže Milosavljević. "U samom ministarstvu i danas ima viška zaposlenih. To odgovorno tvrdim, kao što sam siguran da se ništa ne radi na smanjenju broja zaposlenih kako je planirano, već imamo potpuno suprotne tendencije", navodi Milosavljević.

I bivši ministar prosvete Gašo Knežević početkom 2000. godine zatekao je sličnu situaciju u svom resoru.

"Postojalo je relativno malo jezgro među zaposlenima koje je radilo, ostatak je otaljavao posao, čekao penziju i bio nezainteresovan. U državnoj službi neki se rukovode sistemom “radio ne radio svira ti radio”. Znate, sve je tu stvar motivacije, u to vreme plate su bile male, pa su valjda bili nemotivisani za rad, a s druge strane državna služba je sigurna para, što je bila motivacija da ostanu", objašnjava svoja iskustva Knežević.

On kaže da je zaposlenog u državnoj službi teško otpustiti i pored toga što ništa ne radi jer ga Zakon o radu štiti onako kako radnike u privatnom sektoru nikada nije.

"Za vreme mog mandata samo sam dva puta iskoristio pravo da nekome dam otkaz, i to zbog povrede radne discipline. Oba puta su me dobili na sudu", priča Knežević.