Javna preduzeća beže od revizije

Ostale državne kompanije, pogotovo javna komunalna preduzeća, oslanjaju se na usluge tzv. malih revizora. Dok jedni navode da je razlog tome nedostatak novca, ima mišljenja i da se to čini namerno što ionako slabu finansijsku transparentnost državnih preduzeća još više umanjuje.

U predstavništvima četiri velike revizorske kuće (Dilojt, Prajsvoterhaus Kupers, KPMG i Ernst end Jang) izbegavaju da javno komentarišu ovakvu praksu.

Ipak, sagovornik Danasa iz jedne od tih kompanija, koji je želeo da ostane anoniman, slaže se da su i nedostatak novca, ali i namerna netransparentnost razlozi zašto je statistika tako poražavajuća.

Prema njegovim rečima, javna preduzeća izdvajaju u svojim budžetima određene sume za troškove revizije tako da se dešava da namerno predvide manji iznos tako da ne mogu da plate usluge najvećih revizorskih kuća.S druge strane, ima i onih koji zaista nemaju dovoljno novca. Naš sagovornik kaže da male revizorske kuće nisu sklone da iskazuju netačne podatke, ali navodi da su „manje striktne“ u primeni međunarodnih standarda.

Da javna preduzeća nisu previše zainteresovana da javnosti transparentno pokažu stanje svojih finansija može se zaključiti i uvidom u njihove internet prezentacije. Na brojnim sajtovima uopšte se ne mogu naći finansijski izveštaji kompanija ili je korisnicima onemogućeno da ih „daunloduju“ jer imaju grešku.

S druge strane, veliki broj kompanija drži samo poslednji finansijski izveštaj na sajtu dok su prethodne godine u potpunosti zanemarene. Nisu retki i oni koji na sajtovima drže tabele sa raznim brojkama bez ikakvih potpisa i pečata koje, navodno, pokazuju bilans stanja i bilans uspeha.

Takođe, tu su i finansijski izveštaji s pečatima i potpisima odgovornih lica iz kompanije, ali i bez mišljenja i izveštaja revizora. Još teža situacija je kod javnih komunalnih preduzeća van Beograda. Tamo ne može da se nađe nijedan revizorski izveštaj neke od najvećih svetskih revizorskih kuća.

Aleksandar Stevanović iz Centra za slobodno tržište kaže da ne veruje da javna preduzeća angažuju manje poznate revizorkse kuće za kontrolu njihovih finansiijskih izveštaja zato što nemaju novca za poznate već zato što nešto žele da prikriju.

„Nije tu u pitanju novac, već nešto drugo. Tamo gde izveštaji nisu najbolje urađeni kada se sprovede oziljna revizija dođemo do toga da je velika kompanija, koja je pritom monopolista u svom sektoru, veliki gubitaš“, napominje Stevanović.

On ističe da kompanije ne žele da pokažu pravo stanje i da je to najbolji pokazatelj koliko su javna preduzeća kod nas u lošem stanju.

„Javna preduzeća su jedan od tri ili četiri najveća problema u domaćoj privredi“, naglašava sagovornik.

Angažovanjem malih revizorskih kuća, prema rečima Stevanovića, stanje u firmi se lakše prikazuje boljim nego što jeste.

„Međutim, nisu sve male kuće loše i ne znači da one koje su skoro počela da rade to ne znaju“, ističe Stevanović. On kaže da novac za velike kompanije u Srbiji nikako ne može da bude problem jer svima, pre svega kompaniji, trebalo bi da je u interesu da se revizija dobro uradi.

Nikolić: Ne treba sumnjati u izveštaje malih revizorskih kuća

Ekonomista Ivan Nikolić kaže da javna preduzeća u Srbiji imaju pravo da angažuju koga žele da im radi reviziju finansijskih izveštaja i da je možda dobro da to ne budu revizorske kuće iz „velike četvorke“ jer one već drže dobar deo tržišta.

„Tržište Srbije nije veliko, a poznate svetske kuće već rade reviziju nekim velikim kompanijama što državnim što privatnim i ne bih opravdavao njjihovo dalje širenje“, ističe Nikolić.

On smatra da ne treba sumnjati u izveštaje malih revozorskih kuća jer ne veruje da bi se neko bavio zloupotrebama kada se zna koliko je teško dobiti licencu za takav posao. Nikolić ističe da ne zna koliko su javna preduzeća dužna da redovno objavljuju svoje izveštaje o poslovanju i da ih redovno ažuriraju verovatno oni koji imaju čime da se pohvale.

„Oni koji nemaju, odnosno koji posluju sa gubitkom naravno da ne žele da se hvale time. Osim toga preduzeća nemaju ni obavezu da za posao kontrole angažuju zvučne revizorske kuće jer nisu na berzi“, naglašava Nikolić.