Politika: Jat leti u stečaj

Na pitanje putnika šta se služi u ekonomskoj klasi, stjuardesa je izvadila zapakovan kolač na čijoj foliji je pisalo „mafin sa čokoladom”, a preko je bio prelepljen pečatiran papir na kome je pisalo „mafin sa jabukom”.

Voda je postala jedino „posluženje” u avionima „Jata”, a odnedavno za četiri toaleta, boing 737 „zadužuje se” sa dve rolne toalet papira. Pre neki dan putnici u Skoplju odbili su da ih „Jat” preveze do Beograda jer je temperatura u kabini bila u minusu. Dokaz da „Jat” napuštaju putnici jeste i podatak da je ATR za Ljubljanu jednog dana prošle nedelje imao samo – sedam putnika.

I ovi naizgled sitni primeri (u odnosu na rasklimatane šrafove krila aviona) na liniji iz Beča u Beograd pokazuju u kakvom je stanju nacionalni avio-prevoznik „Jat ervejz”. Na letovima više nema hrane, ali neće biti ni letova. Avioni nemaju motore koje bi trebalo da popravlja „Jat tehnika”, pa bi moglo da se dogoditi da „Jat” više i ne leti iz Beograda jer Aerodromu „Nikola Tesla” duguje više od osam miliona evra. Moguće je i otkazivanje ugovora i izbacivanje nacionalnog avio-prevoznika iz Surčina, a pet miliona evra „Jat” duguje Kontroli letenja.

Od septembra prošle godine i letačko osoblje postalo je neka vrsta poverilaca „Jata” – njima kompanija u kojoj su zaposleni ne isplaćuje dnevnice (u zavisnosti od odredišta dnevnice su od 35 do 60 evra). Sve više poverilaca kuca na vrata „Jata” i za sada potražuje 30 miliona evra.

Nevolja je što je „Jat” prošle godine, prema izjavi generalnog direktora Srđana Radovanovića, napravio gubitak od 15 miliona evra. Taj gubitak je, međutim, još veći jer podaci iz finansija te kompanije pokazuju da je operativni gubitak od saobraćaja kao osnovne delatnosti – oko 27 miliona evra. Kad se sve sabere, „Jat” je u minusu oko 180 miliona evra. I na sve to, još ima desetak miliona evra kratkoročnih zaduženja kod komercijalnih banaka za plaćanje u inostranstvu.

Da bi se pažnja javnosti odvukla od traženja odgovornosti za ovolike gubitke smišljena je priča o navodnoj zainteresovanosti dvojice bivših vlasnika kompanije „Marbo” da kupe „Jat”, smatraju stručnjaci koji veoma dobro poznaju prilike u civilnom vazduhoplovstvu. Jer, kad god „Jat” stigne na „dnevni red” javnog propitivanja zbog lošeg poslovanja, iz te kompanije medijima se plasira „pouzdana” informacija o navodno sigurnoj prodaji „Jata”.

Jednom je kupac „Er Berlin” drugi put „Turkiš erlajns”, treći je grčka investiciona „Marfin grupa”, a onda su se „pojavili” bivši vlasnici proizvođača čipsa Andrej Jovanović i Bojan Milovanović.

Ovog puta, čini se, neki od poverilaca (koji su – da paradoks bude veći – takođe javna preduzeća) izgubili su strpljenje u strahu da bi „Jat” mogao da ih povuče u poslovnu provaliju.

U „Jat tehnici” koja se pre dve godine odvojila od „Jata” ali ostala u državnom vlasništvu nisu samo kivni zbog stotine desetine miliona dinara dugova, nego i na način saradnje. Da bi pokazao koliko je ljut na „Tehniku” što traži naplatu dugova, „Jat” je započeo pregovore o održavanju avionskih motora u inostranstvu, pa je tako pre neki dan „Tehnici” stigao zahtev iz „Jata” da „spakuju” četiri motora koji su na remontu i pošalju u Francusku na dalje remontovanje.

Ali najozbiljniji problem čini se da ima javno preduzeće Aerodrom „Nikola Tesla”. Dugovanje „Jata” aerodromu kontinuirano se uvećava, a od oktobra prošle godine potpuno je prekinut priliv novca po bilo kom osnovu na račun aerodroma. Tako je dug, kako saznaje „Politika”, narastao na 848 miliona dinara, od čega je na naplatu dospelo 714 miliona, a 390 miliona dinara duga odnosi se na naplatu aerodromske takse.

Zbog toga je Upravni odbor (kako bi zaštitio poslovne interese kompanije) aerodroma bio prinuđen da raskine ugovor o naplati aerodromske takse koju obavlja „Jat” za račun aerodroma. Otkazni rok ističe 18. aprila 2010. godine, posle čega će aerodrom samostalno naplaćivati aerodromsku taksu putnicima „Jata”. To znači da putnici koji svoje putovanje započinju posle 18. aprila 2010. godine ne treba da plaćaju aerodromsku taksu „Jatu”.

Za „Politiku” je na aerodromu rečeno da način naplate aerodromske takse za putnike svih ostalih kompanija ostaje nepromenjen i da cena aerodromske takse ostaje ista (u terminalu 2 – 19,8 evra, u terminalu 1 – 15,3 evra, transferna taksa – 7,3 evra u dinarskoj protivvrednosti). A naplata za putnike domaće avio-kompanije biće omogućena na nekoliko načina – putem Interneta i platnih terminala, a razmatra se i mogućnost naplate preko SMS-a.

Avioni „Jata” i dalje će biti kvalitetno i blagovremeno prihvatani i otpremani sa beogradskog aerodroma, izjavili su za „Politiku” u ovoj aerodromskoj kompaniji. Ova odluka naročito je važna jer pokazuje dobru volju aerodroma da nastavi „gledanje kroz prste” „Jatu”. Jer, otkazivanje ugovora o aerodromskim taksama samo je jedna od tri stavke u odnosima nacionalnog avio-prevoznika i Aerodroma „Nikola Tesla”.

Prema informacijama koje ima „Politika”, ostale dve takse (lending – taksa sletanje i hendling – taksa za usluge opsluživanja aviona na pisti) „Jat” uopšte ne plaća i taj „luksuz” mu dopušta država.

Krajem prošlog meseca Samostalni sindikat radnika vazdušnog saobraćaja i vazduhoplovstva Srbije pozvao je nadležne da učine nešto za spas „Jat ervejza”, po ugledu na države koje su pomogle opstanku „Lufthanze” i „Britiš ervejza”.

To je još jedan SOS upućen na adresu države da pomogne nacionalnom avio-prevozniku. Država je, što je bilo do nje, već mnogo toga učinila dajući 40 miliona evra garancije za direktorov plan „dizanja aviona” i sad bi se već moglo reći da njeno dalje nečinjenje ugrožava javne finansije i prevoz putnika domaćom kompanijom.

Nadležni, međutim, sede i u „Jatu”, a u toj kompaniji veoma malo je učinjeno na poslovnom restrukturisanju i „zatvaranju finansijske konstrukcije”. Tako da, gledano sa strane, i pored uporne medijske kampanje (reklame, zapošljavanje novih pi-ar stručnjaka) stiče se utisak da ne postoji program poslovnog oporavka kompanije. „Jat” i dalje ima 160 pilota i kopilota (što je 80 posada), a na 10 aviona s kojima leti koristi samo – osam posada. Poređenje sa svetom bilo bi katastrofalno, jer standard u Evropskoj uniji je 3,5 posade.

Na ambiciozni plan novog rukovodstva da „Jat” ove godine preveze 1,5 miliona putnika (prema 900.000 u prošloj godini), stručnjaci sumnjičavo vrte glavom upravo zbog propusta i usluge koju „Jat” nudi putnicima. Nije na odmet podsetiti se podatka koji je saopštio „Jat” – da je popunjenost putničke kabine u prva dva meseca 2010. godine iznosila 50,2 odsto, što je za dva odsto manje nego u prva dva meseca 2009. godine.

Nema sumnje da će „Jat” i ove godine tražiti pomoć od svog vlasnika – vlade, kojoj je veoma stalo da Srbija i ubuduće ima nacionalnu avio-kompaniju. Ta želja, međutim, koštaće ove godine poreske obveznike u Srbiji još i više nego prošle, jer menadžment „Jata” će u jednom trenutku zatražiti recimo subvencije kojima bi pokrio gubitke nastale primenom sporazuma „otvoreno nebo” i pride 50 miliona evra da bi držao avione u vazduhu. Gotovo svi akteri uključeni u avio-saobraćaj spremni su da potvrde da će vlada „odrešiti kesu” kao i do sada.

Istina, iz vlade stižu najave kako joj je stalo da „udomi” svog avio-prevoznika. Krajem februara ministar za infrastrukturu Milutin Mrkonjić izjavio je da će pregovori o strateškom partnerstvu za prodaju „Jata” početi u martu i da je dogovoreno da menadžment te kompanije uđe u razgovore sa budućim strateškim partnerom bez koga će država teško prodati „Jat”. „Bez strateškog partnera sama država će mnogo teže dovesti ’Jat’ na poziciju da bude ozbiljna kompanija”, rekao je tada Mrkonjić.

Vlada, međutim, nema odgovor na ključno pitanje – šta je to što „Jat” nudi i ko je uopšte spreman da razgovara o kupovini „Jata”, kompanije čiji su kumulirani gubici 180 miliona evra i koja zbog toga teško može podići komercijalni kredit.

Dalje traženje strateškog partnera u situaciji kad on nije do sada nađen i kad u oblasti avio-prevoza vlada nezapamćena kriza, samo je odlaganje suočavanja s neminovnošću stečaja „Jata”. Taj stečaj zapravo bi bio oslobađanje balasta „Jata” iza kojeg bi odmah usledilo osnivanje nove srpske avio-kompanije u koju bi država kao svoj udeo uložila makar polovinu od 40 (ili 50) miliona evra namenjenih za podizanje stare flote nerestrukturisanog „Jata”.

Drugi deo potrebne sume za osnivanje nove nacionalne avio-kompanije mogao bi da bude obezbeđen iz strateškog partnerstva u koje bi država Srbija ušla sa nekim zainteresovanim inostranim avio-prevoznikom. Kroz taj model i novi srpski avio-prevoznik mnogo lakše bi došao do novih aviona „Erbasa” ili „Boinga”. Upućeni stručnjaci tvrde da su oba ova proizvođača aviona veoma zainteresovana za srpsko tržište jer su procenila njegov strateški značaj i izračunala da će se sa aerodroma u Srbiji narednih godina samo povećavati broj putnika.

Na pitanje zašto se ne napravi takav scenario, izvor „Politike” u Vladi Srbije kaže da država nema hrabrosti za stečaj i formiranje nove avio-kompanije sa manje para nego što je planirala da potroši na neizvesno ozdravljenje „Jata”.

„Do sada nijedno javno preduzeće nije otišlo u stečaj i stečaj ’Jata’ bio bi presedan od koga svi beže”, tvrdi izvor „Politike” i ukazuje na mogućno različite interese vezane za ovo preduzeće – resorno nadležni ministar za „Jat” je iz Socijalističke partije, a direktor „Jata” iz Demokratske stranke.