Čudo na reci Hadson: Kako je herojstvo pilota spaslo 155 života

Avion US ervejsa na letu 1549 15. januara 2009. godine poleteo je sa njujorškog aerodroma La Gvardija za Šarlot u Severnoj Karolini, ali je ubrzo nakon poletanja pilot javio kontroli leta da se avion sudario s jatom divljih gusaka, što je izazvalo požar u najmanje jednom od motora.

“Leteo sam na stotine puta pre tog događaja, ali je zvuk koji sam u tom trenutku čuo učinio da se osetim kao da sam prvi put u avionu”, kaže Kejsi Džouns, jedan od putnika ovog aviona.

Nije bilo vremena za gubljenje. Pilot je shvatio da ne može doći do najbližeg aerodroma Teterboro i u roku od tri minuta od udara i gubljenja funkcija motora odlučio da letelicu spusti u reku Hadson.

“Svaki put kad čujete da je avion pao, obično zamišljate vatru. Gledao sam kroz prozor dok smo ponirali i sve što sam video bio je vodeni zid”, opisuje Džouns.

On tvrdi da je zvuk udara bio sličan zvuku koji proizvode Nijagarini vodopadi i to bez čepova za uši.

Neposredno nakon što je avion pao u reku, Salenberg je otvorio vrata kokpita i dao naredbu za evakuaciju 150 putnika na krila aviona.

Dok je delimično potopljena letelica polako tonula, odluke su morale da se donose munjevitom brzinom, naročito zato što je jedan putnik u panici otvorio stražnja vrata, zbog čega je avion još brže ponirao.

Kada su svi napustili kabinu, Salenberger je dva puta prošao avionom, kako bi potvrdio da su svi evakuisani. Jedan od putnika pomagao je u evakuaciji i kada je video da su krila aviona prepuna ljudi, nije imao druge, nego da skoči u ledenu reku Hadson i pliva do najbližeg broda. Sledila ga je nekolicina onih koji su se plašili da bi avion mogao eksplodirati, ali je i to bio veliki poduhvat. U to vreme, temperatura vazduha iznosila je minus sedam stepeni Celzijusovih, a temperatura vode samo dva.

Uprkos ovako teškoj situaciji, niko nije ozbiljnije povređen i ukupno je samo 24 putnika i dvoje članova posade primljeno u bolnicu uglavnom zbog hipotermije.

Èezli Sali Salenberger (Foto: Gettyimages)

Pilota Salija javnost je dočekala kao heroja sa izuzetnim sposobnostima. Ovaj hrabri čovek u tom trenutku imao je 57 godina i bio je bivši vojni pilot. U vreme nesreće, Sali, kako su ga kasnije zvali svi koji su čuli za njegov neverovatni poduhvat, iza sebe je imao 19.663 sata letenja, od čega 4.765 u avionu A320.

On je, zajedno sa ostatkom posade, dobio “Majstorsku medalju” od Udruženja pilota za neverovatni poduhvat, a od tadašnjeg gradonačelnika Majkla Blumberga i Ključeve grada.

Sali je dobio i istu knjigu koju je izgubio u avionu, a koju je pozajmio iz biblioteke: "Kultura pravde: Balans između bezbednosti i odgovornosti" (Just Culture: Balancing Safety and Accountability) Sidnija Dekera.

Sali se penzionisao 3. marta 2010. posle 30 godina letenja. Njegov poslednji let bio je od Fort Loderdejla do Šarlota, gde se ponovo sreo sa svojim kopilotom Džefom Skilsom i desetak putnika iz leta 1549.

Oni će ove godine ponovo organizovati okupljanje i to lepim povodom.

Na petogodišnjici okupljanja putnika leta 1549 (Foto: Gettyimages)

Klint Istvud odlučio je da ispriča priču ovom junaku i događaju koji je potresao svet, a ulogu neustrašivog Salija dao je nenadmašnom prvaku Holivuda Tomu Henksu.

Sudeći po prvim reakcijama na film, Istvud i Henks ostvarili su vrhunski biografski film i na platno doneli svu dramatičnost originalnog događaja.

U to se možete uveriti već sutra, 8. septembra, kada će u domaćim bioskopima početi da se emituje film “Čudo sa Hadsona” (Hudson).