Misterija iz šesnaestog veka i dalje zbunjuje naučnike

Fenomen je započeo kada je žena po imenu Frau Trofea izašla na ulicu i počela da pleše bez prestanka.

Njeno ponašanje ubrzo je postalo zarazno, pa je nekoliko desetina ljudi počelo da je prati. Do avgusta, broj "plesača" porastao je na oko 400, a neki su umrli od iscrpljenosti, srčanog udara ili moždanog udara. 

Ovaj fenomen, poznat kao "plesna kuga", i dalje je misterija. Neki istoričari veruju da je uzrok bila ergotna toksikoza – trovanje izazvano jedenjem buđave raži, dok drugi smatraju da je reč o masovnoj histeriji.

Šta je izazvalo plesnu kugu?

Iako je tačan uzrok ove neobične pojave i dalje predmet rasprava, postoji nekoliko teorija koje pokušavaju da objasne ovaj fenomen.

Ergotizam: Jedna od teorija sugeriše da je uzrok plesne kuge bila ergotna toksikoza. Ergot je gljiva koja raste na raži i proizvodi alkaloide slične LSD-u, što može izazvati halucinacije i konvulzije. Međutim, neki istoričari smatraju da je malo verovatno da bi ljudi mogli da plešu danima pod uticajem ergotizma.

Masovna histerija: Druga teorija sugeriše da je plesna kuga rezultat masovne histerije izazvane stresom i strahom. U to vreme, region je bio pogođen glađu, bolestima i ratovima, što je moglo dovesti do psihološkog sloma i kolektivne histerije.

Verovanja u Svetog Vitusa: Neki veruju da je fenomen povezan sa verovanjima u Svetog Vitusa, zaštitnika plesača i epileptičara. Postojalo je uverenje da bi nepoštovanje Svetog Vitusa moglo izazvati "plesnu kugu".

Psihološki aspekti fenomena

Fenomen plesne kuge može se posmatrati i kroz prizmu psihologije. Masovna histerija, poznata i kao kolektivna psihogena bolest, može se javiti u uslovima stresa i straha, kada grupa ljudi reaguje na sličan način na zajednički doživljeni stres. U slučaju Strazbura, verovanja u natprirodne sile i prethodna iskustva sa sličnim fenomenima mogli su doprineti širenju ovog stanja.

Plesna kuga iz 1518. godine ostaje jedan od najzagonetnijih događaja u istoriji Evrope. Bez obzira na to da li je uzrokovana ergotizmom, masovnom histerijom ili verovanjima u natprirodne sile, ovaj fenomen nam pokazuje kako ljudska psiha može biti podložna kolektivnim uticajima i kako istorija može biti ispunjena neobjašnjivim događajima.