Od čikaških ulica do svetskog praznika: Istorija Prvog maja koja je promenila radnički svet

Krajem 19. veka radnici u Čikagu izašli su na ulice tražeći osmočasovno radno vreme, što je pokrenulo talas protesta i sukoba koji su ostavili dubok trag u istoriji radničkog pokreta.

Ovi događaji iz 1886. godine postali su simbol borbe za radnička prava i socijalnu pravdu širom sveta.

Nekoliko godina kasnije, 1. maj je proglašen Međunarodnim praznikom rada, kao dan sećanja, solidarnosti i istorijske borbe za dostojanstven rad.

Ono što je zanimljivo jeste da događaji iz Čikaga 1886. nisu odmah svuda prihvaćeni kao "pobednička priča" radničkog pokreta.

U samom SAD-u Prvi maj dugo nije bio zvanični praznik, već je čak i danas tamo zvanični praznik rada Labor Day, koji se obeležava u septembru, upravo da bi se izbegla povezanost sa radikalnim protestima iz 1886. godine.

• "Prvomajska zamka" u prirodi: Krpelji i zmije vrebaju – lekari otkrivaju kako da se zaštitite
• Greške kod roštilja koje mogu ugroziti zdravlje: Dve stvari su ključne, izbegavajte ih
• "Ovo je najgore meso koje možete da stavite na roštilj"

Simbol "tri osmice" (8 sati rada, 8 sati odmora i 8 sati slobodnog vremena) nastao je mnogo pre Čikaga 1886. godine. Prvi put je zabeležen još u ranijim britanskim radničkim pokretima i čak ga je u 19. veku podržavalo nekoliko industrijalaca koji su smatrali da kraće radno vreme može povećati produktivnost.

Takođe, nakon što je 1. maj postao međunarodni praznik, u nekim zemljama je u početku bio zabranjivan ili ograničavan upravo zbog straha vlasti od masovnih radničkih demonstracija koje su ga pratile.

Kako je sve počelo?

Ključni događaj koji je obeležio nastanak ovog praznika dogodio se 1. maja 1886. godine u Čikagu, kada je više desetina hiljada radnika izašlo na ulice zahtevajući uvođenje osmočasovnog radnog vremena. Ovaj zahtev bio je simbolično sažet u paroli "tri osmice" – osam sati rada, osam sati odmora i osam sati slobodnog vremena.

Protesti su trajali nekoliko dana i postali su poznati po sukobima između demonstranata i policije, posebno 4. i 5. maja. Tokom intervencija došlo je do žrtava na obe strane, a brojni učesnici protesta su uhapšeni. Više radničkih lidera kasnije je osuđeno, uključujući i smrtne kazne i dugogodišnje zatvorske kazne.

Procene govore da je u tim događajima učestvovalo oko 40.000 radnika, što ih svrstava među najveće radničke proteste tog perioda.

U znak sećanja na ove događaje, tokom Osnivačkog kongresa Druge internacionale u Parizu 1889. godine, doneta je odluka da se 1. maj obeležava kao međunarodni dan posvećen radnicima i njihovoj borbi za prava.

Odluka je dodatno potvrđena na Drugom kongresu u Briselu 1891. godine, kada je 1. maj i zvanično proglašen Međunarodnim praznikom rada, sa idejom da se obeležava kroz masovne radničke skupove i demonstracije solidarnosti.

Kad je počeo da se praznuje u Srbiji?

U Srbiji je Praznik rada prvi put obeležen 1893. godine u Beogradu, a već naredne godine proslave su organizovane i u drugim gradovima, uključujući Šabac, Kragujevac, Negotin, Požarevac i Obrenovac.

Prvi zabeleženi skup u seoskoj sredini održan je 1895. godine u selu Dubona kod Mladenovca.

Od početka 20. veka, nakon formiranja radničkih organizacija i političkih partija, obeležavanje Prvog maja postaje sve organizovanije i masovnije, uz okupljanja radnika i javne manifestacije.