Preminuo jedan od najvećih svetskih glumaca: Radio sa najboljim rediteljima

Paolo Bonačeli je bio glumac koji se istakao i na filmu i u pozorištu, radeći sa najboljim rediteljima (poznat je po njegovom "Umišljenom bolesniku" u režiji Misirolija).

Bio je aktivan i na televiziji, debitujući 1964. u "Velikim kameleonima" Fenolja, a potom kao Šarl Bovari u adaptaciji romana Flobera.

Njegova karijera trajala je 60 godina, često je igrao uloge "negativaca" ili likova dvosmislenog i diskutabilnog morala, ali je takođe pronalazio prostor za briljantne, često polemične, uloge. Ostaje značajno njegovo učešće u Pasolinijevom testamentalnom filmu "Salo" ili "120 dana Sodome", ali je radio i na setovima Bolonjinija, Rozija, Antonionija ("Misterija Obervalda"), Kavanijeve i Troizija.

Godine 1991, učestvujući u filmu "Džoni Stekino" Roberta Beninjija, osvojio je nagradu "Nastro d’arđento" (Srebrna traka), dok je u teatru Stabile u Đenovi sa Lionelom podelio trijumf Sartrovog komada "Đavo i dobri Bog", koji je bio nepoznat u Italiji i režirao ga je Skvarcina.

Pronašao se rame uz rame sa velikim protagonistima poput Gasmana (sa njim je debitovao u diskutabilnoj postavci Pirandelove drame „Večeras improvizujemo“, 1962. godine), specijalizujući se za profinjene reči Engleza Pintera, u "Izdajama" i, pre svega, u lepoj postavci "Zemlje niko" koju je režirao Gvido de Montičeli.

Škola kritičkog promišljanja

Bio je glumac otvoren za svaku valjanu priliku koja mu se ukazala, nakon što je diplomirao na Akademiji dramskih umetnosti: njegova škola nije bila škola poistovećivanja, već kritičkog posmatranja teksta i uloge iz daljine, sve to viđeno u širem kontekstu njegovog ličnog uspeha, koji se redovno obnavljao, ali mu se dopadala ideja da glumac govori i da bi poboljšao, upoznao, kritikovao društvo juče i danas.

Rialto Pictures / Everett / Profimedia

U tako širokoj karijeri, i sa ličnom radoznalošću za novine, Bonačeli je radio u velikim pozorištima Stabile: u Torinu je igrao u "Inženjerovoj kući" Feronea, u režiji Bepea Novela, i u pijemontskom klasiku "Nevolje gospodina Traveta" Berzezia, 1987. godine, u neskrivenoj režiji Gregoretija, dok je rado sarađivao sa velikim glumcima, ali i sa mladim talentima sa kojima je često delio scenu. Ličnu afirmaciju ostvario je 1986. u "Oblomovu" u režiji Bepea Navela (koji je potom celog pročitao i na Radio3 2015. godine), zatim u "Otmici Prozerpine", nastavljajući sa reinterpretacijom klasika, od Makijavelijeve "Mandragore", koja je tek nedavno, 1996. godine, postala opšteprihvaćena, do Šekspirovog "Henrika IV" (2007).

Izazivao je kompleksne uloge, kao u Pasolinijevom "Salo", gde je jedan od bogatih, korumpiranih i libertinskih gospode koji su tokom ekstremnog fašizma Republike Salo četiri meseca seksualno zlostavljali i mučili 18 adolescenata, u izuzetnoj glumačkoj postavi sa Kvintavaleom, De Đorđi i Katerinom Borato, saradnicom Felinija.

Igrao i Leonarda da Vinčija

Ali potom, sa istom posvećenošću koju je pokazao u oslikavanju snage Zla i korupcije, smejao se sa Beninjijem i Troizijem u filmu "Ne preostaje nam ništa osim da plačemo", gde je igrao ulogu Leonarda da Vinčija, dok je sa Kavanijevom bio u jednom od njena tri filma o omiljenom "Frančesku", onom iz 1986. godine, manje-više svecu, a sa Vermilerovom je igrao u "Nadam se da ću se izvući".

Nisu to bili samo domaći izbori; Bonačeli je takođe igrao u američkom kolosu "Nemoguća misija 3" Abrama, u "Taksistima noći" Džarmuša, reditelja koji je osvojio Zlatnog lava u Veneciji, u "Amerikancu" sa Klunijem je otac Benedeto i, primećen od strane reditelja Alana Parkera u "Nasleđu Feramontija", izabran je da igra retkog Turčina plavih očiju, Rifkija, cimera Breda Dejvisa u "Ponoćnom ekspresu".

Smjenjivali su se trileri, komedije, više šamarčine nego milovanja Istorije i društva: takođe je, zbog ove raznolikosti, dobio nagradu Gasman za životno delo i 2011. nagradu Simoni za pozorište, željeno priznanje za glumca koji je izgovarao uzvišene reči pesnika, igrao se sa Pirandelovom dijalektikom bez putokaza, učestvovao u Moravijinom "Svet je takav kakav je".

I, ispred svog vremena, našoj publici je predstavio "neprijatne" tekstove Gombroviča i Vitkijeviča ("Odvratna komedija jedne majke"). Na filmu nije izbegavao italijansku komediju, sa majstorima poput Skole ("Situacija" i "Arhiđavo"), Moničelija ("Prljavi veš"), Nanija Loja ("Otac porodice"), Vikarija ("Kaput od astrahana"), ali i Salčea, uvek se oslanjajući na Moravijin roman "Ja i on".

Bonačeli se, naravno, nije plašio uloga koje su balansirale na granici opšteg osećaja za pristojnost (bio je u problematičnom "Kaliguli" Brasa, nikada u celosti prikazanom u Italiji uprkos luksuznoj glumačkoj postavi sa Helen Miren, O’Tulom i Astijevom), bio je zao u Cervijevom "Portretu buržoazije u crnom"; delimično se iskupljuje u Letovom filmu "Zadovoljstvo mi je ponovo vas videti" sa Tognacijem, koji ga je režirao i u "Lošim mislima", a potom i u "Riminiju Rimini" Korbučija, ne odustajući od plažnog popa niti od "Božićnih praznika" iz 1995. godine. Ali tu su i drugi važni naslovi, film o Gramšiju Del Fraa, "Izvrsni leševi" i "Hristos se zaustavio u Eboliju" Rozija, "Dobre vesti" Petrija, "Mama Ebe" Lizanija, sve alarmantne priče, društvene drame juče i danas, još jedan poznati Pirandelo, još jedan "Henrik IV", ovog puta sa Belokijom. Među poslednjim pojavljivanjima su "Komandant" De Anđelisa iz 2023. godine, o hrabrom ratnom vojniku, i "U Danteovoj ruci" Džulijana Šnabela, viđen na poslednjoj Mostri u Veneciji.

Takođe je gazio vekovne kamenje Đibelina sa "Otmici Prozerpine" Rosa di San Sekonda, sarađujući ponovo sa De Montičelijem, jednim od reditelja sa kojima je često radio, kao i Misiroli, Gregoreti i Presburger, svi oni su bili inovativne ličnosti u svetu umetnosti. Mnogo je i TV pojavljivanja: poznati naslovi iz vintage ere, "Priče o Ocu Braunu" sa Rašelom, anarhista Bakunjin u "Đavolu na Pontelunguu", miniserija "Na počecima mafije", i još jedan Bolki iz starih vremena ("Manon Lesko"), "Lenjinov voz" Damijanija, "Karlo Veliki", "Verenici" Nočite, kao i "Hobotnica 7" i učešće u Avatijevom doku-filmu "Rođen 6. oktobra".