U Južnoj Koreji (više) ne jedu pse

Kad ne propoveda božju reč, velečasni Džu Jeong-Bong odgaja pse za klanicu. Posao mu, međutim, ne ide dobro. Štaviše, na ivici je da postane ilegalan.

"Iz prošlog leta pokušavamo da prodamo pse, ali trgovci samo uporno oklevaju da ih kupe", kaže za BBC Džu (60).

"Nijedan nam se nije pojavio."

Južnokorejska vlada je 2024. godine uvela zabranu prodaje psećeg mesa za prehranu u celoj zemlji.

Ovaj revolucionarni zakon, usvojen u januaru prošle godine, daje farmerima kao što je Džu priliku da do februara 2027. godine okončaju poslovanje i rasprodaju životinje.

Ali mnogi kažu da ovo nije pravi trenutak da se postepeno ukine industrija koja je generacijama obezbeđivala ljudima sredstva za život – i da vlasti još uvek nisu osmislile odgovarajuće garancije za uzgajivače ili procenjenih pola miliona pasa u zatočeništvu.

Čak i oni koji podržavaju zabranu, među njima eksperti i borci za prava životinja, ukazuju na probleme u vezi sa njenom primenom – među njima poteškoće sa pronalaženjem domova za pse koji se sada, nakon što su spaseni iz klanice, suočavaju sa sve verovatnijom pretnjom od eutanazije.

Na polovini perioda odložene primene, uzgajivači psećeg mesa ostaju sa stotinama životinja koje bukvalno ne mogu da prodaju, sa farmama koje se ne mogu zatvoriti i sa vrlo malo načina da donesu hranu na trpezu.

"Ljudi se pate", kaže Džu, koji je takođe predsednik Korejskog društva za jestive pse, grupe koja zastupa ovu industriju.

"Gušimo se u dugovima, ne možemo da ih otplatimo, a neki čak ne mogu da nađu ni novi posao."

"Situacija je beznadežna."

Oluja prepreka

Čan-Vu ima 18 meseci da se reši 600 pasa.

Posle toga, ovaj 33-godišnji proizvođač psećeg mesa – koji je tražio da ostane anoniman iz straha od burne reakcije javnosti – suočava se sa kaznom od i do dve godine zatvora.

"Realno gledano, čak i samo na mojoj farmi, ne mogu za to vreme da obradim broj pasa koji imam", kaže on.

"U ovoj fazi sam uložio sve što imam u farmu – a opet oni neće ni da mi uzmu pse."

Pod "oni", Čan Vu ne misli samo na trgovce i mesare koji bi, pre zabrane, kupovali u proseku pet-šest pasa nedeljno.

On misli i na borce za prava životinja i vlasti koji su se, po njegovom mišljenju, žestoko trudili da zabrane trgovinu psećim mesom, a sada nemaju jasan plan šta da urade sa preostalim životinjama – kojih ima oko 500.000, prema procenama vlade.

"Usvojili su zakon bez pravog plana, a sada govore da čak ne mogu ni da uzmu te pse."

Li Sangkjung, menadžer kampanja pri Humanom svetu za životinje Koreja (Hvak), deli tu zabrinutost.

"Iako je usvojena zabrana psećeg mesa, i vlada i građanske grupe se i dalje muče sa spasavanjem preostalih pasa", kaže on.

"Jedna oblast koja još uvek deluje kao da nedostaje jeste rasprava oko pasa koji su ostavljeni."

Portparol iz Ministarstva za poljoprivredu, prehrambena i ruralna pitanja (Mafra) rekao je za BBC da ako se vlasnici farmi odreknu pasa, lokalne vlasti će preuzeti vlasništvo nad njima i brinuti se o njima u azilima.

Pronalaženje novog doma za njih, međutim, pokazalo se malo komplikovanijim.

Budući da u industriji psećeg mesa težina znači profit, farme preferiraju krupnije pasmine.

Ali u izuzetno urbanizovanom društvu Južne Koreje, u kojoj mnogi ljudi žive u stambenim kompleksima, ljudi koji žele da drže kućne ljubimce često traže upravo suprotno.

Postoji i stigma u društvu koja se vezuje za pse sa farmi mesa, objašnjava Li, iz zabrinutosti zbog bolesti i traume.

Problem dodatno komplikuje činjenica da su mnogi i psi li čisti ili mešanci tosa-inu, vrste koja je klasifikovana kao "opasna" u Južnoj Koreji i potrebna je dozvola vlade da se drži kao kućni ljubimac.

U međuvremenu, azili za pse su već pretrpani.

Ova savršena oluja prepreka ukazuje na perverznu ironiju: da se bezbroj takozvanih spasenih pasa, koji nemaju gde drugde da odu, sada suočava sa mogućnošću da budu podvrgnuti eutanaziji.

"To je prosto neverovatno", kaže Čan Vu.

"Pošto je zakon bio izrađen prema zahtevima ovih grupa, pretpostavio sam da su one i smislile rešenje za pse – da će preuzeti odgovornost za njih. Ali sada čujem da čak i grupe za zaštitu životinja govore da je eutanazija jedina opcija."

Čo Hi-Kjung, šefica Korejskog udruženja za dobrobit životinja, priznala je u septembru 2024. godine da iako će grupe za zaštitu životinja pokušati da spasu koliko je životinja moguće, "biće pasa koji će preteći".

"Ako preostali psi postanu 'izgubljene i napuštene životinje', onda je to srceparajuće, ali oni će biti podvrgnuti eutanaziji", rekla je ona.

Vlada je pokušala da umiri ove brige nekoliko nedelja kasnije, rekavši da eutanazija životinja "svakako" nije deo njihovog plana.

U skorije vreme, Mafra je za BBC rekla da ulaže oko 6 milijardi korejskih vona (4,3 miliona dolara) godišnje da bi proširila azile za životinje i podržala privatne objekte, i da će ponuditi i do 600.000 korejskih vona po psu (450 dolara) farmerima koji zatvore farme ranije.

Ali Čun Mjung Sun, direktorka Kancelarije za veterinarsko medicinsko obrazovanje na Nacionalnom univerzitetu u Seulu, slaže se da je širi plan vlade za preostale pse umnogome manjkav.

"Mora da postoji konkretna rasprava o tome kako se 'rešiti' pasa", kaže ona.

"I usvajanje i eutanazija treba da postoje kao opcija. Ali ako smo se već potrudili da spasemo pse od surovog klanja samo da bismo ih eutanazirali, onda je razumljivo što su ljudi nesrećni i besni."

• Pauk bez otrova pronašao način da otruje plen
• "Mislila sam da je školjka – bila je smrtonosna zver"; Jeziv susret tiktokerke šokirao svet VIDEO
• Šta se desilo nakon Velikog praska: Svetlost ili mrak?

Bez sredstava za život

Neki su potražili rešenje van zemlje, poslavši životinje u inostranstvo voljnijim usvajačima u zemljama kao što su Kanada, Velika Britanija i Sjedinjene Američke Države.

Tim iz Hvaka je 2023. godine spasao oko 200 pasa sa farme u jednom azijskom gradu – od kojih su svi poslati u Kanadu i SAD.

Bivši vlasnik te farme, 74-godišnji Jang Džong Tae, rekao je za BBC da je, dok je gledao spasioce kako utovaraju pse u njihove kamione, bio zapanjem nivoom saosećanja koje su oni iskazali.

Jang je na to dodao, međutim, da ne odobrava zabranu uzgoja psećeg mesa.

"Ako je pseće meso zabranjeno zato što su psi životinje, zašto je onda u redu jesti druge životinje kao što su krave, svinje ili pilići?", rekao je on.

"To je ista stvar. One postoje u prirodi da bi ljudi živeli od njih."

Jesti psa nije isto kao jesti drugu vrstu mesa, prema Čun.

Ona ukazuje na to da pseće meso nosi veći rizik sa stanovišta bezbednosti hrane i higijene – pogotovo u Južnoj Koreji, gde ono nije integrisano u formalni, regulisani sistem proizvodnje mesa.

Ova praksa je takođe rasprostranjena u zemljama kao što su Kina, Indonezija i Filipini, Tajland, i delovi Indije, prema Humanom svetu za životinje.