Čuva vid, pamćenje i kosti, štiti od raka: Divlja biljka zlata vredna FOTO

Za nekoliko dana počinje sezona vlašca - divljeg crnog luka, odnosno biljke zlata vredne.

Iako mnogi vlašac rado koriste kao dodatak salatama, jer ima blagu aromu crnog luka, ova samonikla biljka iz porodice aliuma (mladi crni luk, praziluk) ima brojne zdravstvene koristi. 

Vlašac je bogat vitaminima C, A i K, vitaminom B8, a od minerala gvožđem, fosforom, kalcijumom, kalijumom i magnezijumom. Njegova lekovita svojstva su slična kao i kod ostalih vrsta luka. 

Alp Aksoy/Shutterstock

Prevencija raka

Sprovedeno je više studija koje ukazuju na to da alijumi, uključujući i vlašac, mogu pomoći u prevenciji ili borbi protiv raka.

Određena jedinjenja prisutna u vlašcu, uključujući sumporna jedinjenja, mogu sprečiti rast i širenje kancerogenih ćelija u organizmu. Iako su ta istraživanja još u ranoj fazi, postoji čitav niz studija koje ukazuju na isto - da vlašac i druge biljke iz porodice alijuma mogu doprineti prevenciji raka.

Prevencija osteoporoze

Vlašac je bogat vitaminom K, koji ima ključnu ulogu u održavanju gustine kostiju. Naučnici trenutno ispituju koliko su suplementi vitamina K efikasni u lečenju osteoporoze, iako se u pojedinim delovima Azije već koriste kao deo terapije. Vitamin K se preporučuje u detinjstvu i ranom razvoju kako bi se unapredila gustina kostiju tokom života, a namirnice koje sadrže vitamin A, poput vlašca, mogu doprineti smanjenju rizika od razvoja osteoporoze u kasnijem dobu.

Poboljšanje pamćenja

Vlašac sadrži i holin i folat. Svaka od ovih supstanci pojedinačno povezuje se s unapređenjem kognitivnih funkcija. Istraživanja pokazuju da odrasle osobe koje unose više namirnica bogatih holinom postižu bolje rezultate na testovima kognitivnih sposobnosti, dok se nizak nivo holina dovodi u vezu s povećanim rizikom od razvoja Alchajmerove bolesti.

Folat, odnosno folna kiselina, proučavan je u vezi s kognitivnim poremećajima, ali i poremećajima raspoloženja. Kombinacija holina i folata u vlascu može doprineti boljem pamćenju i smanjenju rizika od razvoja stanja poput demencije i Alchajmerove bolesti.

Čuva vid

Vlašac je bogat karotenima (lutein i zeaksantin) koji su direktno odgovorni za smanjenje oksidativnog stresa u očnom sistemu. Takođe, prema najnovijim studijam, zaslužni su za odlaganje pojave katarakte i pomažu da se uspori ili spreči makularna degeneracija.

Olakšava varenje

Alil sulfidi i druga jedinstvena organska jedinjenja koja se mogu naći u vlašcu, pružaju slične koristi za organizam kao i beli luk, odnosno olakšavaju tegobe sa varenjem.

Takođe ima prirodna antibakterijska svojstva koja mogu da eliminišu širok spektar bakterija, posebno onih iz porodice salmonele.

Poboljšava zdravlje srca

Vlašac sadrži jedno od najvažnijih organskih jedinjenja - alicin, a prema nedavnim istraživanjima, on efikasno smanjuje nivo "lošeg" holesterola. Alicin je takođe povezan sa snižavanjem krvnog pritiska.

Vlašac je bogat i kvercetinom, koji sprečava aterosklerozu i smanjuje rizik za moždani udar i srčani napad.

Jača imunitet

Vlašac je prava riznica vitamina C i može da pomogne da se pojača efikasnost imunog sistema, stimulacijom proizvodnje belih krvnih zrnaca. Prema nekim studijam stimuliše proizvodnju kolagena, što je suštinska komponenta u stvaranju novih krvnih sudova, ćelija, tkiva i mišića.

Nutritivna vrednost

Pošto se vlašac najčešće koristi kao dodatak jelima, a ne jede u velikim količinama, nutritivne vrednosti po porciji računaju se na osnovu jedne supene kašike. Ta jedna kašika ipak sadrži:

• 1% preporučenog dnevnog unosa vitamina A
• 2% preporučenog dnevnog unosa vitamina C

Ostali nutrijenti, uključujući holin i folat, prisutni su u manjim količinama. Međutim, ako u receptima koristite vlašac umesto mladog luka, možete ostvariti dodatne koristi od ovih nutritivnih sastojaka.

Yaraslava Melchankal/Shutterstock

Nutritivne vrednosti po porciji

Jedna supena kašika svežeg vlasca sadrži:

• Kalorije: 1
• Masti: 0 g
• Holesterol: 0 mg
• Natrijum: 0 mg
• Ugljeni hidrati: 0 g
• Proteini: 0 g

Na šta obratiti pažnju

Pošto se vlašac uglavnom konzumira kao dodatak jelima, nema mnogo podataka o njegovoj upotrebi u većim količinama. Dodavanje jedne kašike vlašca obroku je zdravo, a povremeno ni veće količine verovatno ne predstavljaju problem. Ipak, preterana konzumacija može izazvati bol u stomaku i probleme s varenjem.

Kako pripremiti vlašac

Vlašac ima jedinstven, blago ljutkast ukus, negde između belog luka i crnog luka. Njegova aroma najviše dolazi do izražaja kada se koristi sveže ubran.

Najčešći način konzumiranja jeste da se sitno isecka na kolutiće i pospe po gotovom jelu kao dekoracija. Međutim, vlašac se može jesti i sirov ili termički obrađen u većim količinama. Zbog specifične arome može poslužiti kao jednostavna zamena za beli ili mladi luk u receptima, ili kao brz dodatak jelima, preporučuje portal webmd.com.

Ako želite da uvrstite više vlašca u ishranu, evo nekoliko jednostavnih predloga:

• pospite ga preko hleba
• iseckajte ga i propržite s mlevenim mesom
• dodajte ga preko pečenog krompira
• umešajte ga u puter
• ubacite ga u svežu salatu

Inače, vlašac počinje da raste u proleće, obično nakon što temperature porastu iznad 5°C. Sve češće ga sade u vrtovima, a prvi izdanci se pojavljuju oko marta-aprila, u zavisnosti od klimatskih uslova. Ako je posađen tokom jeseni, može početi da raste i tokom zime, ako zima nije previše oštra.

Vlašac je vrlo otporan na hladnoću i često raste i na nižim temperaturama, pa može da preživi čak i u hladnijim mesecima. Tokom proleća, dok dani postaju duži i topliji, vlašac raste brže i izbacuje zelene listove, koji se najviše i koriste u kulinarstvu. Biljka je perena, što znači da iz godine u godinu raste i daje nove izbojke.