Ako ovo radite u snu, vreme je da posetite lekara

Stručnjaci upozoravaju da simptome ne treba ignorisati, jer pravovremena dijagnoza može sprečiti ozbiljne komplikacije.

Gušenje i hvatanje vazduha

Ako se tokom sna budite uz osećaj gušenja ili hvatanja vazduha, jedan od najčešćih uzroka je apneja u snu. Reč je o poremećaju kod kojeg se disanje tokom noći više puta privremeno prekida zbog suženja ili zatvaranja disajnih puteva. Takvo stanje često prate hrkanje, suva usta i jutarnje glavobolje, a potvrđuje se pregledom u laboratoriji za spavanje.

Slične tegobe mogu izazvati i slivanje sluzi niz grlo zbog alergija ili prehlade, kao i refluks želudačne kiseline. U blažim slučajevima mogu pomoći hidratacija, ispiranje nosa fiziološkim rastvorom ili lekovi protiv gorušice, ali ako se simptomi ponavljaju, preporučuje se lekarski pregled.

Glasno hrkanje

Iako mnogi hrkanje smatraju bezazlenim, ono može biti znak apneje u snu. Nastaje kada tkivo u nosu ili grlu vibrira tokom disanja, proizvodeći karakterističan zvuk, a često ga prate jutarnja suva usta, zapušen nos ili kratkotrajni prekidi disanja.

Ako se ne utvrdi apneja, lekari mogu preporučiti spavanje na boku, podizanje uzglavlja, nosne trakice ili posebna oralna pomagala koja smanjuju hrkanje.

Mesečarenje

Mesečarenje spada među poremećaje ponašanja tokom sna i najčešće se javlja u dubokoj fazi ne-REM sna. Uzroci mogu biti nedostatak sna, stres, anksioznost, povišena temperatura, određeni lekovi ili alkohol.

Lekari dijagnozu postavljaju na osnovu razgovora sa pacijentom i, po potrebi, testiranja sna. U lečenju je važno ukloniti okidače poput neispavanosti i alkohola, kao i preduzeti mere koje smanjuju rizik od povreda tokom epizoda mesečarenja.

Pričanje u snu

Govorenje tokom sna česta je pojava, ali ako se javlja često ili je praćeno drugim simptomima, može ukazivati na poremećaj spavanja. Češće se javlja kod osoba koje pate od stresa, imaju psihičke poteškoće ili uzimaju određene lekove, poput antidepresiva.

Ako počne da ometa san ili izaziva zabrinutost, preporučuje se pregled kod stručnjaka za medicinu spavanja kako bi se isključili ozbiljniji uzroci.

Shutterstock/Sergey Mironov

Česte noćne more

Povremene noćne more nisu razlog za zabrinutost, ali ako su učestale i narušavaju kvalitet sna, mogu biti povezane sa anksioznošću, depresijom ili posttraumatskim stresnim poremećajem. Dugotrajne noćne more povezane su i sa većim rizikom od drugih zdravstvenih problema.

Lekar može proceniti da li su uzrok lekovi ili psihološki faktori i predložiti odgovarajuću terapiju ili promene životnih navika.

Često mokrenje tokom noći

Buđenje zbog odlaska u toalet postaje češće sa godinama, ali može biti i znak infekcije urinarnog trakta, dijabetesa, uvećane prostate ili bolesti bubrega. Jedan od jednostavnijih koraka je smanjiti unos tečnosti neposredno pre spavanja i nekoliko dana pratiti navike mokrenja.

Prikupljene informacije mogu pomoći lekaru u postavljanju dijagnoze i izboru odgovarajućeg lečenja.

Škripanje zubima

Noćno stiskanje ili škripanje zubima može uzrokovati jutarnje glavobolje i bol u vilici. Osim stresa i anksioznosti, uzrok može biti i nepravilan zagriz, a osobe sa ovim problemom češće imaju i druge poremećaje spavanja, poput hrkanja ili apneje.

Stomatolog može prepoznati znakove trošenja zuba i preporučiti zaštitnu udlagu za noćno nošenje.

Prebrzo uspavljivanje

Ako zaspite gotovo čim legnete, a pritom ne spavate preporučenih sedam do devet sati, moguće je da vašem organizmu hronično nedostaje sna. Dodatni znaci su izražena dnevna pospanost, problemi sa koncentracijom i uspavljivanje tokom uobičajenih aktivnosti.

U nekim slučajevima može biti reč o poremećajima poput apneje ili narkolepsije, zbog čega je potreban pregled stručnjaka.

Jedenje u snu

Poremećaj jedenja u snu podrazumeva konzumiranje hrane bez svesti o sopstvenim postupcima. Može biti povezan sa lekovima za spavanje ili drugim poremećajima sna, a osim povećanja telesne težine, povećava i rizik od povreda ili trovanja ako osoba tokom sna posegne za neprehrambenim supstancama.

Drazen Zigic/Shutterstock

Lekari mogu preporučiti promenu terapije ili prilagođavanje kućnog okruženja kako bi se smanjio rizik od nezgoda tokom noćnih epizoda.

Kako prepoznati problem ako živite sami?

Osobe koje žive same često nemaju nikoga ko bi primetio njihove noćne simptome. Zato stručnjaci preporučuju korišćenje pametnih satova, senzora ili drugih uređaja za praćenje sna koji beleže pokrete, disanje i otkucaje srca.

Iako takvi uređaji ne mogu da postave medicinsku dijagnozu, podaci prikupljeni tokom dve do tri nedelje mogu lekaru pomoći u proceni da li su potrebne dodatne pretrage i utvrđivanju uzroka problema sa spavanjem.