Umorni ste iako spavate dovoljno? Lekari otkrivaju šta zapravo može da vam remeti san

Kvalitetan san ključan je za nivo energije, ali da li tačno vreme odlaska u krevet zaista određuje kako ćete se osećati narednog dana?

Lekari objašnjavaju da je odgovor složeniji od samog gledanja na sat. Na kvalitet odmora utiču brojni faktori, a među najvažnijima su dužina i kvalitet sna, kao i usklađenost sa unutrašnjim biološkim ritmom, piše EatingWell.

Ne postoji idealno vreme za odlazak u krevet

Lekari se slažu da ne postoji jedno idealno vreme za spavanje koje odgovara svima. Najbolji termin zavisi od unutrašnjeg biološkog sata pojedinca, poznatog kao cirkadijalni ritam, objašnjava dr Erik Džou.

Dr Nishi Bopal savetuje da se umesto proizvoljnog određivanja vremena odlaska u krevet pronađe raspored koji odgovara prirodnom ritmu organizma i omogućava dovoljno sna.

lenetstan/Shutterstock

Najpre bi trebalo da odredite vreme kada ujutru morate da ustanete, a zatim da prema tome planirate odlazak u krevet tako da obezbedite sedam do devet sati sna, što je preporuka za većinu odraslih.

"Mozak voli rutinu. Uspostavljanje doslednog rasporeda spavanja jedna je od najboljih stvari koje možete da uradite za svoju energiju i opšte zdravlje", kaže Bopal.

Neki ljudi, poznati kao "ranoranioci", najbolje funkcionišu kada odlaze ranije u krevet i rano ustaju. Sa druge strane, "noćne ptice" bolje se osećaju kada kasnije odlaze na spavanje i kasnije se bude.

Postoje i oni koji nisu izraziti ni jutarnji ni večernji tip. Upravo oni čine najveći deo populacije, navodi Džou.

Nije važno samo koliko spavate

Za kvalitetan odmor nije presudno samo kada odlazite u krevet i koliko dugo spavate, već i kakav je sam san.

Ako se često budite tokom noći, teško zaspite ili se ujutru osećate iscrpljeno uprkos dovoljnom broju sati provedenih u krevetu, moguće je da je kvalitet vašeg sna loš.

"Normalno je probuditi se jednom ili dva puta tokom noći, na primer zbog odlaska u toalet, i ponovo zaspati u roku od 10 do 15 minuta. Međutim, česta buđenja ili dugi periodi budnosti tokom noći nisu poželjni", objašnjava Džou.

Manjak sna se, upozoravaju stručnjaci, vremenom nagomilava. Ukoliko redovno spavate manje od sedam sati, to može negativno da utiče na budnost, koncentraciju i brzinu reakcije.

Važna je i doslednost.

"Ljudi koji kvalitetno spavaju ne spavaju pet sati jedne noći, a zatim deset naredne. Njihovo trajanje sna uglavnom je predvidljivo, sa odstupanjem od najviše 30 minuta", navodi Džou.

Kako da poboljšate san?

Stručnjaci savetuju da se ne opterećujete idejom "savršenog sna". Preveliki pritisak može da izazove dodatni stres i anksioznost povezanu sa spavanjem.

Jedna od korisnih navika je izlaganje jutarnjoj sunčevoj svetlosti. Džou savetuje da što više vremena provedete na otvorenom.

"Ne morate da idete u duge šetnje. Čak i sedenje na terasi, sa licem okrenutim prema suncu, može pomoći u regulisanju cirkadijalnog ritma", objašnjava on.

Pomaže i redovna fizička aktivnost. Svakodnevno kretanje, jutarnje svetlo i upravljanje stresom mogu imati značajan uticaj na energiju i kvalitet sna.

Kafa nije jedino rešenje

Stručnjaci takođe savetuju oprez sa stimulansima. Dr Ručir Patel preporučuje da se kofein izbegava šest do osam sati pre odlaska u krevet, dok bi nikotin trebalo izbegavati najmanje dva sata pre spavanja.

Važno je i napraviti pauzu od ekrana pred odlazak u krevet. Umesto telefona ili televizora, možete prošetati, čitati knjigu, slušati muziku, istezati se ili provesti vreme sa porodicom i prijateljima.

Previše vremena ispred ekrana, naročito u večernjim satima, povezuje se sa lošijim kvalitetom sna.

Dakle, ne postoji magično vreme za odlazak u krevet. Mnogo je važnije da imate dovoljno kvalitetnog sna i da se trudite da iz dana u dan održavate što pravilniji ritam.