Šta se dešava sa vašim krvnim pritiskom kada počnete da pijete više vode?

Ljudska krv se najvećim delom sastoji od vode, pa dehidracija direktno utiče na krvotok.

"Kada ste dehidrirani, volumen krvi se smanjuje, a sa njim opada i krvni pritisak", objašnjava lekarka Džasinta Anjaoku. Taj pad, međutim, pokreće kompenzacione mehanizme koji dugoročno mogu biti štetni.

Anjaoku dodaje da telo tada sužava krvne sudove i zadržava natrijum kako bi ponovo podiglo pritisak. Česta ili hronična dehidracija zbog toga opterećuje srce i krvne sudove i otežava održavanje pritiska u zdravim granicama.

S druge strane, dobra hidratacija pomaže održavanju normalnog volumena krvi i pravilne cirkulacije. Kakav će tačno biti efekat povećanog unosa vode na pritisak zavisi od postojećeg nivoa hidratacije i od toga da li je reč o privremenoj promeni pritiska ili hroničnoj hipertenziji, piše EatingWell.

Regulacija pritiska i cirkulacije

Povećan unos vode može doprineti snižavanju krvnog pritiska, naročito kod hronično dehidriranih osoba. Manjak vode u organizmu povećava koncentraciju natrijuma u krvi, što podstiče lučenje hormona vazopresina, koji podstiče bubrege da zadržavaju vodu, ali istovremeno sužava krvne sudove, zbog čega dolazi do porasta krvnog pritiska. Unošenjem vode taj proces može da se ublaži i pritisak može da se normalizuje.

Shutterstock/KieferPix

"Kada ste dobro hidrirani, telo ne mora da aktivira kompenzacioni mehanizam koji se inače javlja pri dehidraciji", kaže Anjaoku i dodaje:

 "To omogućava krvnim sudovima da ostanu opušteniji, pa se pritisak posledično snižava".

Ako je osoba već dovoljno hidrirana i pritisak joj je uredan, redovno pijenje vode pomaže u održavanju tog stanja i normalne cirkulacije.

Manji rizik od hipertenzije

Osim što može da snizi povišen pritisak, dovoljan unos vode može da smanji i rizik od razvoja hipertenzije.

"Veliko dugoročno istraživanje objavljeno u časopisu Frontiers in Public Health pratilo je odrasle osobe devet godina. Pokazalo se da su ispitanici koji su pili šest ili više čaša obične vode dnevno imali manji rizik od razvoja hipertenzije od onih koji su pili jednu čašu ili manje", ističe Anjaoku.

Iako su potrebna dodatna istraživanja da bi se ova povezanost u potpunosti razumela, redovna hidratacija predstavlja jednostavnu naviku koja podržava zdravlje celog kardiovaskularnog sistema. Neka istraživanja ukazuju na to da su osobe sa hipertenzijom često slabije hidrirane, što dodatno objašnjava značaj unosa vode.

"Dugoročno, povećan unos tečnosti može da podstakne izlučivanje natrijuma i tako snizi krvni pritisak", kaže nutricionistkinja Patriša Kolesa.

Privremeni porast pritiska

Iako voda uglavnom doprinosi regulaciji krvnog pritiska, u nekim situacijama može privremeno da ga poveća, što može biti korisno. To se dešava kod ljudi koji osete nagli pad pritiska pri ustajanju, praćen vrtoglavicom ili nesvesticom.

Iako se to može dogoditi bilo kome, posebno je izraženo kod osoba sa ortostatskom hipotenzijom. Kod tog stanja sistolni pritisak pada za 20 mmHg ili više, a dijastolni za 10 mmHg ili više u roku od tri minuta nakon ustajanja.

Shutterstock/fizkes

U takvim situacijama brzo ispijanje 300 do 500 mililitara vode, otprilike dve čaše, može pomoći u podizanju pritiska. Taj privremeni efekat može da se javi i kod zdravih osoba. Razlog je dvostruk: unos vode povećava volumen krvi, a samim tim i pritisak u krvnim sudovima.

Pored toga, brzo ispijanje vode stimuliše simpatički nervni sistem, telesni odgovor za "borbu ili beg", koji pokreće reakcije među kojima je i stezanje krvnih sudova, što na kraju dovodi do povećanja krvnog pritiska.

Praktični saveti za bolju hidrataciju

Jedno je znati da treba piti više vode, a drugo je to zaista i raditi. Stručnjaci navode nekoliko praktičnih saveta.

Pijenje vode nije jedini način hidratacije. Pomaže i konzumiranje namirnica sa visokim sadržajem vode.

"Voće i povrće poput lubenice, krastavca, pomorandže i jagoda sadrže mnogo vode", kaže Anjaoku i dodaje: "Oni ujedno obezbeđuju kalijum i druge hranljive materije koje doprinose održavanju zdravog krvnog pritiska."

Neka vam pijenje vode postane navika. Uvek nosite flašicu vode sa sobom, a kod kuće držite čašu vode na dohvat ruke kako biste se redovno hidrirali i preduhitrili osećaj žeđi. Kada osetite žeđ, telo vam već šalje signal da je dehidrirano.

Ako zaboravljate da pijete vodu, postavite podsetnik na mobilnom telefonu ili pametnom satu. Mali, redovni gutljaji tokom dana efikasniji su od pokušaja da odjednom popijete veliku količinu vode.

U određenim situacijama potrebno je nadoknaditi i elektrolite. Minerali poput natrijuma, magnezijuma, kalijuma i kalcijuma pomažu organizmu da zadrži unesenu tečnost. Ako dugo vežbate, boravite na visokim temperaturama ili se pojačano znojite, napitak sa elektrolitima može biti koristan.

Osobe sa visokim krvnim pritiskom trebalo bi da obrate pažnju na sadržaj natrijuma u takvim napicima i da se posavetuju sa lekarom. Održavanju zdravog krvnog pritiska doprinosi i ishrana bogata kalijumom i magnezijumom.

Šta još pomaže u regulaciji krvnog pritiska?

Dovoljan unos vode samo je jedan deo ukupne brige o zdravom krvnom pritisku. Stručnjaci preporučuju i sledeće:

Pridržavajte se DASH načina ishrane. Ovaj način ishrane zasniva se na voću, povrću, integralnim žitaricama, nemasnim mlečnim proizvodima i nemasnim izvorima proteina, uz ograničen unos zasićenih masti i natrijuma.

Budite fizički aktivni. Redovna fizička aktivnost održava krvne sudove zdravim, a čak i petnaestominutna šetnja svakog dana pomoći će da krvni sudovi ostanu opušteni, čime se smanjuje opterećenje srca u mirovanju.

Kuvajte kod kuće. Hrana iz restorana i gotova jela često sadrže velike količine soli. Pripremom hrane kod kuće lakše je kontrolisati unos natrijuma, naročito ako se hrana peče u rerni, na roštilju ili kuva na pari, kaže Kolesa.

Jedite hranu bogatu kalijumom. Kalijum ublažava dejstvo natrijuma jer pomaže izlučivanje njegovog viška putem urina i smanjuje napetost u zidovima krvnih sudova. Dobri izvori kalijuma su krompir, paradajz, banane, pasulj i pomorandže.