Vitamin D je neophodan, ali u ovim slučajevima ima ozbiljnih neželjenih efekata

Vitamin D je neophodan za mnoge telesne procese, ali prekomerni unos, posebno putem suplemenata, može da ima ozbiljne neželjene efekte.

Naime, previše vitamina D u telu izaziva visok nivo kalcijuma u ​​krvi, što dovodi do neželjenih simptoma.

Jedna od brojnih uloga vitamina D jeste da pomaže telu da apsorbuje kalcijum iz ishrane. Međutim, prekomerni unos vitamina D dovodi do toga da telo apsorbuje previše kalcijuma, što dovodi do neželjenih efekata od hiperkalcemije, kada kalcijum počinje da se skladišti u krvotoku umesto u kostima.

U nastavku su pet neželjenih efekata viška vitamina D.

Gubitak apetita, mučnina i povraćanje

Gastrointestinalni (GI) simptomi su često prvi i najprimetniji simptomi viška vitamina D u telu. Jedan od najranijih znakova preteranog unosa vitamina D je osećaj mučnine u stomaku.

Hiperkalcemija iritira digestivni sistem i može da izazove gubitak apetita, mučninu i povraćanje. Kako nivo kalcijuma raste, telo radi na tome da eliminiše višak, što može da se manifestuje kao neobični digestivni simptomi.

• Gazirana voda vam je omiljeno piće? Kako utiče na organizam i da li je i bez rizika?
• Zarazna bolest preti da pokori Evropu?
• Otkriven antibiotik koji može da zaustavi i najotpornije bakterije na lekove

Osetljivost usled opipavanja stomaka, takođe, može da bude znak trovanja vitaminom D.

Slabost, umor i pad raspoloženja

Osećaj umora je nespecifičan simptom, što znači da može da ukazuje na niz problema. Međutim, jedan od razloga zašto višak vitamina D izaziva pojačan osećaj umora je taj što visok nivo kalcijuma (koji se javlja posledično) remeti ravnotežu tečnosti i elektrolita u telu.

Vrtoglavica, razdražljivost ili malaksalost (opšti osećaj lošeg raspoloženja), takođe se javljaju usled preteranog unosa vitamina D.

Često mokrenje i dehidracija

Primarna funkcija bubrega je da filtriraju krv i uklanjaju toksine i otpad iz tela. Međutim, kada je nivo kalcijuma previsok, bubrezi moraju dodatno da rade kako bi eliminisali višak kalcijuma. Ovo opterećenje bubrega može da dovede do povećanog mokrenja, čak i ako se ne unosi dodatna količina tečnosti.

Iako je mokrenje neophodno za uklanjanje viška kalcijuma, češće mokrenje može na kraju da dovede do dehidracije i izazove simptome poput žeđi, umora ili glavobolje. Vremenom, dolazi i do primetnih promena na koži ili suve sluzokože, recimo u očima i nosu.

Bol u kostima i nakupljanje kalcijuma

Iako je vitamin D neophodan za održavanje jakih kostiju, previše ovog vitamina u telu može da ima suprotan efekat, što dovodi do bolova u kostima.

Visok unos vitamina D dovodi do povećane apsorpcije kalcijuma. Dok deo viška kalcijuma odlazi u krvotok, deo se takođe kalcifikuje u zglobovima, krvnim sudovima i mekim tkivima, i može da se manifestuje kao ukočenost ili bol.

Vremenom, prekomerni nivo kalcijuma može da dovede do kamena u bubregu (tvrdih naslaga minerala i soli koje se razvijaju u bubrezima) ili oštećenja krvnih sudova i izazove kardiovaskularne probleme, uključujući nepravilan rad srca (aritmije).

Neurološki simptomi

Neurološki simptomi poput novonastale ili stalne konfuzije ili mentalne magle, takođe mogu da budu simptom visokog nivoa vitamina D i kalcijuma.

Hiperkalcemija može da poremeti nervnu signalizaciju i nivo tečnosti, uzrokujući konfuziju, dezorijentaciju, mentalnu maglu, probleme sa koncentracijom ili razdražljivost.

Faktori koji povećavaju rizik od neželjenih efekata

Neke osobe su podložnije neželjenim efektima suplemenata vitamina D od drugih, jer sledeća stanja povećavaju rizik od neželjenih efekata ovog vitamina:

• Hiperparatireoidizam: Stanje u kojem paratiroidne (paraštitaste) žlezde proizvode previše paratiroidnog hormona (PTH), koji reguliše nivo kalcijuma u ​​krvi i kostima. Prekomerni nivo PTH može da dovede do visokog nivoa kalcijuma i može da pojača efekte vitamina D na kalcijum u krvi.
• Granulomatozne bolesti: Stanja poput sarkoidoze, koja uzrokuju preteranu reakciju imunog sistema, mogu da dovedu do toga da telo proizvodi previše aktivnog vitamina D. Uzimanje suplementa vitamina D bez konsultacije sa lekarom može dovesti do toksičnosti.
• Uzimanje drugih suplemenata: Ako se koristi više suplemenata, treba obratiti pažnju na ukupan unos vitamina D. Na primer, mnogi multivitamini sadrže vitamin D, tako da uključivanje dodatnog suplementa vitamina D može značajno da poveća rizik od toksičnosti.
• Upotreba određenih lekova: Tiazidni diuretici, kao što su digoksin i diltiazem, koji pomažu telu da se oslobodi viška tečnosti, mogu da pogoršaju hiperkalcemiju. Ako postoji visok nivo kalcijuma zbog preteranog unosa vitamina D, uzimanje ovih lekova sa suplementima vitamina D može da poveća rizik od nepravilnog otkucaja srca.

Koliko je vitamina D previše?

Preporučeni dnevni unos vitamina D je 600 međunarodnih jedinica (IU) za odrasle, odnosno prema uzrastu:

• Za decu do 12 meseci - 400 IU.
• Za osobe od godinu dana do 70 godina - 600 IU.
• Za osobe starije od 70 godina - 800 IU.

Preporučena dnevna doza vitamina D se generalno može postići konzumiranjem hrane, kao i izlaganjem suncu, a kada je potrebno i suplementacijom vitaminom D.

Shutterstock/Tatjana Baibakov

Opšta preporuka je da zdrava odrasla osoba ne bi trebalo da uzima više od 4.000 IU vitamina D dnevno.

Vitamin D u ishrani

Vitamin D je takozvani liposolubilni vitamin (rastvorljiv u masnoj sredini) i prisutan je u sledećim namirnicama:

• Masniji mlečni proizvodi.
• Riba poput haringe, skuše, papalina, sardina, lososa.
• Žumance jaja.
• Pečurke.
• Ceđena pomorandža.

Koliko je potrebno boraviti na suncu za sintezu vitamina D?

Vitamin D naziva se i sunčani vitamin, zato što ga organizam apsorbuje posredstvom sunčanih zraka.

"Približno 5 do 30 minuta izlaganja suncu na licu, rukama i nogama, posebno između 10 i 16 časova, dnevno ili najmanje dva puta nedeljno bez protektivne kreme za sunčanje, je dovoljno za sintezu vitamina D. Kreme za sunčanje sa >SPF 8 blokiraju UVB zrake koji proizvode vitamin D", rekla je za "Blic zdravlje" profesorka medicinske biohemije na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, specijalista kliničke biohemije dr Marija Matić.

"Prekomerno izlaganje suncu ne uzrokuje trovanje vitaminom D, jer telo ograničava količinu ovog vitamina koji proizvodi. Dugotrajna i nekritična suplementacija vitaminom D u višku može dovesti do toksičnih efekata", istakla je prof. dr Matić.

Ko ne bi trebalo da uzima suplemente vitamina D?

Vitamin D je važan hranljivi sastojak, ali neki ljudi treba da budu oprezni kada razmatraju suplemente vitamina D, na primer:

• Osobe sa postojećim medicinskim stanjima poput hiperkalcemije, hiperparatireoidizma ili granulomatoznih bolesti.
• Oni koji uzimaju druge suplemente koji sadrže kalcijum ili vitamin D.
• Osobe koje već imaju visok nivo vitamina D u krvi

Pre nego što se uključi suplementacija vitamina D, treba proveriti nivo vitamina u krvi i svakako pratiti uputstva lekara u vezi sa dozom.