Početak kraja

Tačnije, od 2007/08. kampanje, kada je trener ekipe bio Frank Rajkard, legendarni Holanđanin.

Pod njegovim petogodišnjim vođstvom Katalonci su osvojili dve titule u LaLigi, kao i jednu Ligu šampiona 2006. godine.

Bila je to jedna simpatična i sasvim dobra ekipa Blaugrane, predvođena Ronaldinjom, Samjuelom Etoom, Karlesom Pujolom, Viktorom Valdesom, Ćavijem...

Ipak, nakon "ušatog" pehara i pobede nad Arsenalom u finalu, klub nije osvojio nijedan trofej, osim ne toliko važnog Superkupa Španije, što je značilo da je rastanak i restrukturiranje neminovno.

Rajkard je smenjen, a na klupu je stigao Pep Gvardiola.

I revolucija je mogla da počne...

Uspostavljanje dominacije

Barselona je i pre dolaska Gvardiole bila i dalje nesumnjivo veliki klub, ali ne toliko konstantan u tom periodu.

Trebalo je vremena da se mašina napravi i da krene da melje, uz specifičan način igre.

Rezultati u prva dva kola te 2008/09. nisu bila optimistična za sve kojima je ovaj tim u srcu. Poraz od Numansije i remi sa Rasingom iz Santandera bili su zabrinjavajući.

Ali i pored neuspešnog starta, videlo se da je igra Barselone potpuno drugačija. Već tada se nazirao nastanak čuvene "tika-take".

Jedan lokalni katalonski novinar je odmah nakon poraza na startu zapisao: "Ne znam koju ste utakmicu gledali, ali ja sam video jednu od najboljih predstava od kada znam za ovaj klub."

Ubrzo su stigli i rezultati, a među najspektakularnijim mečevima bio je i onaj sa "Santjago Bernabeua", kada je Barselona slavila sa ubedljivih 6:2.

Bio je to znak da je nošlo novo doba, samo je bilo pitanje da li će takav nivo fudbala moći da se održi tokom i do kraja te sezone.

Photo by David Ramos/Getty Images

Razloga za brigu nije trebalo da bude. Izabranici Pepa Gvardiole su stigli do čak tri trofeja (LaLiga, Liga šampiona, Kup kralja), kao i nešto kasnije do FIFA Svetskog klupskog prvenstva. Bili su zaista dominantni.

Bila je ovo možda i najuspešnija sezona u istoriji kluba, a ono što je falilo kod Rajkarda i nekih ranijih trenera, konstantnost, nije bila dovođena u pitanje.

Nakon te sezone ovaj tim, po mnogima najbolji u istoriji fudbala, do kraja Gvardiolinog mandata, osvojio je još dve LaLige, dva Kupa kralja, jednu Ligu šampiona, jedno Svetsko prvenstvo, dva Superkupa Evrope.

Zaista impresivno. Cela ova priča je zapravo tu kako bi nas uverila kada i zbog koga je krenuo ovakav uspon Barselone kakvu danas znamo (ili kakvu smo znali do nedavnih događaja, odnosno manje-više cele prošle sezone).

Gvardiola je klupu katalonskog giganta napustio 2012, ali osnova je bila postavljena.

Toliko uigrana ekipa, predvođena Lionelom Mesijem, Ćavijem, Andresom Inijestom bila je strah i trepet svima.

Photo by Laurence Griffiths/Getty Images

Pepa možda više nije bilo, ali su uspesi i kontinuitet u osvajanju trofeja nastavljeni.

Pre svih se misli na domaći šampionat, u kojem su u periodu 2012-2019. trijumfovali čak pet puta, tu je i jedna Liga šampiona, četiri Kupa kralja...

Ipak, i pored uspeha iz sezone u sezonu, činilo se da čelnici Barselone nemaju pravi plan, a i ako ga imaju, ne sprovode ga u delo kako valja i kako treba.

Koliko je trener za jednu ekipu važan pokazao je Gvardiola, međutim, nakon njega, uz svo poštovanje i osvojene trofeje ostalih, Barsa nije delovala tako moćno.

Izređali su se Tito Vilanova, Herardo Martino, Luis Enrike, Ernesto Valverde i Kike Setjen.

Poslednji dvojac svakako nosi deo odgovornosti za katastrofalnu poslednju sezonu Katalonaca.

Photo by David Ramos/Getty Images

Prelazni rok prošao je "tako-tako". Na dolaske je utrošeno 255.000.000, dok je od odlaska zarađeno 156.000.000 evra.

Najzvučnije pojačanje bio je Antoan Grizman, sjajni francuski napadač koji je klasu dokazao u reprezentaciji i dresu madridskog Atletika.

Njegova cena od 120 miliona dovoljno govori koliko su čelnici verovali u njega, a dobili su – ništa.

Krivica nije naravno u potpunosti njegova. Grizman je navikao na rigidan sisten Čola Simeonea, u kojem je on imao ulogu klasičnog napadača. Međutim, toga na Kamp Nou nije bilo.

Pozicija "devetke" rezervisana je bila za Luisa Suaresa, pa je Grizman morao da igra malo povučenije, što mu očigledno nije odgovaralo.

Na kraju sezonu je završio sa 15 golova na 48 odigranih utakmica u svim takmičenjima. Nije loše, ali nije ni sjajno.

New Barcelona signing Martin Braithwaite shows off his 'skills' during his on-pitch presentation pic.twitter.com/WajUWN7iqX

— SPORTbible (@sportbible) February 21, 2020

Drugo najveće letnje pojačanje bio je Frenki de Jong, koji je stigao iz Ajaksa i koji bi trebalo da bude osnova veznog reda Barselone na duže staze.

Jako je teško reći i govoriti o njegovom učinku, koji ne može da se gleda iz proste statistike. De Jong nije imao nekakvu statistiku ni u Ajaksu, ali je bio pravo otkrovenje baš kao i taj klub u sezoni 2018/19.

Ako je suditi po planovima Uprave, 22-godišnji Holanđanin je jedan od četvorice igrača koji će i sledeće sezone sigurno igrati na Kamp Nou.

Ali, opet, govorimo o čelnicima za čije odluke nikako ne možemo da su bile dobre u prošlosti.

Ostali igrači koji su stigli u Barselonu, čini se, zaista nisu kalibar za ovaj klub.

U zimskom prelaznom roku angažovan je bio samo napadač Martin Brejtvajt iz Leganesa, koji se uklapa u čitavu priču o užasnom poslovanju kada govorimo o akvizicijama.

Photo by Gonzalo Arroyo Moreno/Getty Images

Da će ovo biti i te kako neuspešna sezona Barselone, moglo je da se nasluti na samom početku, u septembru.

Izabranici Ernesta Valverdea su u prvih pet kola LaLige osvojili samo sedam bodova, što je najgori start u poslednjih 25 godina, odnosno sezone 1994/95.

Ipak, ekipa se ubrzo probudila i do kraja godine napravila odličnu seriju rezultata, zabeleživši samo jedan poraz.

Prošetali su se do nokaut faze Lige šampiona i suvereno stali na čelo LaLige.

Nova godina donela je i stare probleme. Muke sa povredama pojedinih igrača poklopile su se sa ponovnom krizom rezultata, od koje se u domaćim takmičenjima nisu mogli oporaviti.

Photo by Shaun Botterill/Getty Images

Prvo su poraženi od Atletika u Superkupu (3:2), nakon čega je Valverde dobio otkaz, da bi zatim od Bilbaa izgubili u četvrtini finala Kupa kralja.

Novi trener Kike Setjen nije bio loš na početku svog mandata u tzv. malim utakmicama, ali je ipak poražen u ključnom duelu pre prekida sezone.

Neuspeh na Santjago Bernabeuu (2:0), značio je i odlazak najvećeg rivala na, ispostaviće se nedostižna četiri boda prednosti.

Nakon restarta "kraljevski" klub je tu prednost povećao na konačnih +5, što je značilo da spas sezone za Katalonce leži u Ligi šampiona.

Rutinski trijumf nad Napolijem u Ligi šampiona ulio je dodatni optimizam, međutim, usledilo je veliko otrežnjenje, koje pomerilo klub iz temelja.

Katastrofalan meč i najubedljiviji evropski poraz u istoriji kluba značio je i kraj jedne ere.

Kako da čitava ova priča prođe bez najboljeg fudbalera sveta i ikone Barselone, Lionela Mesija.

Kada se pogleda individualni učinak, on je dobar, ali ništa više od toga.

Na 44 mečeva postigao je 31 gol i zabeležio 26 asistencija. Zvuči odlično, ali ne i za nekoga ko u svojim vitrinama ima šest "Zlatnih lopti."

Čini se da su ove sezone zakazali saigrači, trener, taktika, čelnici sa atmosferom i lošim kupovinama, pa i Lionel Mesi.

U nekim trenucima činilo se da je iznad kluba, čiji je slogan, paradoksalno, "više od kluba".

Isti ti čelnici bi želeli da ga u dresu tog tima vide i naredne sezone, kao nosioca jedne nove Barselone.

Ipak, kao grom iz vedra neba je u nedelju stigla vest da je Mesi izrazio nadu da napusti klub – iz momenta, što bi se reklo.

Koliko je to tačno, nije poznato, ali da je Mesi na izlaznim vratima voljenog kluba nikad bliži, to je već činjenica.

Kraj – ili novi početak?

Photo by Stuart Franklin/Getty Images

Kao što smo rekli, Barselona je zrela za rekonstrukciju.

Prema nekim najavama, klub namerava da zadrži samo četvoricu igrača: Lionela Mesija (?), Frenkija de Jonga, Klemena Lenglea i Mark-Andre ter Štegena.

Svi ostali su na prodaju. Naravno, ne bukvalno, ali ukoliko stignu adekvatne ponude, a iste takve zamene budu na vreme pronađene, čelnici Blaugrane neće se libiti da trguju.

Takođe, izvesno je i da je zamena Kikea Setijena pronađena. To je legendarni igrač ovog kluba, Ronald Kuman.

On je napustio selektorsku funkciju u reprezentaciji Holandije, a prema nekim insajderima u ponedeljak je viđen u Barseloni, koja će, navodno, uskoro ozvaničiti saradnju.

Jedan krug se definitivno zatvorio. Od Gvardioline revolucije je prošlo 12 godina, a da bi se klub vratio na staze stare slave, potrebna je nova.

Da li će Kuman i kompanija u tome uspeti, videćemo.

Autor: Milan Tomić