Strah od sira, žute boje, brade: Ovo su najčudnije, ali vrlo realne fobije

Bez straha naši preci ne bi preživeli napade grabljivica, oluje niti neprijateljsko okruženje. U svojoj suštini, strah je zaštitni mehanizam kojim upravljaju duboki neuronski krugovi, naročito oni u amigdali, zaduženi za prepoznavanje pretnji i pokretanje reakcije "bori se ili beži", piše Science News Today.

Fobija nije samo blaga odbojnost ili nelagodnost. U kliničkoj psihologiji definiše se kao vrsta anksioznog poremećaja koji karakteriše intenzivan strah, zbog kojeg osoba izbegava određene situacije i trpi značajnu psihološku patnju. Telo reaguje kao da mu je ugrožen opstanak, čak i kada razum govori suprotno.

Većina ljudi upoznata je sa uobičajenim fobijama, poput straha od visine ili paukova. Međutim, ljudski um može da poveže osećaj straha sa gotovo bilo čim. Neke fobije su toliko neobične da zvuče izmišljeno, ali za ljude koji žive s njima predstavljaju veoma stvarno iskustvo.

Nomofobija – strah od ostajanja bez mobilnog telefona

U digitalnom dobu pojavila se nova vrsta anksioznosti. Nomofobija, skraćenica od engleskog izraza no mobile phone phobia, opisuje intenzivan strah ili nelagodnost koju osoba oseća kada ne može da pristupi svom telefonu.

Iako se još ne smatra uvek zvaničnom psihijatrijskom dijagnozom, nomofobija se sve više proučava kao fenomen sličan bihejvioralnoj zavisnosti. Pametni telefoni postali su produžetak našeg društvenog, profesionalnog i emocionalnog života. Gubitak pristupa telefonu doživljava se kao gubitak povezanosti, sigurnosti ili čak dela identiteta.

Istraživanja ukazuju da je ovaj strah povezan sa sistemima društvene privrženosti u mozgu. Obaveštenja podstiču oslobađanje dopamina, čime dodatno podstiču korišćenje telefona. Kada uređaj nije dostupan, neki ljudi doživljavaju simptome anksioznosti slične apstinencijskoj krizi. Mogu neprestano proveravati džepove, osećati nemir ili paničiti zbog prazne baterije.

Ablutofobija – strah od kupanja ili pranja

Ablutofobija je uporan strah od kupanja, pranja ili održavanja higijene. Dok je povremena odbojnost prema kupanju česta kod dece, ablutofobija može postati ozbiljan i iscrpljujući poremećaj.

Koreni ovog straha mogu biti u traumatičnim iskustvima vezanim za vodu, strogom kažnjavanju tokom usvajanja higijenskih navika ili pojačanoj osetljivosti na senzorne nadražaje. Kod nekih ljudi sam osećaj vode na koži izaziva snažnu anksioznost.

Pogonofobija – strah od brade

Pogonofobija je strah od brade. Iako može delovati smešno, anksioznost koju izaziva veoma je stvarna. Osobe sa ovom fobijom mogu osećati intenzivnu nelagodnost u blizini ljudi koji imaju bradu ili druge dlake na licu.

Strah može proisteći iz negativnih asocijacija. U pojedinim slučajevima kulturni stereotipi ili iskustva iz detinjstva utiču na način na koji osoba doživljava bradu. Mozak stvara vezu između brade i zamišljene ili simbolične opasnosti.

Sa psihološkog stanovišta, ljudi su veoma osetljivi na crte lica. Čak i male promene u izgledu mogu promeniti emocionalni doživljaj druge osobe. Kada se ta osetljivost spoji sa sklonošću ka anksioznosti, određeni vizuelni znak, poput brade, može izazvati nesrazmerno snažnu reakciju straha.

Ksantofobija – strah od žute boje

Ksantofobija je strah od žute boje. Kod osoba koje pate od ove fobije, žuti predmeti, odeća ili okruženje mogu izazvati anksioznost ili čak napad panike.

Percepcija boja duboko je povezana sa emocionalnom obradom. U evolutivnom smislu, jarke boje često predstavljaju upozorenje, kao kod otrovnih životinja ili znakova opasnosti. Kod nekih ljudi ova povezanost može postati preterana ili biti povezana sa ličnim iskustvima.

Strah ne proizlazi iz uverenja da boja može fizički da naškodi, već iz toga što je mozak pogrešno tumači kao signal opasnosti. Terapija može pomoći da se ova reakcija postepeno promeni kroz kontrolisano izlaganje žutoj boji.

Shutterstock/Master1305

Globofobija – strah od balona

Za većinu ljudi baloni predstavljaju slavlje. Za osobu sa globofobijom oni su izvor napetosti i straha.

Ovaj strah najčešće je povezan sa iščekivanjem trenutka kada će balon pući. Iznenadna glasna buka može izazvati urođeni refleks trzanja. Ako je osoba ranije imala neprijatno iskustvo sa balonima, to sećanje može ostati povezano sa osećajem straha.

Nepredvidivost trenutka pucanja stvara stalnu napetost. Telo ostaje u pripravnosti, kao da očekuje opasnost. Globofobija pokazuje da se strah može vezati ne samo za predmete, već i za očekivane senzacije.

Međutim, ovaj mehanizam ponekad zakaže. Kada strah postane preplavljujući, uporan i iracionalan, i usmeri se na bezopasne predmete ili situacije umesto na stvarne opasnosti, prerasta u fobiju.

Turofobija – strah od sira

Turofobija, odnosno strah od sira, jedna je od najneobičnijih fobija. Neki ljudi osećaju gađenje prema teksturi ili mirisu pojedinih sireva, koje može prerasti u intenzivnu anksioznost.

Iz evolutivne perspektive, gađenje nas štiti od unošenja pokvarene ili štetne hrane. Ako je osoba imala neprijatno iskustvo sa sirom, poput trovanja hranom, mozak može preterano generalizovati tu reakciju.

Ono što počinje kao obična odbojnost može prerasti u fobiju kada izbegavanje postane ekstremno, a anksioznost nesrazmerna stvarnoj opasnosti.

Somnifobija – strah od spavanja

Somnifobija je strah od uspavljivanja ili spavanja. Ovo stanje može biti posebno uznemirujuće jer je san biološka potreba.

Strah može nastati zbog noćnih mora, epizoda paralize sna ili traume doživljene tokom noći. Neki ljudi se plaše gubitka kontrole ili ranjivosti dok spavaju.

Paradoksalno, anksioznost povezana sa spavanjem često dodatno pogoršava nesanicu, stvarajući začarani krug iscrpljenosti i sve većeg straha. Lečenje obično podrazumeva rešavanje osnovne anksioznosti i stvaranje sigurnih asocijacija na spavanje.

Arahibutirofobija – strah da će se puter od kikirikija zalepiti za nepce

Arahibutirofobija opisuje strah da će se puter od kikirikija zalepiti za nepce. Iako zvuči neobično, u osnovi ovog straha najčešće se nalazi anksioznost zbog mogućnosti gušenja.

Gušenje predstavlja stvarnu pretnju opstanku. Kod ljudi koji su posebno osetljivi na osećaj gutanja, lepljiva hrana može izazvati paniku. Strah se može proširiti i na druge namirnice, što dovodi do veoma restriktivnog načina ishrane.

Eisoptrofobija – strah od ogledala

Eisoptrofobija je strah od ogledala ili sopstvenog odraza. Ovaj strah može biti povezan sa brigom zbog izgleda, sujeverjem ili traumatičnim iskustvima.

Ogledala nas primoravaju da se suočimo sa sopstvenim likom. Kod osoba sa anksioznošću ili poremećajima identiteta, odraz može delovati uznemirujuće ili čak zastrašujuće. U retkim slučajevima ulogu mogu imati i strahovi od natprirodnih pojava.

Emocionalna reakcija često prevazilazi običnu nelagodnost i može dovesti do potpunog izbegavanja ogledala i drugih reflektujućih površina.

Fobofobija – strah od samog straha

Možda najsloženija od svih jeste fobofobija – strah od razvijanja fobije ili od samog osećaja intenzivnog straha.

Ovo stanje se često javlja kod ljudi koji su doživeli napade panike. Sećanje na snažnu anksioznost postaje okidač samo po sebi. Osoba počinje da se plaši fizičkih simptoma straha: ubrzanog rada srca, vrtoglavice ili osećaja gubitka kontrole.

Na taj način strah se okreće ka unutra, a telo počinje da reaguje na sopstvene reakcije. Životni prostor osobe postaje sve uži, a izbegavanje sve izraženije.

Naučno objašnjenje neobičnih strahova

Fobije, ma koliko neobične bile, dele iste biološke mehanizme. Amigdala ima ključnu ulogu u prepoznavanju pretnji i pokretanju reakcije straha. Kada se neki nadražaj poveže sa opasnošću – bilo kroz traumu, učenje ili maštu – mozak dodatno učvršćuje tu vezu.

Neurotransmiteri poput adrenalina i kortizola pripremaju telo za akciju. Srce kuca brže, mišići se zatežu, a um se usredsređuje na bekstvo ili odbranu.

Genetika takođe utiče na osetljivost. Neki ljudi imaju izraženije i reaktivnije moždane krugove zadužene za strah, dok životna iskustva određuju kako će ti sistemi tumačiti svet oko sebe.

Važno je naglasiti da su fobije izlečive. Kognitivno-bihejvioralna terapija, naročito terapija izlaganjem, ima snažnu naučnu potvrdu svoje efikasnosti. Postepenim suočavanjem sa izvorom straha u bezbednim uslovima, mozak uči da pretnja nije stvarna. Vremenom reakcija straha slabi.

Hrabrost koja se krije iza straha

Neobične fobije na prvi pogled mogu delovati zabavno, ali iza svake od njih krije se ljudska priča. Priča o mozgu koji se previše trudi da zaštiti svog vlasnika, o sećanjima koja odbijaju da izblede, kao i o izbegavanju i čežnji za normalnim životom, mirom i slobodom.

Strah nije neprijatelj, već drevni saveznik koji je ponekad skrenuo sa pravog puta. Uz razumevanje, strpljenje i odgovarajuće lečenje, čak i najneobičniji strahovi mogu se ublažiti.