Ljubitelji kafe mogu da odahnu: Ovoliko šoljica dnevno smatra se bezbednim

Stručnjaci su analizirali količinu kofeina koja se smatra bezbednom za srce i objasnili kada unos može postati problematičan.

Iako previše kofeina može izazvati ubrzan rad srca, osećaj lupanja, nervozu ili privremeno povećanje krvnog pritiska, većina zdravih odraslih osoba može bez većih posledica da uživa u nekoliko šoljica kafe dnevno.

Prema preporukama Američkog udruženja za srce (AHA), unos do 400 miligrama kofeina dnevno, što odgovara približno pet šoljica kafe, smatra se bezbednim za većinu odraslih osoba, piše Express.co.uk.

Umerena količina može imati i koristi

Istraživanja pokazuju da umeren unos kafe ne mora samo da bude bezopasan, već može biti povezan i sa određenim koristima za zdravlje srca.

Gregori M. Markus, profesor medicine na Univerzitetu Kalifornija u San Francisku i jedan od autora studije, objasnio je da količina do pet šoljica kafe dnevno može biti "sigurna i ne povećava kardiovaskularni rizik, pod uslovom da se kafi ne dodaju šećer i drugi dodaci".

Prema rezultatima istraživanja, osobe koje piju umerene količine kafe imaju manji rizik od pojedinih kardiovaskularnih problema, uključujući srčane bolesti, srčanu insuficijenciju i moždani udar. Kod nekih ljudi primećena je i povezanost sa manjim rizikom od visokog krvnog pritiska i dijabetesa tipa 2.

Najmanji rizik od smrtnosti, prema navodima istraživanja, zabeležen je kod ljudi koji dnevno piju između dve i četiri šoljice kafe.

Kofein ne dolazi samo iz kafe

Stručnjaci podsećaju da kafa nije jedini izvor kofeina u svakodnevnoj ishrani. Na ukupan unos utiču i čaj, čokolada, energetska i gazirana pića, kao i pojedini lekovi koji sadrže kofein.

Autori istraživanja navode da su potrebne dodatne analize kako bi se preciznije utvrdilo kakav uticaj imaju drugi izvori kofeina na zdravlje.

Ne postoji ista mera za sve

Profesor Markus istakao je da ne postoji univerzalno pravilo koje važi za sve ljude kada je reč o količini kafe. Način na koji organizam obrađuje kofein zavisi od brojnih faktora – genetike, metabolizma, godina, ali i prethodnih navika.

Takođe, potencijalne koristi kafe mogu biti umanjene ukoliko se u nju dodaje velika količina šećera, sirupa ili visokokaloričnih mlečnih dodataka.

"Iako istraživanja ukazuju na to da unos kofeina kod nekih ljudi može biti povezan sa određenim koristima za kardiovaskularno zdravlje, važno je znati da ne postoji univerzalna strategija za bezbedan unos. Količina koja je za jednu osobu razumna, kod druge može izazvati neželjene posledice poput lupanja srca, anksioznosti ili problema sa snom", zaključio je Markus.