B92.net GOAT – Ratnik

Iako ne spada među najpopularnije sportove čak ni u Evropi gde je nastao, malo je ekipnih sportova za kojim su zaluđeni milioni ljudi na svim kontinentima.

Mnoge će sigurno šokirati činjenica da su SAD, koje se retko pominju kao ragbi zemlja, druge po broju aktivnih ragbi igrača u celom svetu sa čak 1,5 miliona (podatak iz 2019, prim. aut).

Popularniji je samo u domovini Engleskoj (2,1 miliona), dok su daleko iza neke od ragbi sila poput Južne Afrike (manje od 700.000), Francuske (oko 530.000) i Australije (oko 480.000).

A kada se toliki milioni bave i vole neki sport, onda je najbolji među njima sigurno nešto posebno.

Međutim, nijedna od ovih zemalja nije podarila svetu ragbistu koji je uglavnom broj 1 u većini anketa za najboljeg svih vremena.

Akter nove epizode serijala B92.net GOAT je ponos i dika Novog Zelanda – Riči Mako.

Brojevi

Foto: Profimedia

Mako je 148 puta igrao za reprezentaciju NZ, 110 puta kao kapiten. Svojevremeno je držao svetski rekord kao ragbista sa najviše odigranih "testova", odnosno međunarodnih mečeva.

Dva puta je predvodio "Ol-blekse" do titule prvaka sveta, 2011. i 2015, na uzastopnim turnirima, što je za ovaj sport vrlo retko.

Tokom 15-godišnje internacionalne karijere konstantno je bio uticajan, osam puta je nominovan za najboljeg ragbi igrača sveta, a tri puta je osvajao priznanje – 2006, 2009. i 2010.

U njegovoj eri "Ol-bleksi su se bukvalno preplatili na "Bledislo kup" (tradicionalni dueli Australije i Novog Zelanda) sa osam titula, dominirali u seriji Tri nacije (sedam titula) i Ragbi šampionatu (varijanta turnira Šest nacija za južnu hemisferu) i osvojili svaki od tri Grend slem pokušaja (turneja po Velikoj Britaniji i Irskoj)

Jednako impresivna bila je i njegova klupska karijera u kojoj je nastupao za Katenburi u šampionatu Novog Zelanda (pet titula) i Krusejderse u Super ragbi ligi (Australija i Novi Zeland) koju je osvojio četiri puta, a samo jednom nisu stigli do finala.

Kako je sve počelo?

Foto: Profimedia

Bilo je dovoljno da odigra samo osam minuta na svom debiju za Krusejderse 2001. da dobije poziv u reprezentaciju.

"Mogli biste jednostavno dati dres 'Ol-bleksa' svakome. Činjenica da su pozvali igrače posle samo jedne NPC (liga Novog Zelanda) je prokleto neverovatna", kritikovao je odluku novog selektora Džona Mičela nekadašnji reprezentativac Džoš Kronfeld.

Mako mu je odmah odgovorio, ali ne rečima, nego kao što to sportisto vole da kažu – delom.

Na svom debiju za "Ol-blekse", protiv Irske, proglašen za igrača utakmice u kojem je Novi Zeland preokrenuo -9 sa poluvremena u +11 na kraju utakmice.

Iako je u svom prvom kontaktu izgubio lopti, on je napravio ključni potez na meču u drugom poluvremenu. Ukrao je loptu Ircima nakon čega je legendarni Džona Lomu postigao esej.

Dvadesetogodišnje Makou je dobio ovacije celog stadiona, sada već bivšeg Lensdaun rouda u Dablinu.

Ubrzo je postao standardni reprezentativac na poziciji bočnog igrača.

Inspirativni vođa

Foto: Profimedia

Samo pet godina posle debija, kao 25-godišnjak sa tek 36 nastupa za reprezentaciju, postao je kapiten "Ol-bleksa".

Sudbina je htela da mu i kapitenski debi bude protiv Irske, u novoj pobedi Novog Zelanda na evropskoj turneji na kojoj su "Ol-bleksi" savladali još Englesku, Francuska i dva puta Vels.

Te 2006. je konačno, posle tri neuspešna "finala", prvi put proglašen za najboljeg ragbistu sveta.

Usledila je razočaravajuća 2007. u kojoj je Novi Zeland, predvođen Makoom, eliminisan već u četvrtfinalu Svetskog prvenstva, što je bio najgori rezultat "Ol-bleksa" u istoriji SP.

Mako se našao pod udarom kritika, ali su budući selektori verovali u njega. On je poverenje već naredne godine, kada je bio inspiracija za svoje saigrače povratkom na teren posle teške povrede pokidanih ligamenata skočnog zgloba.

Novi Zeland je tokom 2008. dobio 26 od 28 utakmica na svim nivoima i rekordnih 13 od 15 testova, vrativši titule Bledislo kupa, trofej Tri nacije i kompletiravši Grend slem što ih je vratilo na broj 1 svetske rang-liste. Usledile su oslacilacije i narednih godina i nove kritike na račun "vođe" Makoa, koji se mučio i sa povredama, ali 2010. se opet vraća na elitni nivo i ponovo dobija nagradu za ragbistu godine.

Usledila je dramatična 2011. koju je Mako od skoro katastrofalne zbog problema sa povredama učinio legendarnom predvodivši "Ol-blekse" do prve titule šampiona sveta.

"Ol-bleksi" nisu blistali, postigli su samo osam poena u finalu protiv Francuske, ali je odbrana predvođena Makoom bila fenomenalna, dozvolivši samo sedam poena rivala.

Usput je postao prvi igrač u istoriji sa 100 testova za reprezentaciju koju je godinama pratila "kletva" velikih utakmica.

"Jedva je hodao, nemam pojma kako je igrao", rekao je posle finala SP selektor Grejem Henri dodavši, "Bez njega ne bismo osvojili titulu". Na pregledima posle SP utvrđeno je da je šraf u njegovom stopalu, neophodan za sprečavanje pogoršanja prve povrede, uzrokovao novu frakturu. On je igrao ceo turnir ne želivši da prizna da je povređen.

U narednim godinama "Ol-bleksi" su dominirali svetskim ragbijem predvođeni Makoom, koji je u međuvremenu postao prvi igrač u istoriji sa 100 utakmica kao kapiten, a 15. avgusta 2015. je oborio rekord Irca Brajana O'Driskola sa najviše utakmica za reprezentaciju svojim 142. nastupom protiv Australije.

Do kraja karijere je stigao do 148 utakmica, a taj rekord je stajao do 31. oktobra prošle godine kada ga je nadmašio kapiten Velsa Alun Vin Džons.

Tačno pet godina pre toga, Mako je predvodio Novi Zeland do odbrane titule šampiona sveta, pobedom nad Australijom 34:17 na čuvenom londonskom Tvikenhemu.

Devetnaest dana ranije Mako se penzionisao.

"Šta se dogodi na terenu, ostaje na terenu"

Foto: Profimedia

Majstor slamanja, super atleta, inspirativni vođa, sa izuzetnom sposobnošću da pridobije sudije na svoju stranu i jedan od najdugotrajnijih "Ol-blek" igrača ikad – Mako je imao sve.

Mako je najveći deo karijere igrao na poziciji bočnog igrača – "opensajd flanker" i logično važi za najboljeg u istoriji ragbija na toj poziciji.

Stručnjaci su uvek isticali njegovu sposobnost da predvidi akciju kao njegovu najvažniju veštinu.

Svoju ulogu u timu je najbolje opisao on lično 2008. godine.

"Moja glavna uloga kao bočnog igrača je defanzivna. Da povežem zadnju liniju i osiguram da odbrana dobro funkcioniše. U napadu moja primarna uloga u prvoj fazi je da pazim na našu loptu. Napadaš zadnju liniju i ja sam obična prva osoba koja je tu da se postara da mi obezbedimo loptu. Treće, vršim pritisak za "brejkdaun" i trudim se da ometam njihovo kretanje lopte i pokušam da je preuzmem", rekao je Mako.

Analitičari su se divili njegovom "čitanju igre" ali i sposobnosti "čitanja sudija". Neverovatno se brzo prilagođavao promenama u pravilima "brejkdauna".

Međutim, mnogi smatraju da je Mako pomerao granice dozvoljenog, često su ga nazivali "prevarantom", posebno selektori najvećih rivala "Ol-bleksa", Australije i Južne Afrike. Dugogodišnji igrač "Springboksa" Viktor Metfild je 2010. izjavio da mu sudije dozvoljavaju "da se izvuče sa ubistvom" na "brejkdaunu".

Australijanci su isticali i da je Mako prosečan igrač, ali da je uspešan zbog sposobnosti da proceni kako će sudije protumačiti "brejkdaun".

Sam Mako je priznao da testira limit sudije, na početku utakmice, kako bi saznao "sa čim može da se izvuče".

"Samo idiot se ne prilagođava njihovim presudama", rekao je Mako.

Međutim, Mako nije bio meta svojih rivala samo u medijima, već i na terenu. Novozelanđani tvrde da je zbog svog uticaja bio žrtva nedozvoljene igre.

Čak su desetorica protivničkih igrača bila optužena za "jeftine udarce" na Mako.

Nisu ga štedeli čak ni saigrači iz reprezentacije, kada su bili rivali na klupskom nivou.

"Šta se dogodi na terenu, ostaje na terenu", prokomentarisao je Mako "prljavu" igru svojih protivnika.

Ratnik

Foto: Profimedia

Mako je bez sumnje možda i najuticajnija ličnost u istoriji ragbija, koja je svoju ličnu veličinu transformisao u nešto opipljivo za svoj tim.

Njegova veličina prevazilazi utakmice, pobede i titule, koje imaju i drugi. Ona se ogleda u suštini njegovog bića.

A to je pre svega nenadmašiva postojanost i dugovečnost u sportu koji uzima surov danak telu.

Na skoro 150 nastupa za "Ol-blekse", nijedan njegov nastup se ne može nazvati "običnim danom u kancelariji", a posebno ne prosečnim.

Njegova konstantnost je verovatno bila njegova najbolja osobina. Mako je ostajao uticajan uprskom konstantnim promenama i evoluciji sporta.

Čak je i veliki Majkl Džordan morao da se prilagođava protoku vremena i menja pozicije, ali ne i Mako. On je poput njegovog "Letećeg veličanstva" samo menjao svoju igru kako bi održavao izvanredne rezultate.

Bio je dinamičan i destruktivan kao eksplozivni, izdržljivi mladić sa neverovatnim "njuhom" za loptu, a kako je godinama njegova brzina opadala, raslo je njegovo telo i postajao je fizički dominantniji pronalazivši nove načine da izvši svoj uticaj.

Foto: Profimedia

Osim toga, Mako je bio i fenomenalan vođa. Ne samo na, već i van terena, gde je jednako kvalitetno uticao na svoje saigrače i kao što ih je na terenu činio boljim igračima, van njega su postajali bolji ljudi.

Novozelanđani dobro pamte vremena kada "Ol-bleksi" nisu bili najbolji uzor za mlade. Nakon što je Mako preuzeo kontrolu, postali su ponos nacije u svakom pogledu.

Opisali smo kako je često bio žrtva "praljave" igre svojih rivala, međutim, Mako nikad nije izgubio kontrolu nad svojim emocijama na terenu.

Primao je udarce, igrao povređen i nikad se nije zaustavljao. Nije ga bilo briga za bol, tako da nije bio bitan faktor.

Bio je ratnik u svom istinskom obliku te reči. Čak i u pogledu skromnosti.

Dva puta je predlagan za vitešku titulu Novog Zelanda, ali je oba puta odbijao tu čest jer "nije vreme".

Nakon druge titule šampiona sveta je nominovan za Red Novog Zelanda, čije članstvo je uvek ograničeno na samo 20 živih ljudi, što tu titulu čini prestižnijom od viteške.

Jedini je član ovog Reda mlađi od 70 godina. Mako ima 40.