Nuklearno oružje je raspoređeno; Spremni za treći svetski rat?

Istraživači Hans M. Kristensen i Met Korda utvrdili su da je većina ovih zemalja tokom godine rasporedila novo nuklearno oružje ili sisteme za njegovo isporučivanje, iako je ukupan svetski broj nuklearnih bojevih glava nastavio da opada.

SIPRI procenjuje da je u januaru 2026. godine širom sveta postojalo približno 12.187 nuklearnih bojevih glava. Od tog broja, oko 9.745 nalazilo se u aktivnim vojnim zalihama i bilo spremno za potencijalnu upotrebu – što predstavlja povećanje od oko 130 u odnosu na prethodnu godinu. Oko 4.012 bojevih glava bilo je raspoređeno na raketama ili u bazama strateških bombardera, što je za stotinak više nego u januaru 2025. godine.

SIPRI veliki deo ovog povećanja pripisuje revidiranoj proceni broja raspoređenih ruskih bojevih glava, kao i novim podacima o kineskom i indijskom nuklearnom oružju dodeljenom operativnim snagama.

Ukupan broj opada

Ukupan broj nuklearnih bojevih glava nastavlja da opada samo zato što Sjedinjene Države i Rusija demontiraju povučeno oružje brže nego što druge države proizvode novo. Obe zemlje i dalje poseduju više od hiljadu povučenih bojevih glava koje čekaju na demontažu.

Istraživači instituta SIPRI upozoravaju da se tempo uništavanja očigledno usporava i da bi uskoro mogao da zaostane za brzinom kojom nove bojeve glave pristižu u svetske vojne zalihe. Sjedinjene Države i Rusija zajedno poseduju oko 83 odsto svih rasporedivih nuklearnih bojevih glava i skoro 86 odsto ukupnih svetskih zaliha. Međutim, njihov udeo se iz godine u godinu blago smanjuje samo zato što druge nuklearne sile povećavaju svoje arsenale.

Pored toga, one se suočavaju i sa problemima u vezi sa novim oružjem; prema izveštaju, razvoj američke interkontinentalne balističke rakete "Sentinel" (Sentinel) kasni najmanje četiri godine, a troškovi su oko 81 odsto viši od prvobitno procenjenih. Ruska teška interkontinentalna balistička raketa "Sarmat" kasni više od osam godina, dok je jedno testiranje sprovedeno 2025. godine, kako se navodi, oštetilo infrastrukturu za lansiranje.

Kineski nuklearni arsenal porastao je tokom godine sa približno 600 na oko 620 bojevih glava, a očekuje se da će nastaviti da raste i tokom naredne decenije. Indijski arsenal je blago porastao na oko 190 bojevih glava, dok je pakistanski ostao na oko 170. Procenjuje se da je Severna Koreja sklopila oko 60 nuklearnih bojevih glava, iako SIPRI smatra da ta zemlja možda poseduje dovoljno materijala za najmanje 90.

Izraelski arsenal se procenjuje na 90 bojevih glava, što je nepromenjeno u odnosu na prošlu godinu. Velika Britanija je zadržala zvaničnu brojku od 225, ali je vlada najavila povećanje gornje granice na 260 bojevih glava i prestala javno da objavljuje podatke o njihovom razmeštanju. Francuske zalihe su ostale na približno 290 bojevih glava.

Procene spoljnih posmatrača dodatno su otežane činjenicom da je sporazum "Novi START" (New START) iz 2010. godine, zaključen između SAD i Rusije, istekao u februaru 2026. bez sklapanja novog sporazuma koji bi ga zamenio. Time je nestao dugogodišnji izvor zvaničnih podataka o razmeštanju američkog i ruskog strateškog nuklearnog naoružanja. SIPRI upozorava da nuklearne sile generalno postaju manje transparentne, što sve više otežava nezavisnu proveru njihovih arsenala.

Izveštaj takođe ukazuje na promene u doktrinama vezanim za nuklearno naoružanje. Rusija je 2024. godine proširila okolnosti pod kojima bi, prema njenim navodima, mogla da pribegne upotrebi takvog oružja – potez koji SIPRI povezuje sa ratom u Ukrajini. Belorusija tvrdi da je rusko nuklearno oružje razmešteno na njenoj teritoriji, a Rusija je objavila snimke koji prikazuju dejstvovanje raketnog sistema "Orešnik" u toj zemlji. Ovaj sistem je sposoban da nosi kako konvencionalne, tako i nuklearne bojeve glave.

Rizik od eskalacije

U Evropi, Ujedinjeno Kraljevstvo i Francuska su u julu 2025. godine potpisale Deklaraciju iz Nortvuda, dogovarajući se o mogućnosti koordinisanog delovanja svojih nuklearnih snaga u slučaju izuzetno ozbiljne pretnje po Evropu.

Britanija je takođe najavila kupovinu lovaca F-35A i ponovni ulazak u NATO program za deljenje nuklearnog naoružanja. Time bi postala šesta članica Alijanse koja na svojoj teritoriji razmešta američko nuklearno oružje. Poslednjih godina, Poljska, Finska i Švedska su takođe razmatrale mogućnost razmeštanja takvog oružja. Širenje kineskih raketnih snaga podstaklo je spekulacije da bi Peking mogao da odustane od svoje dugogodišnje prakse odvojenog skladištenja nuklearnih bojevih glava i raketa.

Pentagon procenjuje da je Kina tokom 2025. godine rasporedila više od 100 raketa u tri nova kompleksa silosa, iako ne postoje javno dostupni dokazi da su one opremljene nuklearnim bojevim glavama. SIPRI procenjuje da bi Kina do januara 2026. godine mogla da dodeli manji broj nuklearnih bojevih glava — do 34 — svojim operativnim snagama.

Rizik od eskalacije tokom 2025. godine porastao je i u Južnoj Aziji. U maju su Indija i Pakistan ušle u najozbiljniji oružani sukob u poslednjih nekoliko decenija, tokom kojeg je Indija napala pakistanske vojne baze za koje se smatra da imaju ulogu u nuklearnim operacijama. Obe strane su izbegle prelazak nuklearnog praga, ali SIPRI opisuje taj sukob kao promenu "regionalne dinamike koja čini opasnost od brze eskalacije stalno prisutnom".