Sećate li se kada je fudbalska reprezentacija Srbije poslednji put pobedila?
Ne pričamo o utakmicama iza zatvorenih vrata, prijateljskim mečevima i onim između njih na treninzima, već o zvaničnim susretima.
Gotovo punih godinu dana (tek koji dan manje) je prošlo od poslednje pa sve do sinoćne nad Švajcarskom (2:0) u meču Lige nacija.
Tada su u jednom od ključnih mečeva u finišu kvalifikacija za EURO savladani Crnogorci u Beogradu (3:1). Od tada smo na šest mečeva imali četiri remija i dva poraza.
Sećate li se kada je Srbija poslednji put postigla gol?
Tri meča posta je imao naš tim imao usred previranja oko toga ko će se odazvati selektorovom poziv, a ko neće i zbog čega. Aleksandar Mitrović se vratio, a sa njim i golovi.
Pa opet, čak i sa Mitrom na golu bilo je potrebno da nas protivnik "pogura" i smesti loptu u sopstvenu mrežu da bismo se mi oslobodili ispred njihovog gola.
Sećate li se kada smo poslednji put bili srećni posle utakmice Srbije?
Iako bi neki rekli da je to bilo nedavno posle remija sa Španijom (0:0), ne bih se saglasio. Teško je proslavljati remije u meču u kom si bio inferioran njegov veći deo i pukom slučajnošću izbegao poraz.
Sve što je šampion Evrope promašio protiv nas, a toga je bilo dosta, nadoknadio je već u narednom susretu baš sa Švajcarcima.
Poslednji put smo bili srećni posle remija sa Bugarskom (2:2) u novembru prošle godine. Ne zbog rezultata ili igre našeg tima, već činjenice da smo obezbedili mesto na Evropskom prvenstvu posle 24 godine.
Neki su tako dobili priliku da po prvi put gledaju naše fudbalere na kontinentalnom takmičenju, drugi su premladi da bi se sećali 2000. godine, dok su treći dobili priliku da se prisete tih momenata i tog perioda svog života u iščekivanju puta u Nemačku. Šteta je što je ona u međuvremenu došla i prošla, a mi o meču sa Bugarima i dalje govorimo kao "najsrećnijem".
Kao i sa Švajcarcima i taj duel je igran na stadionu "Dubočica" u Leskovcu, gde smo sinoć uspeli da damo nove odgovore na gorepomenuta tri pitanja i vraćanje nekih starih dugova. Nije malo.
Kako da ne. Najmlađeg debitanta u istoriji naše zemlje u zvaničnim mečevima. Andriji Maksimoviću je bilo 17 godina i 129 dana kada je kročio na teren, a Novopazarac će, čim se vrati u Ljutice Bogdana, moći da se našali na račun svog sportskog direktora Mitra Mrkele čiji je rekord oborio za jedan dan.
Dobili smo i potvrdu da će se leskovačka publika odazvati pozivu reprezentacije. Iako 8.136 mesta nije bilo ispunjeno, šta bismo tek mogli da očekujemo od na utakmice reprezentacije sviknute beogradske publike. Šest hiljada i kusur ljudi svakako lepše izgleda na manjem, nego stadionu od 50.000 mesta.
U odsustvu Dušana Vlahovića, protiv Švajcarske se ponudila nova napadačka opcija – Strahinja Pavlović. Nije šala, pored Mitrovića je bio glavna pretnja po gol protivnika.
Šteta za onu "biciklicu" à la Mansini protiv Liona 2007. godine. Brazilac je sludeo Revejera i zabio loptu u bliži ugao, a Pavlović, možda i sam iznenađen kako je tako duboko zašao do gola protivnika, šutirao nekontrolisano.
Selektor fudbalske reprezentacije Švajcarske Murat Jakin svestan je da će opstanak njegovog tima u A Ligi nacija direktno zavisiti od ishoda meča sa Srbijom na domaćem terenu.
Da se evroligaška utakmica ne može rešiti, ako u njoj nisi glavom svih 40 minuta, košarkaši Partizana uverili su se još jednom u sredu uveče u "Pioniru".
Komentari 11
Pogledaj komentare Pošalji komentar