Zašto Arapi ne mogu da preuzmu klub u Nemačkoj?

Ta jedinstvena konstrukcija u Evropi i svetu i ima mnogo pristalica, ali privlači i kritike, piše DW.

Šta je pravilo 50+1?

Pravilo 50+1 je centralni propis u nemačkom profesionalnom fudbalu, osmišljen kako bi se osiguralo da upravljanje profesionalnim timom ostane u rukama članova kluba.

Pravilo, koje je na snazi od 1999. godine, propisuje da matični klub, na primer, Bajern Minhen, mora da kontroliše najmanje 50 odsto plus jedan glas u svojoj izdvojenoj profesionalnoj fudbalskoj kompaniji – u ovom slučaju to je "FC Bayern München Fußball AG".

Time se osigurava da većina prava uvek pripada klubu i njegovim članovima, odnosno da oni većinom glasova mogu da donose odluke o svom klubu.

Poštovanje ovog pravila u nemačkom profesionalnom fudbalu prvenstveno nadzire Nemačka fudbalska liga (DFL).

DFL je ligaški savez zadužen za organizaciju i regulaciju Bundeslige i 2. Bundeslige.

Savezni kartelski zavod, centralni organ za zaštitu konkurencije u Nemačkoj, takođe igra važnu ulogu.

Od 2018. godine Zavod preispituje pravilo 50+1 zbog mogućih kršenja zakona o konkurenciji.

Šta je svrha tog pravila?

Tobias SCHWARZ / AFP / Profimedia

Profesionalni fudbalski klubovi njime su "zaštićeni" od preuzimanja od strane eksternih investitora.

Pravilo sprečava investitora da stekne potpunu kontrolu nad klubom i upravlja njime isključivo na finansijskim osnovama – potencijalno zanemarujući na primer interese navijača.

Pravilo stoga ujedno i osigurava donekle slične (finansijske) mogućnosti, jer je nemoguće da neki klub u kupovinu igrača uloži mnogo više novca od drugih klubova, zahvaljujući svom moćnom meceni.

Nadalje, to pravilo štiti i kulturu navijača, koja je u Nemačkoj snažno razvijena. Navijači u Nemačkoj nisu samo gledaoci koji plaćaju, već aktivni članovi kluba koji mogu da učestvuju u važnim klupskim odlukama, na primer, na godišnjoj skupštini.

Velika većina organizovanih navijača u Nemačkoj protivi se komercijalizaciji fudbala. Stoga im je pravilo 50+1 od velike važnosti.

Postoje li izuzeci od pravila?

Noah Wedel / imago sportfotodienst / Profimedia

Jedno posebno pravilo omogućuje investitorima sticanje većinskog udela, ali tek nakon 20 godina kontinuiranog ulaganja.

Trenutno je klubovima Bundeslige Bajeru 04 iz Leverkuzena i VfL Volfsburgu dopušteno da budu pod kontrolom kompanija jer su od njih primali kontinuiranu (i značajnu) podršku više od dve decenije.

"Bayer 04 Leverkusen Fußball GmbH" je, naime, u potpunom vlasništvu hemijskog koncerna Bajer, a "VfL Wolfsburg-Fußball GmbH" je u potpunom vlasništvu koncerna Folksvagen.

Do 2023. godine izuzetak je važio i za TSG Hofenhajm, koji je finansijski podržavao klupski mecena Ditmar Hop, jedan od osnivača softverske kompanije SAP, a koji je posedovao većinu glasačkih prava u firmi "TSG 1899 Hoffenheim Fußball-Spielbetriebs GmbH".

Međutim, u junu 2023. godine, Hop se odrekao većinskog prava glasa i vratio glasačka prava matičnom klubu.

Arne Amberg / imago sportfotodienst / Profimedia

Time je TSG ponovo postao "normalan" bundesligaški klub koji podleže pravilu 50+1.

RB Lajpcig je poseban slučaj. Iako se klub formalno pridržava pravila 50+1, kritikovan je jer ima samo 23 člana sa pravom glasa, od kojih većina neguje bliske veze sa klupskim sponzorom, kompanijom "Red Bull".

Kritičari stoga optužuju klub da zaobilazi pravilo, iako ga tehnički ne krši.

Savezni kartelski zavod upravo poziva RB na poboljšanja i korekcije takve „konstrukcije“ te zahteva otvoreniji pristup članstvu.

Što se tiče Leverkuzena i Volfsburga, preporuka je da se pravilo o izuzeću od pravila 50+1 prilagodi, jer ono više nije baš kompatibilno sa novijom sudskom praksom Evropskog suda pravde (ECJ) o sportskom antimonopolskom pravu.

Ima li kritika na račun pravila 50+1?

Kritičari tvrde da pravilo 50+1 nemačke fudbalske klubove stavlja u finansijski nepovoljan položaj u poređenju sa klubovima u drugim zemljama.

Dok ekipe u Engleskoj, Francuskoj ili Saudijskoj Arabiji mogu da raspolažu ogromnim svotama novca zahvaljujući svojim moćnim investitorima, nemački klubovi su ograničeni ovim pravilom u prikupljanju kapitala.

Potencijalni investitori su njime "obeshrabreni", tvrde kritičari, jer oni zauzvrat ne dobijaju kontrolu nad klubom iako ulažu (mnogo) novca.

Druga kritika je da se pravilo može zaobići u praksi (npr. RB Lajpcig), što ga čini neefikasnim i neverodostojnim.

Drugi kritičari, koji bi želeli da vide veću dozu uključivanja investitora u nemački profesionalni fudbal, u tom pravilu vide prepreku za strukturne reforme fudbala i preduzetničku fleksibilnost.

Da li navijači iz drugih zemalja žele pravilo 50+1?

MI News/NurPhoto / Shutterstock Editorial / Profimedia

Mnogi navijači iz drugih zemalja priželjkuju model poput nemačkog pravila 50+1 – posebno kao odgovor na kontroverzna preuzimanja od strane investitora i rastući uticaj bogatih mecena.

Slični zahtevi su se čuli u Engleskoj, nakon što je saudijski državni investicioni fond PIF 2021. godine preuzeo klub Premijer lige Njukasl junajted.

Žestoke rasprave je tokom 2021. godine izazvala kratkoročno najavljena mogućnost formiranja svojevrsne Superlige.

Tada je spremnost na učestvovanje u takvom takmičenju najavljivalo šest (finansijski moćnih) engleskih klubova.

U Francuskoj rastu kritike na račun dominacije klubova u vlasništvu investitora poput Pariz Sen Žermena, kojim upravlja katarski državni investicioni fond.

Nica, Olimpik Lion, Olimpik Marsej, Monako i Tuluz takođe su u većinskom vlasništvu stranih investitora.

Mnogi navijači žele više uticaja na donošenje odluka u klubu, te jaču vezu između klubova i njihove baze, odnosno članova.

Fabrizio Carabelli / AFP / Profimedia

U Italiji su klubovi sa dugom tradicijom poput AC Milana i Intera iz Milana u poslednjih nekoliko godina višestruko menjali vlasnika – obično se u tim procesima vodilo malo ili nimalo računa o interesima navijača. Stoga su sve glasniji pozivi na uvođenje propisa koji ograničavaju uticaj investitora i štite identitet klubova.

U Španiji najbolji prvoligaši Real Madrid i FC Barselona ostaju i dalje klubovi u vlasništvu njihovih članova, ali neki manji klubovi La Lige su u vlasništvu stranih investitora.

I u Španiji postoje pokreti koji se zalažu za povratak strukturama koje vode sami članovi.

A i u Brazilu, gde se fudbalsko tržište investitorima otvorilo tek 2021. godine, raste zabrinutost zbog gubitka identiteta klubova.

Stoga postoje razne inicijative, među navijačima, kao i među sportskim ekonomistima, pravnicima i političarima, koje se zalažu za uvođenje mehanizama pravne zaštite utemeljenih na modelu "Made in Germany".