Mundijal kao nijedan pre

Čak 48 reprezentacija, 104 utakmice i gotovo šest nedelja fudbala rasprostranjenih preko tri države domaćina.

FIFA taj projekat predstavlja kao novu eru globalnog fudbala, priliku da se sport dodatno proširi i približi zemljama koje su decenijama bile osuđene na ulogu posmatrača.

Ali iza sjajnih marketinških slogana krije se pitanje koje sve glasnije postavljaju navijači: da li je ovo zaista evolucija fudbala ili još jedan dokaz da je profit postao važniji od samog sporta?

Od Urugvaja 1930. godine, kada je na prvom Mundijalu učestvovalo svega 13 selekcija, Svetsko prvenstvo je konstantno raslo.

Sa 16 reprezentacija prešlo se na 24, zatim na 32, a sada stižemo do brojke od 48 učesnika. Za čelnike FIFA to je logičan korak.

Za mnoge ljubitelje fudbala, međutim, granica je možda konačno pređena.

Nesporno je da novi format otvara vrata reprezentacijama koje ranije gotovo nisu imale šansu da se plasiraju.

Debitantima poput Jordana, Uzbekistana, Zelenortskih Ostrva ili Kurasaa ovo je istorijska prilika da budu deo najveće fudbalske pozornice.

U teoriji, to zvuči kao pobeda sporta i univerzalnih vrednosti koje fudbal propagira.

Međutim, problem nastaje kada se romantika sudari sa realnošću.

BONNIE CASH / UPI / Profimedia

Svetsko prvenstvo je decenijama bilo posebno upravo zato što je okupljalo elitu. Sam plasman na Mundijal bio je podvig.

Danas, sa skoro polovinom sveta koja dobija kartu za završni turnir, taj osećaj ekskluzivnosti neizbežno slabi.

Ono što je nekada predstavljalo nagradu za godine rada i vrhunske rezultate sada postaje mnogo dostupnije.

Još veći problem je kvalitet samog takmičenja.

Već sada je jasno da će grupna faza doneti veliki broj utakmica u kojima je favorit unapred poznat.

Dueli fudbalskih velesila protiv reprezentacija koje se prvi put pojavljuju na svetskoj sceni možda će biti zanimljivi iz ugla nacionalnog ponosa, ali teško da mogu da ponude onu neizvesnost zbog koje je Mundijal postao najgledaniji sportski događaj na planeti.

Koliko će prosečan navijač zaista želeti da gleda utakmice u kojima su razlike u kvalitetu ogromne? Koliko će takvih mečeva završiti kao puka formalnost na putu favorita ka nokaut fazi?

FIFA.com

Novi sistem dodatno otvara vrata i kalkulacijama. Dovoljno je zamisliti scenario u kojem reprezentacija remizira sva tri meča u grupi i ipak prođe dalje među najbolje trećeplasirane selekcije.

Takva mogućnost teško da doprinosi takmičarskom naboju po kojem je Svetsko prvenstvo bilo poznato.

Naravno, FIFA ima spreman odgovor na sve kritike.

Prvi čovek organizacije Đani Infantino ističe da će prihodi od čak 11 milijardi dolara biti vraćeni u razvoj fudbala širom sveta.

Akademije, tereni, infrastruktura i razvoj ženskog i omladinskog fudbala svakako jesu plemeniti ciljevi.

Ipak, teško je ignorisati činjenicu da proširenje donosi i enorman finansijski benefit. Procene govore o ekonomskom efektu većem od 80 milijardi dolara, od čega će samo Sjedinjene Američke Države prihodovati više od 30 milijardi.

Više utakmica znači više ulaznica, više TV prenosa, više reklama i više novca za sve uključene strane.

Zbog toga skeptici veruju da je priča o razvoju fudbala samo lep omot za mnogo jednostavniju računicu – što više mečeva, to više zarade.

EPA-EFE/Friedemann Vogel

Cena svega toga mogla bi da bude plaćena na drugom mestu – na terenu.

Broj utakmica raste sa 64 na čak 104. Finalisti će morati da odigraju osam mečeva u periodu od nešto više od mesec dana, uz putovanja kroz više vremenskih zona i različite klimatske uslove.

U vremenu kada su fudbaleri već na ivici fizičkih mogućnosti zbog prenatrpanog kalendara, novo proširenje dodatno povećava opterećenje.

Najbolji evropski igrači imaće tek nekoliko nedelja odmora pre početka nove klupske sezone. Pitanje nije da li će umor ostaviti posledice, već koliko će one biti vidljive.

Možda će istorija pokazati da je FIFA bila u pravu. Možda će nove reprezentacije doneti svežinu, iznenađenja i neke nove fudbalske bajke koje danas ne možemo ni da zamislimo.

Ali jednako je moguće da ćemo posle leta 2026. zaključiti da je najveći sportski događaj na svetu izgubio deo svoje čarolije u trci za većim brojkama, većim tržištima i većim profitom.

Jer nije svaka promena automatski i napredak.

A odgovor na pitanje da li je Mundijal sa 48 timova evolucija fudbala ili trijumf pohlepe moćnika, dobićemo tek kada lopta počne da se kotrlja po terenima Severne Amerike.