Kec o Melburnu - Australian Open 2021 -

Plima i Osaka

Sada se već broje sati do početka velikog finala u Melburnu.

Zoran Kecman
Podeli
Foto: EPA-EFE/DAVE HUNT ...
Foto: EPA-EFE/DAVE HUNT ...

Plima emocija je kod svih navijača broja jedan u Srbiji, razumljivo, ali i sve veća oseka u nadanju Novakovih oponenata da će mu kruna konačno biti skinuta.

Ostao je još jedan dan za australijske medijske igre bez granica. Još jedan, ali svakako najteži.

Pojedini po Novaku i dalju tuku iz svih raspoloživih oružja.

Igra finale, on je rekorder turnira, čovek koji je pred neverovatnim dostignućem od devet pehara u Melburnu, a dobija u uglednom dnevnom listu u Melburnu svega stubac sa strane, i to u negativnom kontestu.

Znate ono, Adrija tur, nenošenje maske u taksiju u Adelejdu, pojavljivanje u drugom setu egzibicije u istom gradu, pismo Kregu Tajliju, Nik Kirjos, povreda protiv Tejlora Frica, zamerke što im nije otkrio dijagnozu povrede, sumnje u istu… Tra-la-la, idemo svaki dan o tome, važno je, kako da nije, a možda ga konačno izbaci iz ravnoteže? Šampionske.

Najmanje ili gotovo ništa o samom meču.

Pored njega, na pet stubaca, Danil Medvedev, i priča o njegovoj pobedi nad Cicipasom, i sve to dan uoči finala.

Danil je sve to apsolutno zaslužio, ali valjda je i šampion turnira? Razumemo i tu želju za šampionskim osveženjem, čak je i onom graveru dosadilo da isto ime urezuje na pehar svake godine, ali Novaku još nije dosadilo da pobeđuje.

I dok je tako, dobro je.

Foto: EPA-EFE/DAVE HUNT
Foto: EPA-EFE/DAVE HUNT

Ipak, nisu u Australiji svi tako “anitiđokerski” raspoloženi. Ima još onih koji se usuđuju da u svom tom galimatijasu kažu onako kako jeste, poput bivšeg dubl specijaliste i broja jedan, Pola Meknamija.

Nije Pol, sadašnji trener Su Vei Še, bio tako loš ni u singlu, dogurao je do 24. mesta, a bio je i direktor Australijan opena punih 11 godina. Za respekt, svakako.

Ako on kaže da je tretman broja jedan u tamošnjim medijima, sramotan, a posebno od strane ATP, koja Đokovića, posebno od prošle godine i osnivanja PTPA, tretira kao strano telo, šta onda mi da dodamo?

Da, sramotan je. Ali tako je kako je, i što Novak sam kaže, “ja tu ne mogu ništa”.

Igrači mu, kako i sam kaže, i sada prilaze, žale se na sve i svašta, on čini sve što može da im pomogne, šalje pisma sa sugestijama na jedino moguće adrese, dok neki koji su u ATP savetu sve to posmatraju iz senke i ćute.

Momci, a da se malo obratite Federeru i Nadalu, ipak su oni sad u tom ATP Savetu? Mogu i oni koju reč da kažu, trebalo bi. Ili se varam?

Sve ovo treba ostaviti po strani, jer Novak je u Melburnu, kao i do sada, isključivo zbog tenisa. I na putu je da osvoji taj dugo željeni, tačnije još od prošlog februara, 18. grend slem trofej.

Ta nedelja, 21. februar 2021. imaće bez sumnje izuzetno veliki značaj za nastavak trke po broju grend slem trofeja između Federera, Đokovića i Nadala.

Prosto jer je Melburn do sada uvek bio Novakovo uporište, trofej na koji je računao kao što Nadal računa na Rolan Garos.

Federer, doduše, ne može više da računa ni na jedan u svojih skoro 40 leta, jer mu je Novak poslednjih sezona ozbiljno poremetio i “vimbldonski raj”, US Open nije pipnuo od 2008. godine, ali to je to.

Sada će svaki osvojen trofej za svakog od njih, biti ogroman korak unapred. A kada se pogleda Novakova 2020. i sve što se dešavalo u toj “bezvimbldonskoj” sezoni, na US Openu i Rolan Garosu, jasno je zašto je na njegovim leđima tako veliki pritisak.

Lako je reći, ali Novak bi baš suprotno svemu tome, trebalo da skine sa sebe taj plašt očekivanja i odigra, onako, dečački – punog srca, da uživa u svojoj igri. Niko nema prava da mu traži bilo šta i kači bilo šta, jer on je već među najboljima, imo trofej više, manje, svejedno.

Zato, neka sutra, kad izađe na teren, uživa u tom matematičkom, taktičkom nadgornjavanju sa besprekorno motivisanim momkom iz Moskve.

Neka uživa u svojoj igri, to je sve što mu tražimo. Jer znamo da kada je tako ima najveće šanse da na kraju podigne uvis taj Norman Bruks pehar.

Conga jednom, Mari četiri puta, Nadal dva puta, Tim prošle godine. Svi su redom padali pred Novakovim tenisom u Rod Lejver areni. Sada je na redu Medvedev.

I dalje osećam, biće to vrlo uzbudljiv, interesantan meč. Ali da sačekamo, da vidimo. U tenisu je nezahvalno prognozirati bilo šta.

Pričali smo eto o toj plimi emocija, očekivanja, svega i svačega pred ovo 28. Đokovićevo grend slem finale, ali red je reći nešto i o ženskom finalu.

Onaj šareni leptir je “odabrao” pobednicu, pa nek bude tako i u nedelju, u muškom singlu. Neka se ponovi završetak 2019. u Melburnu kada su Srbin i Japanka uzeli titule.

Jer koliko god da mnogi kritikuju ženski tenis kako je u poslednjih nekoliko godina bez vatre, bez velikih rivalstava, čini se da ipak imamo jednu devojku koja polako postaje “grend slem konstanta”.

Naomi Osaka ima 23 godine i već sada četiri grend slem pehara, ovaj u finalu protiv Dženifer Brejdi bio joj je drugi osvojen u Australiji.

Osaka je dakle plima, nikako oseka, ona je poput talasa koji polako osvaja obalu ženskog tenisa i mnogi u njoj vide dosta toga što je Serenu Vilijams činilo tako ubitačnom šampionkom.

Naomi je hladnija, smirenija, zagonetnija i odlično koristi brisani prostor u ženskom tenisu koji je ostao Sereninim padom od 2017. na ovamo.

Dosta je mladih igračica koje su osvojile po koju titulu proteklih godina, Ostapenko, Švjontek, Kenin, ali Japanka se polako izdvaja i sada postaje nezaobilazan faktor u svim projekcijama pobednika uoči turnira.

Serena joj izgleda više ne može ništa, kao što nije mogla ni te 2018. u finalu US Opena kada je iz nemoći pravila one scene sa sudijom Ramosom, pred očima tada mlade, neiskune, šokirane protivnice.

Naomi je dakle sazrela za najveća dela. Da li će na narednim turnirima dobiti društvo ili će nastaviti da dominira, to ćemo videti, ali četiri grend slema?

To nije mali broj. I otuda joj treba čestitati.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.

prethodna strana 1 / 3 sledeca idi na stranu