Sa Srbijom krenuo iz minusa, ostvario san i otišao sa lovorikama

Informacija je na prvu šokirala javnost, ali šira slika i kontekst iz kog je Stevanović doneo takvu odluku, pokazuju da je to bio više nego očekivan potez.

I bilo je pitanje dana kada će se to desiti. Kada se olimpijsko i evropsko zlato nazovu slučajnim uspehom i kada se postavi ultimatum klub ili reprezntacija - Uroš Stevanović nije čovek koji bi preko toga lako prešao.

Stevanovićeva odluka došla je kao reakcija, samo nekoliko dana posle izjave novog predsednika Vaterpolo saveza Srbije Slobodona Sora na Skupštini VSS, da u njegovom mandatu Stevanović neće moći da bude istovremeno i selektor A reprezentacije i trener Radničkog iz Kragujevca.

Možda je veći okidač od pomenute izjave bila naredna, kada je Soro prilikom gostovanja na RTS-u rekao da je evropsko zlato osvojeno u Beogradu više rezultat trenutne inspiracjie nego dokaz kvaliteta.

"Mi smo trenutno evropski i olimpijski prvaci, ali smo osvojili samo četiri medalje u prethodnih osam godina. Ja sam na 17 takmičenja osvojio 16 medalja. Nekim takmičenjima ne pridajemo značaj kao nekada i mislim da to mora da se promeni. Svaka čast i na olimpijskom i na evropskom zlatu, osvojenom nedavno u Beogradu, međutim mislim da je to bila više trenutna inspiracija nego dokaz velikog kvaliteta, kao što je ranije bio slučaj", rekao je Slobodan Soro na RTS.

I kada tako nešto izjavi predsednik VSS, sa kojim Srbija kreće u nastavak misije zvane Los Anđeles 2028, gde je cilj četvrto  uzastopno olimpijsko zlato, svima koji poznaju prilike u srpskom vaterpolu i karakter Uroša Stevanovića, i te kako je bilo jasno zbog čega je ovog ponedeljka stiglo saopštenje o nepozivoj ostavci.

Pedja Milosavljevic/STARSPORT

I u njemu nije bilo okolišanja, kao što nikad nije bio slučaj sa Stevanovićem. Odluka teška i neminovna.

"Viđenja budućnosti nam se dobrano razilaze i ja ne želim da takva situacija dovede do bili kakvih problema unutar tima i Saveza. Poslednjih dana svi smo zajedno svedoci javnih nastupa novog predsednika VSS-a koji su potpuno u suprotnosti sa mojim gledištima, kao i osećajem celokupne nacije ka olimpijskim i evropskim šampionima. Upravo iz želje da zaštitim igrače koji su zaslužili zlatne medalje i doneli ih u Srbiju, na radost naroda, podnosim ostavku. Ne želim da dozvolim bilo kakva javna prepucavanja i 'stručne analize', a vidim da idemo ka tome, željom drugih",  jasan je bio  Uroš Stevanović.

Kao što mu je bilo jasno i u kakvoj se se situaciji našao 2022. godine, kada je na mestu selektora zamenio Dejana Savića, koji sa podmlađenom reprezentacijom, od koje su se posle OI 2021. godine oprostila šestorica vaterpolista, nije uspeo da nastavi kontinuitet medalja.

Srbija je te 2022. godine bila peta na Svetskoj ligi u Strazburu, peta na Svetskom prvenstvu, a srpski vaterpolo svoje dno doživeo je iste godine na Evropskom prvenstvu u Splitu, kada je naša reprezentacija ispala u B diviziju.

U oktobru 2022.godine ta užarena klupa pripala je Uroš Stevanoviću. 

Nije mogao da bira trenutak, Srbija je zvala i u veoma teškom momentu prihvatio je da nastavi Savićevu misiju ka Parizu i OI.

"Ne bih rekao da je pritisak i moranje, jednostavno nisam mogao da biram trenutak. Svestan sam težine situacije u kojoj se nalazimo, ali ovo je san, obaveza i najveća čast u poslu. Nadam se da cu opravdati istoriju i tradiciju svih prethodnika koji su gradili vaterpolo u Srbiji", pričao je Stevanović za B92.sport nakon prvog takmičenja sa reprezentacijom.

Ne zaboravimo da su ga već na početku mandata dočekale bure u srpskom vaterpolu, pre svega sa Novim Beogradom, iz kog je Soro došao na čelo VSS.

Ta talasanja su za kratko pomerile kapitena Nikolu Jakšića iz tima, a u konačnom udaru "odnele" su Dušana Mandića iz nacionalne selekcije.

Jedan od najboljih vaterpolista sveta, leta 2023. nije mogao da se stavi na raspolaganje selektoru Stevanoviću zbog svih dešavanja sa Novim Beogradom, koji ga je izbacio iz tima još u martu te godine. 

Mandić nije bio ni psihički ni fizički spreman da se nađe u Stevanovićevom jatu, dok je Nikola Jakšić, uprkos svim dešavanjima koja su ga pratila na klupskom nivou, sa mnogo briga i glavnim pitanjem gde će da igra naredne sezone, pošto mu je Novi Beograd pred početak reprezentativnih obaveza jasno predočio da za njega nema mesta u timu (nisu zadovoljni pokazanim u minuloj godini i da može da promeni sredinu ako nađe klub koji će im platiti obeštećenje od 150.000 evra), bio perfektan na SP 2023.

Peđa Milosavljević/Starsport

SP 2023. bilo je prvo takmičenje Stevanovića kao selektora Srbije, iako je isto krenuo bez dvojice najboljih igrača današnjice, nije bilo alibija i opravdanja. I u takvom tonu je prošao ceo njegov mandat, koji se danas završio.

Tražio je ekipu, testirao igrače, svestan da će sa ovom generacijom sve biti teže i da rezultati neće dolaziti preko noć, da će biti daleko skromniji u odnosu na prethodnu generaciju koja je osvojila sve što se osvojiti može i to po nekoliko puta. Tako je i bilo.

Tri godine nismo imali medalju u vaterpolu, a od Fukuoke i SP 2023, preko EP u Zagrebu 2024, novog šampionata sveta u Dohi početkom iste godine, sve je bio pređeni put kojim se koračalo ka olimpijskom cilju.

Stevanović i ekipa u Parizu nastavili su olimpijski zlatni niz, treći put zaredom Srbija je postala olimpijski šampion, iako je taj uspeh gledan kroz prizmu srećnih okolnosti.

Posle Pariza kao glavni cilj opet je postavljen novi olimpijski ciklus i Igre u Los Anđelesu, gde bi se napala četvrta uzastopna zlatna kolajna. 

Vaterpolistima je posle došlo Svetsko prvenstvo u Singapuru u leto 2025, gde su olimpijski šampioni zauzeli 4. mesto, a medalja im je izmakla zbog loše igre u završnici šampionata.

Srdjan Stevanovic/Starsport.rs

Tada je Stevanovć žestoko kritikovao i sebe i svoj tim, zbog rezultata koji nisu bili onakvi kako su ih zacrtali.

"Bilo je analize i posle utakmice, ali ona spada u domen unutrašnjih komunikacija i nije za javno iznošenje. Iskreno sam i bez dlake na jeziku rekao medijima šta mislim posle utakmice i dalje od toga ne treba ići u javnom nastupu. Moram da istaknem da ću zauvek sa ekipom koju vodim deliti dobro i zlo i da je svaka kritika koju uputim njima javno i kritika mene samog. Na nama je da unutar našeg sistema utvrdimo ko je i šta grešio. Teško je posle poraza u meču sa bronzu pričati o zadovoljstvu... Nastavićemo da se borimo za postolje i medalje, mislim da smo oformili grupu igrača koja će umeti da iznese ambicije, uz naravno dodatak mladih koji dolaze", govorio je Stevanović za B92.sport u avgustu minule godine, posle SP u Singapuru.

"Ne sme da se ponovi utakmica sa Grčkom i donekle sa Mađarskom. Jednostavno. Mislim da su igrači shvatili da su izdanjem u meču za bronzu natovarili sebi dodatno breme pred Beograd. Ponećemo ga zajedno i siguran sam da se onakvi mečevi vše neće dešavati", dodao je 43-godišnji stručnjak, koji je šest meseci posle ovog intervju Srbiju odveo na krov Evrope u Beogradu, posle osam godina čekanja na evropsko zlato.

Opet kada je malo očekivao, ali mirnoća u glasu, čvrstina i realnost u stavu selektora i vaterpolista pred početak EP, samo je potvrdila da Stevanovićev tim nije delovala kao skup pojedinaca, već kao grupa koja tačno zna zašto je tu. 

OKS/Ivica Veselinov

Svaki igrač znao je svoju ulogu, ali i granicu ega, što je u vaterpolu na ovom nivou možda i najveća vrednost.

A to je pokazatelj i kakav je selektorski posao radio Stevanović. 

Njegov tim imao je hemiju, izgrađenu disciplinu i veru da su sposobni za velika dela, a rezultati u Parizu i Beogradu pokazali su da to nije bio bljesak trenutka, već plod procesa koji je dugo građen.

Svoju selektorsku priču trebalo je da nastavi u Budimpešti sledećeg leta na Svetskom prvenstvu, ali zlatni het-trik Uroša Stevanovića moraće da sačeka neke druge dane.

Na 87 utakmica, Srbiju je 54. puta vodio do pobede, dok je 33 meča izgubio, a sa klupe Srbije odlazi sa olimpijskim lovorikama, kao najbolji u Evropi i četvrti na planeti.