"Mračni turizam": Zašto obilazimo mesta najvećih tragedija?

Mesta na kojima su se dogodile najveće tragedije u istoriji obilaze milioni turista godišnje, od đačkih ekskurzija do porodičnih poseta. Šta je to "mračni turizam" i zašto privlači turiste širom sveta?

Aušvic je 2015. godine posetilo 1,7 miliona turista, dok je Memorijalni muzej žrtava 11. septembra u SAD posetilo više od 28 miliona ljudi od njegovog otvaranja 2011. godine.

Reporter sa portala "Njuz" razgovarao je sa doktorom Džonom Lenonom, koji je jedan od autora pojma “mračnog turizma” (fenomen posećivanja mesta tragedija) i koji je uradio opsežno istraživanje moći privlačnosti koju ova mesta imaju.

“Ova mesta pružaju naraciju i glas za žrtve i pokazuju na ljudske mogućnosti da načini zlo. Fascinacija koju osećamo prema mračnoj strani naše prirode i njenim posledicama nisu jedinstvene.”

“Posećivanjem ovakvih mesta na neki način štitimo budućnost od sličnih tragedija, podsećajući se šta može da uradi mračna strana ljudstva.”

Doktor Lenon objašnjava da to ne podrazumeva da svi ljudi nose u sebi sklonost ka okrutnosti.

Drugim rečima, linija između uljudnosti i okrutnosti je vrlo tanka.

“Tokom obilaska mesta koje je nekad bilo centar genocida ili neke druge tragedije, nemoguće je da ne osetimo neku težinu, nelagodnost u vezi svega toga.”

Kada mesta tragedije postanu turističke destinacije, dešava se ‘proklizavanje’ svrhe obilaska, od poštovanja ka zabavi.

Često se na takvim mestima nalaze predmeti žrtava, kao u bivšim koncentracionim logorima, slike žrtava i tako dalje. Doktor Lenon kaže da ga to ne čudi i podseća da su “danas filmovi, televizijski program, knjige, igrice ispunjene tragedijama, kao i to da mi ostajemo zainteresovani za smrt, nesreće, masovna ubistva i crnu hroniku.”

“Još kada je poseta deo godišnjeg odmora, još je teže razdvojiti običan obilazak od konteksta zabave.”

S druge strane, Kejt Monagan, direktorka komunikacija u Memorijalnom muzeju žrtava 11. septembra, objasnila je da je svrha otvaranja Muzeja striktno edukativna i samo odavanje poštovanja žrtvama.

“Dve osobe nikada neće imati isti osećaj na takvim mestima”, dodaje Kejt.

Mesta istorijskih tragedija kao turističke destinacije uklope se u svakodnevicu. Tu su da nas podsete da postoje dve strane ljudske prirode, njihova snaga je s vremenom manja, sve dok ne postanu samo ožiljci nečije istorije.