Danijel Dej-Luis je pre pet godina iznenadio svet i povukao se iz glume; razlog i dalje misterija

Objavljeno je tada kratko saopštenje: "Danijel Dej-Luis više neće raditi kao glumac. Neizmerno je zahvalan svim svojim saradnicima i publici koja je uživala u njegovim filmskim projektima. To je njegova privatna odluka i niko, ni on sam ni njegovi predstavnici neće dalje komentarisati ovu odluku".

Dej Luis je primenjivao glumačku tehniku poznatu pod nazivom "metoda", koja je podrazumevala potpuno emocionalno i fizičko poistovećivanje s likom. Radeći na ulozi kvadriplegičara u filmu "Moje levo stopalo", za koju je 1989. osvojio prvog Oskara, nije se micao iz invalidskih kolica. Tražio je da ga i u pauzama snimanja hrane kašičicom i naučio da stavi ploču na gramofon nožnim prstima. Zbog uloge navodnog bombaša IRA koji završava u zatvoru u filmu "U ime oca", proveo je tri noći u ćeliji, a čuvari su ga polivali hladnom vodom, kako bi se što bolje uživeo u muke političkog zatvorenika. Na snimanju "Veštica iz Salema" boravio je u selu bez struje i vode, u kojem je sam sagradio kuću, i to alatom iz 17. veka. Za ulogu u "Bokseru" trenirao je boks tri godine dva puta dnevno, a nije ga sprečilo ni to što je pritom slomio nos i povredio leđa. Zbog "Doba nevinosti" dva meseca je šetao Njujorkom sa štapom i cilindrom. Igrajući Bila Mesara u "Bandama Njujorka" zaradio je upalu pluća jer je na velikoj hladnoći nosio samo tanak kaput, uz objašnjenje da deblja tkanina ne bi bila "istorijski autentična".

Za ulogu američkog predsednika Abrahama Linkolna pripremao se godinu dana, pročitavši njegovih stotinak biografija i sve što je ovaj ikada napisao. Na setu su glumci zamoljeni da ni u pauzama ne govore britanskim akcentom, kako mu ne bi poremetili koncentraciju, a svojoj filmskoj supruzi Seli Fild već je pre snimanja počeo da šalje SMS-ove u Linkolnovom stilu potpisujući se samo s A – kao Abraham.