Drevni svitak Tore dešifrovan zahvaljujući tehnologiji

Ugljenisano parče pergamenta iz VI veka pronađeno je 1970. u pepelu nekadašnje sinagoge u mestu Ein Gedi, na obalama Mrtvog mora, ali je njegov sadržaj stručnjacima do sada bio nedostupan.

"Zahvaljujući najmodernijoj tehnologiji mogli smo da virtuelno odmotamo svitak star oko 1.500 godina", izjavila je Pnina Šor iz Izraelske uprave za antikvitete (IAA). "Posle svitaka sa Mrtvog mora, ovo je najznačajnije otkriće pisane biblije", rekla je ona novinarima.

"Kada smo ga pronašli, bezuspešno smo pokušavali da ga pročitamo", kazao je arheolog Sefi Porat, jedan od članova arheološkog tima koji je radio na iskopinama u Ein Gediju 1970.

"Sa tadašnjom tehnologijom nismo uspeli da saznamo šta se u njemu krilo", dodao je on.

Širok sedam centimetara i nalik parčetu uglja, pergemanet sadrži prvih osam stihova Knjige Levitske, treće knjige Starog Zaveta u kojoj su izneti zakonski propisi o obredima i svešteničkoj službi kao i propisi o prinošenju žrtava i ritualnom očišćenju, objasnila je Šor, direktorka IAA projekta koji se tiču svitaka sa Mrtvog mora.

Čuvan zajedno sa svicima sa Mrtvog mora u mračnim, klimatizovanim sefovima IAA, pergament je bilo nemoguće pročitati sve do prošle godine kada je izraelska kompanija Merkel Teknolodžiz ponudila korišćenje svog mikro CT skenera.

Dobijeni 3D snimci su zatim poslati odseku za kompjutersku nauku Univerziteta u Kentakiju koji je prošle sedmice objavio prve digitalne slike sagorelog svitka.

Šor je ubeđena da je ceo svitak imao ispisanu kompletnu Toru, jevrejsku bibliju, ali profesor Bret Sils sa Univerziteta u Kentakiju smatra da je previše rano da bi se znalo da li se još koji podatak može izvući iz pergamenta iz Ein Gedija.

"Nismo sigurni. To je veliki tehnički izazov", rekao je on na konferenciji za štampu koja je preneta putem video linka.

"Ono u šta smo, međutim, sigurni je da sadrži još nešto", dodao je Sils.

Šor je rekla da je pergament popunio značajni prazninu koja je postojala između svitaka sa Mrtvog mora, napisanih pre više od 2.000 godina i Kodeksa iz Alepa koji datira iz X veku.

Kako prenosi AFP, 870 svitaka sa Mrtvog mora otkriveni su između 1947. i 1956. godine u pećinama Kumran, nadomak Mrtvog mora.

Ovi dokumenti su napisani u periodu od III veka p.n.e. do 70. godine, kada su rimske trupe uništile Drugi jevrejski hram u Jerusalimu.

Kodeks iz Alepa je, pak, napisan u Galileji u X veku, a nazvan je po sirijskom gradu u kom je čuvan od kraja XIV veka pa sve do 1950-ih godina kada je prošvercovan u Izrael.