Da li “pornići” uništavaju pravi seks?

Rotbart piše o nekoliko drugih muškaraca sa sličnim problemima:

„Pornografija ne oblikuje samo muško fizičko i emocionalno interesovanje za seks na bazičnom, neurološkom nivou, nego i izaziva niz nuspojava koje se odnose na ženu.

Za mnogo muškaraca menjanje moda ’rada’ od svojevrsnog porno-vatrometa do uobičajenog seksa predstavlja skoro pa pad ’sa konja na magarca’“, smatra Rotbart.

Činjenica da je pornografija razbila iskrivljen pogled na seks nije nikakva tajna. Međutim, Rotbartovo objašnjenje njenih efekata „na neurološkom nivou“ zasnovano je na pseudo nauci.

U svom tekstu on se pita da li pornografija može izazvati duboki razdor između partnera i odgovara:

„Naučnici spekulišu da kombinacija dopamina i oksitocina oslobođena u mozgu tokom orgazma deluje kao biohemijski ljubavni napitak, kako je naziva bihejvioralni terapeut Andrea Kuscevski.

To je razlog zbog kog posle seksualnog odnosa osećate dublju povezanost sa partnerom.

Međutim, ne morate imati seks da biste aktivirali te neurotransmitere. Kuscevska smatra da se muškarci vezuju za pornić dok ga gledaju.

Ta ista hemija vas tera da mu se iznova vratite. Dakle, muškarci ne samo što mogu da se ‘navuku’ na pornografiju, nego da se neurološki vežu za nju“, objašnjava Rotbart.

Međutim, to nije način na koji oksitocin zaista deluje. Da je zaista tako, muškarci ne bi tražili različite varijetete pornografije, a žene bi bile „zaljubljene“ u svoje vibratore.

Naime, ljudi gaje snažnu želju za seksualnom različitošću, koja je suprotna vezivanju koje izaziva oksitocin.

Ne možete se vezati za novitet, a novitet je ono što se muškarcima sviđa u pornografiji.

Iako delovanje oksitocina još nije u potpunosti razjašnjeno, još ne postoji dokaz koji potvrđuje da on ima veze sa željom za seksualnim inovacijama.

Zapravo, otkriće oksitocina vezuje se za istraživanje dve vrste prerijskih voluharica – monogamnih i promiskuitetnih.

Oksitocin je uticao na delove mozga zadužene za užitak isključivo kod monogamnih voluharica.

On stvara međusobnu „zavisnost“ partnera i oslobađa opuštajuća jedinjenja poput endorfina (moždani „opijat“) u prisustvu voljene osobe.

Međutim, kod promiskuitetnih voluharica oksitocin i vazopresin nije pronađen u moždanim regijama koje detektuju povezanost.

Čini se zato da te hemikalije nemaju veze sa ljubavi prema različitostima.

Naravno, moguće je da pornografija štetna po muški libido i da to na duže staze može izazvati probleme sa partnerom.

Mogućnost da se zadovolji želja za nečim „novim i divljim“ nikad nije bila dostupnija – ali nikada do sad ni veza između muškarca i žene nije bila u ovakvoj krizi.