Ovo je istorijski presedan; Niče nova država u Evropi?

Predsednica Moldavije Maja Sandu prvi put otvoreno je izrazila podršku mogućem ujedinjenju Moldavije i Rumunije.

U britanskom podkastu "The Rest Is Politics" upozorila je da mala država poput Moldavije sve teže može da opstane kao suverena i demokratska zemlja, posebno pod stalnim pritiskom Rusije.

• Predsednica Moldavije šokirala: Glasala bih za ponovno ujedinjenje sa Rumunijom

"Pogledajte šta se događa u svetu. Za malu zemlju poput Moldavije sve je teže opstati kao demokratija, kao suverena država i odupreti se Rusiji", poručila je Sandu tada.

Prema pisanju briselskog portala Politico, Rusija već decenijama ulaže novac i resurse kako bi zadržala Moldaviju u svojoj interesnoj sferi, kroz politički uticaj, stranke i medije.

Iako je Sandu i ranije spominjala mogućnost ujedinjenja s Rumunijom, krajem 2021. godine, tada je bila znatno opreznija i naglašavala je da bi takva odluka bila moguća samo uz snažnu i jasnu volju građana.

Sada je prvi put jasno dala do znanja da bi ona lično podržala takav ishod na referendumu.

Njena politička pozicija danas je znatno stabilnija, krajem 2024. ponovo je izabrana za predsednicu s više od 55 odsto glasova, dok njena Stranka akcije i solidarnosti ima apsolutnu većinu u parlamentu, što joj omogućava mirnije upravljanje zemljom u narednim godinama.

Moldavija se suočava s dubokim strukturnim problemima: masovnim iseljavanjem, slabom administracijom, hroničnim nedostatkom stručnih kadrova i raširenom korupcijom.

Posebno zabrinjava stanje odbrane, zemlja praktično nema ozbiljnu vojsku, a izdvajanja za odbranu manja su nego budžet jednog evropskog fudbalskog kluba.

• Putinova "pretnja": Vazdušni prostor narušen

U takvom geopolitičkom okruženju, Moldavija ostaje izrazito ranjiva, a svaka veća kriza mogla bi je ozbiljno destabilizovati.

Potencijalnim ujedinjenjem Moldavije i Rumunije nastala bi država površine oko 272.000 kvadratnih kilometara, sa između 21,5 i 24 miliona stanovnika.

Rumunija je članica EU-a i NATO-a, s profesionalnom vojskom i znatno jačom ekonomijom, dok Moldavija tek teži članstvu u EU i nema ambicije ulaska u NATO.

Ujedinjenje bi značilo jačanje istočnog krila NATO-a i veći bezbednosni uticaj EU-a, ali bi istovremeno otvorilo ozbiljne političke, ustavne i geopolitičke izazove, pre svega u odnosima s Rusijom i zbog osetljivog pitanja Pridnjestrovlja.

Izjava Maje Sandu predstavlja takođe istorijski presedan, jer ovakve poruke do sada nisu dolazile iz predsedničke palate u Kišinjevu, već isključivo s rumunske strane.