Vreme je za čišćenje!

Sledeći put kada budete seckali piletinu, radite to na čistoj podlozi: preporučujemo vam da to bude daska za WC šolju. “Na njoj se nalazi ubedljivo najmanje bakterija od svih površina u vašoj kući”, kaže dr Čarls Gerba, profesor mikrobiologije na Univerzitetu Arizona. Zapravo, na prosečnoj dasci za seckanje mesa ima oko 200 puta više fekalnih bakterija nego na prosečnoj WC šolji.

Za to je kriva činjenica da većina ljudi zapravo samo ispira svoje daske za seckanje, umesto da ih dobro opere. A mali zaseci od noža samo pogoršavaju stvar i pružaju savršeno utočište za razmnožavanje bakterija. (Da biste izbegli nepotrebno i neprijatno trovanje operite u mašini za sudove svaku dasku nakon seckanja i koristite plastične daske, ako seckate meso i ribu).

Znate li šta je još strašno? Prvljavština na vašoj krpi za sudove. I na flaši za vodu. Čak i na kaišu vašeg ručnog sata. Ne želite da se zamarate razmišljanjem koliko često ste ove stvari oprali ili očistili, ali jedno je sigurno: jedna od njih mora da je bila uzrok barem jedne od vaših bolesti. U jednom istraživanju sprovedenom u SAD, koje je izvela grupa higijeničara, otkriveno je da je čak 28 odsto kuća bilo teško zaraženo bakterijama, koje i na suvim površinama mogu da žive nedeljama, pa i mesecima. Mogu i da se sele, recimo od WC-a, preko daske za seckanje, pa do vaših usta. “Računajte na ovakve stvari”, kaže dr Filip Tierno, mikrobiolog i imunolog na Univerzitetu Njujork i autor knjige “Tajni život bakterija”.

Zapravo, 50 do 80 odsto oboljenja izazvanih hranom se dobija kod kuće, a ne u restoranima. U vašoj kući nema zdravstvene inspekcije koja vas kontroliše kako pripremate hranu. Nije laž da je vaš sopstveni stan najopasniji po vaše zdravlje.

Ali pre nego što panično počnete sve da zalivate hemijskim sredstvima za čišćenje, opustite se. Budite jednostavno redovni u čišćenju kuće i onih njenih delova koji sigurno retko padaju na pamet - telefonske slušalice, tastature, slušalice za mp3 plejer su samo neke od njih. To će bakterije i viruse držati barem malo dalje od vašeg organizma. Nastavite sa čitanjem i otkrijte neke od najzapuštenijih mesta, kao i male antibakterijske korake, u cilju da popravite higijenski aspekt vašeg doma. Ne tvrdimo da više nikada nećete biti bolesni. Ali, biće lepše živeti u prostoru za koji ste sigurni da je besprekorno čist.

Peškiri: 
upijaju mnogo više od vode

Kada god upotrebite krpu za sudove ili peškir, mrtve ćelije kože s vaših ruku otpadnu i zalepe se za materijal. “Ovo je savršena gozba za baketrije. Jednostavno, za njih je to ono što je za vas punjena pljeskavica. Plus, bakterije dobro napreduju na vlažnim, gusto tkanim materijalima, koji imaju mnogo neravnina u koje mogu da se zavuku i množe. Tu se osećaju ušuškano i prijatno, pa nije ni čudo što žele i da se zadrže. Kada iznova upotrebljavate peškir, bakterije se rado sele nazad na vas i mogu da izazovu infekcije.

“Ako imate bilo kakvu ranicu, vrlo je moguće da ćete je inficirati bakterijama sa peškira”, kaže dr Elizabet Skot, zamenik direktora Simmons College centra za higijenu i zdravlje u SAD.

Počistite to!

Ona preporučuje da peškire menjate barem jednom nedeljno, ako ste jedini koji ih koristite, ili svakodnevno - kada su u pitanju zajednički peškiri. Sve što se natopi vlagom, poput krpe za pranje sudova, treba dobro oprati deterdžentom nakon svake upotrebe. I ne zaboravite na gostinjske peškire, jer ko zna gde su se svi ti ljudi vucarali? Budimo realni - nemojte ih idealizovati. To što su u pitanju vaši prijatelji ili rođaci ne čini ih čistima i mirišljavima poput novorođenčadi, zar ne?

Šolja za kafu na poslu: 
praktična septička jama

To što ne koristite plastične čaše je divno za okolinu, i sigurni smo da ste ponosni na svoju ekološku osvećenost, ali treba da znate i da musava šolja za kafu može biti veoma štetna za vas. Kolonije klica se razmnožavaju u vašoj šolji ako je ne perete redovno i temeljno. Pri istraživanju u SAD, otkriveno je da 20 procenata šolja za kafu u kancelarijama sadži fekalne bakterije, a čak 90 procenata je prekriveno i drugim vrstama bakterija. Zašto je to tako?

Zato što o sunđerima za sudove na poslu niko ne vodi računa i često su i sami natopljeni bakterijama, tako da uopšte ne peru šolju, već je prljaju. Bakterije sa sunđera mogu da se zadrže na šolji i do tri dana. A da ne spominjemo prepune kafiće u kojima prezaposleni konobari ofrlje peru čaše i šolje - jer često imaju previše dosadnih i nestrpljivih gostiju poput vas, koji insistiraju na tome da svoju dragocenu kafu dobiju odmah! Inspekcija proverava uslove spremanja hrane i pića, ali ne obraća previše pažnje na to kako neko pere sudove. Sledeći put se strpite - bolje pet minuta zakašnjanja na sastanak nego vikend proveden u krevetu.

Počistite to!

Nećete odmah sasuti vrelu kafu sebi u grlo, ali se potrudite da je ne šetate satima naokolo, dok obavljate ko zna šta, i da je popijete u roku od sat vremena. Ponesite kući vašu šolju i operite je u mašini za sudove. Da, znamo da je to neviđen smor, ali šta da se radi? Zar vam ta kafa ionako neće postati gadna posle čitanja ovog teksta? Koristite i funkciju sušenja vrelim vazduhom (ukoliko ona postoji) koji će eliminisati i poslednju bakteriju. Ako nemate mašinu, operite šolju vrelom vodom i čistim sunđerom s deterdžentom. I nikada ne ostavljajte prljavu šolju satima na kuhinjskom pultu. Ako ona ostane nakon upotrebe da stoji satima, ili čak do sutradan (sram vas bilo), biće natopljena štetnim bakterijama vrlo brzo.

Posteljina: nikad ne spavate sami!

Dok se prevrćete po krevetu, to vam je nešto kao kada se prase prevrće u brlogu. Istraživači su na različlitim uzorcima posteljina našli fekalije, salmonelu, ešerihiju koli i druge gadosti - čak i na onim uzorcima koji su sveže oprani.

Svaki čaršav sadržao je oko 0.1 gram izmeta, salmonele i ešerihije koli, nakon samo jedne prospavane noći. Sve zajedno, oko 10 milijardi mikroorgnizama. Verujte, i nama se zgadio život dok smo pisali ovaj tekst.

Počistite to!

Perite posteljinu barem jednom nedeljno i to na vrelom pranju. Samo mali procenat ljudi zaista pere posteljinu na vrelom pranju, a mikroorganizmi mogu da prežive i vrelu vodu, a kamoli hladnu. A mašina za sušenje nije od neke pomoći takođe takođe: iako ešerihija koli neće preživeti u njoj, salmonela i mikobakterija, koja izaziva plućna oboljenja, mogu.

Da li to znači da treba da se pomirite sa tim da ćete do kraja života spavati u sopstvenoj prljavštini? Naravno da ne. Najbolje da ih sve potamanite vrelim pranjem, sa dobrim deterdžentom. Bolje od toga ne može. I tek tada lezite da odremate.

Tepih: zaraza od zida do zida

Istraživanja pokazuju da kvadratni centimetar uobičajenog tepiha u kući sadrži oko 100.000 bakterija, što je oko 4.000 puta prljavije od daske za WC. Tepisi su neka vrsta botaničke bašte za mikrobe i na njima žive stotine hiljada različitih vrsta mikroorganizama. Ovo je slučaj zato što prosečna osoba odbaci oko 1.5 milion mrtvih ćelija kože svakog sata, a ove ćelije padaju na tepih i služe kao podloga i hrana za baketrije. Dodajte tome mrvice hrane, mrtve ćelije i dlake vašeg kućnog ljubimca i dobili ste pravi švedski sto za mikrobe.

Kako usisivači obično ne čiste dubinski, ako malo zađete ispod površine tepiha, otkrićete čitave kolonije ešerihije koli, salmonele, stafilokoka i drugih bakterija. Ove pritajene zveri začas isplivaju na površinu tepiha, svaki put kad ga zgazite ili se po njemu valjate sa svojom decom, dok se igraju.

Počistite to!

Sledeći put kad vam ponude čišćenje tepiha kirbijem ili nekim sličnim profesionalnim aparatom, ne odbijajte! Dubinsko čišćenje je jedini spas. Drugi način je da umesto tepiha koristite krpare koje se mogu redovno prati. Ali, molimo vas, nemojte zahtevati od posetilaca da se izuvaju kada ulaze u vašu kuću - osim ako ne želite da se više ne vraćaju. Ako imate decu, radije ih naučite od malih nogu da se po patosu ne treba valjati.

Flašica za vodu: usputna zaraza

Korišćenje plastične flašice za svakodnevno usputno pijenje vode je dobro za okolinu, i za vaš organizam takođe. Ali samo ne dopustite da vam ta flašica postane tempirana bakterijska bomba. Istraživači u SAD otkrili su da je oko 9 procenata flašica za vodu koje koriste učenici, zaraženo bakterijama. Kada žedni, ali musavi klinci uhvate zatvarač na flašici štrokavim rukama, istovremeno na tom mestu poseju i milione fekalnih bakterija. A kad isprazne flašice, vlažna, topla i zatvorena unutrašnjost postaje pravi raj za mikroorganizme.

Počistite to!

Pošto plastične flašice imaju uzane grliće, nemoguće je dobro ih oprati u mašini za sudove. Ako ipak morate da koristite plastične flašice, recimo one za teretanu, onda ih redovno perite vrelom vodom i deterdžentom, i investirajte u specijalnu četku za pranje flaša. Ostavite flašicu nakon pranja otvorenu, da se dobro osuši, pa je tek onda zatvorite.

Torba za teretanu: 
jeste li je ikada oprali?

Iskreno? Verovatno niste, a trebalo bi! I to odmah. Razmislite malo: ima mnogo teretana koje ne čiste opremu redovno dezinfekcionim sredstvima. I tako, kada bacite opremu nazad u vašu torbu, znoj i bakterije sa ko zna čije zadnjice sele se u vaš dom.

Vaša torba za teretanu postaje inkubator za odgajanje bakterija koje najčešće izazivaju kožne infekcije, koje nisu baš prijatne. Ove bakterije mogu da žive i do jedan dan, ako stavite ruku u vašu torbu, a imate neku ranicu, moguće je da ćete se zaraziti.

Počistite to!

Nakon što kod kuće izvadite prljavu odeću, dezinfikujte vašu torbu nekim sprejom ili vlažnim maramicama. Bilo bi dobro ako biste mogli da ovo sredstvo za čišćenje uvek držite u džepu sa strane. Ovaj postupak će značajno smanjiti broj bakterija u vašoj torbi. A ako je torba takva da se može prati u mašini - odlično! Možete to činiti svake nedelje. Sa torbom ubacite i japanke koje koristite za tuširanje, jer su one još prljavije.

Daljinski upravljač: 
stvarno “prljavi” kanali

Kažu da ćemo programe u budućnosti menjati mislima. Dok taj dan ne dođe, osuđeni smo na daljinske upravljače od kojih je polovina pozitivna na test prisustva zaraznih rinovirusa. Ovi mikroorganizmi mogu da žive nekoliko dana, a drugi čak i nekoliko meseci - na vašem daljinskom upravljaču i brojnim otvorima oko gumenih tastera. I, jeste li ikad jeli čips uz TV? Naravno da jeste, i niste sebi činili nikakvu uslugu.

Čips je nezdrav, ali ako se zakašljete, pa jedete čips, pa onda promenite kanal, tako na svoj daljinski istovremeno prenosite mikroorganizme i ulje, koje im služi kao zaštita na ovom predmetu koji se retko čisti.

Počistite to!

Sredstva koja inače koristite neće mnogo pomoći, jer ne možete s njima da zađete u otvore oko tastera i sitne neravnine po daljinskom upravljaču. Najbolje je da vam daljinski ostane u plastičnom pakovanju, uz rizik da se pretvorte u svoju babu, jer to barem možete lako da dezinfikujete. A pomislite samo na hiljade ruku koje menjaju kanale po hotelskim sobama! Zato uvek ponesite na put i plastične kesice, u koje ćete upakovati hotelski daljinski pre korišćenja. Da, ozbiljni smo.

Kaiš na satu: 
vaše vreme je isteklo!

Jeste li se zapitali zašto kožni kaiševi za sat smrde nakon nekoliko meseci nošenja? Zato što i vi smrdite? Može da bude, ali najčešće nije. Taj neprijatan miris prouzrokuje stafilokokus aureus, tip bakterije koji izaziva kožne infekcije. Kako je koža porozna, ona upija znoj i na nju se lepe mrtve ćelije kože, što je divna podloga za razmnožavanje bakterija. Ako imate male posekotine ili ogrebotine na zglobu ruke, ova bakterija će kroz njih ući u vaš organizam i izazvati infekciju kože.

Počistite to!

Plastični kaiševi za sat su mnogo bolji od kožnih, jer ne upijaju znoj i mogu da se peru vodom i sapunom. Ako preferirate kožu, onda kaiševe svake nedelje prebrišite sredstvom za čišćenje kože.

Stvari koje nisu bljak!

Živimo okruženi mikrobima, i to je normalno. Jer, postoje i predmeti oko kojih ne morate opsesivno da se brinete da li su dovoljno čisti. Evo tri primera.

1 Češalj Jedini razlog da očistite češalj je da uklonite dlake i ostatke gela za kosu. Infekcije zbog prljavog češlja su retke, pa ako vam dlake ne smetaju, možete i da preskočite ovaj posao. Ponekad.

2 Vaše telo Svakodnevno tuširanje skida neophodnu masnoću kože, kao i 150 vrsta dobrih bakterija, koje vam zapravo pomažu da imate zdravu kožu. Ove bakterije naime napadaju one loše, koje izazivaju infekcije. Tako da je čak i preporučljivo da se ne tušrate svaki dan, ili bar da jednom nedeljno dopustite koži da se odmori od vrele hlorisane vode i agresivnih sapuna.

3 Farmerke Nema podataka o tome da je štetno nositi neke odevne predmete, poput pantalona ili majica, i više puta zaredom, bez pranja. Donji veš, kao izuzetak, sadrži fekalije i zato mora da se pere svakodnevno, najbolje na vrelom pranju.