Pupak sveta

Međutim, uz uobičajnu predstavu ovog glavnog rimskog trga retko ide i ona njegova tamnija strana, koja je daleko od ljudskosti i vrline oličene u rimskim terminima gravitas, virtus, humanitas i sl. Forum romanum je, naprotiv, bio takođe i mesto zadovoljavanja najnižih instikata puka, uživanja u tuđoj smrti i to na najokrutniji način, kroz gladijatorske borbe. One su održavane najrazličitim povodima, ali im je svrha uvek bila ista - obezbediti narodu "hleba i igara" (panem et circenses). One su preuzete iz etrurske tradicije i kod Rimljana su postale posebno omiljeni vid zabave.

Pošto su bile besplatne i dostupne velikom broju gradske sirotinje (plebs), prostrani gradski trg je predstavljao najpogodniji prostor za takva masovna okupljanja. Tom prilikom su kao tribine služile terase okolnih kuća u blizini Foruma ili bi se gledaoci jednostavno popeli na krovove tržnica (tabernae) koje su okruživale trg. Korišćene su i privremene stepenaste drvene konstrukcije koje su omogućavale bolji pogled, ali i zaštitu od životinja korišćenih u borbi. Novija arheološka iskopavanja otkrila su u centralnom delu Foruma kvadratne otvore u samom pločniku koji su omogućavali direktan pristup sistemu uskih podzemnih prostorija.

One su se rasprostirale ispod celokupne površine trga i očigledno služile kao pomoćne prostorije za gladijatorske predstave. Na to ukazuje njihov specifičan oblik i raspored, poput pčelinjih "saća", karakteristični zapisi na zidovima i svodovima, a pogotovo ostaci drvenih konstrukcija (datiranih u prvi vek pre n.e.), od kojih pojedini upućuju na zaključak da se radilo o sistemu čekrka kojima su platforme sa divljim životinjama podizane na površinu. Ovakva vrsta arheoloških nalaza se po pravilu vezuje za arenu rimskog Koloseuma, gde su još uvek jasno vidljivi ostaci takvih podzemnih objekata.

Ovu konstantnu opsednutost Rimljana okrutnostima koje su se odvijale u areni, pojedini autori objašnjavaju mentalnim sklopom ovoga naroda. Oni ukazuju na to da se surovost može pratiti u rimskoj kući u ponašanju porodičnog starešine prema ženi i deci, a pogotovo robovima; preterana grubost postoji u odnosima učitelja i njegovih đaka; okrutno je ponašanje starešina prema svojim vojnicima, kao i pobedničkih generala prema uhvaćenim neprijateljima; prvosveštenik je morao neposredno da učestvuje u kažnjavanju vestalke bičevanjem ili da naredi da se živa zakopa; bezrazložni sadizam prisutan je i kod onih koji kupuju ljubav u odnosu prema prostitutkama i sl. Sve se ovo može razumeti i kao izraz beskrajne ravnodušnosti prema patnjama ljudi i životinja, toliko karakteristične za mnoge seljačke zajednice.

Međutim, postoji i drugi aspekt simboličkog značenja gladijatorskih borbi, koji se ogleda u tome što se u areni uvek manifestuje nered, raspuštenost, obest, primarni ljudski instikti - da bi se odmah potom uspostavio red i uobičajni poredak stvari, a to nesumnjivo ima veze sa očuvanjem svetskog carstva u kome se nužno morao obezbediti taj društveni balans. Jer kao što su varvari ti koji na granicama izazivaju nemir, a divlje zveri su te koje su "s one strane granica", koje simbolično treba ukrotiti i koje se u areni ubijaju kako bi se postigao red, kod državnih neprijatelja razume se već samo po sebi da im to isto sledi. Kasnije su to uglavnom bili hrišćani, pošto su važili za neprijatelje rimskih bogova i zato predstavljali opasnost za Carstvo. U areni se, dakle, u borbi na život i smrt prikazuje nered, koji se onda otklanja time što biva pobeđen onaj koji ne sme biti pobednik (izdajnik, zarobljenik, nevernik), a ako to i uspe, samo je produžio svoju agoniju, do sledeće neravnopravne borbe.

Poput loše režiranih dramskih komada u kojima se uvek zna ishod, jer zlo uvek mora biti pobeđeno, isto tako i u areni nema neizvesnosti. Gladijatorske borbe se upravo zato i organizuju da bi mase dobile pouku kakav ishod čeka onoga ko ne shvati da je svaki građanin pojedinac podređen zajednici i da svako ko ugrozi civitas nema pravo na egzistenciju. Time se prvo na Forumu, a potom na Marsovom polju ili u Koloseumu, simbolično uvek iznova uspostavljao red i davala poduka o poželjnom društvenom ponašanju. Ta kolektivno-psihološka komponenta u sagledavanju ove okrutne društvene "igre" u kojoj učestvuju moćni i bespomoćni, oni koj su na vlasti i oni koj su im potčinjeni, oni koji su zaštitnici državotvorne ideologije i oni koji je ugrožavaju, osvetljava ovaj fenomen na nešto drugačiji način. Naime, iza fasade krvoločne zabave prepoznaje se jedan viši cilj, određena društvena potreba koja se ovim putem najefikasnije zadovoljava, a to je predupređivanje socijalnih nemira, stabilizovanje složene društvene strukture, obezbeđivanje kohezije rastresitog političkog tkiva. Trebalo je namiriti antagonističke interese različitih društvenih grupa i očigledno da se rešenja koja je rimska vlast iznalazila nisu bitnije razlikovala u doba republike, principata ili poznog Carstva. Ogromna država nije objedinjena samo oružjem, već i političkom lukavošću, zasnovanom na veštini balansiranja i manipulacije.

Istorijski izvori nam takođe kazuju da se na samom Forumu nesmetano obavljala i prostitucija, aktivnost koja se, kao i gladijatorske igre, uobičajno ne vezuje za uzvišenu predstavu o centralnom rimskom trgu. Pogotovo kada se zna koliki se broj hramova, svetilišta i kultnih mesta nalazi na tom skučenom gradskom prostoru. Paradoks je utoliko veći što je jednom od nižih rimskih magistrata iz reda kurulskih edila (aediles curules) zapadalo u dužnost da, pored svojih važnih aktivnosti vezanih za inspekcijski nadzor trgovine robova i stoke, vodi zvanične spiskove rimskih prostitutki (meretrices). Njima se morala obratiti svaka „žena koja je htela svojim telom da zarađuje novac“ (mulier quae palam corpore quaestum facit) i pri tom je morala da navede svoje ime (ili samo pseudonim), mesto rođenja, kao i iznos koji namerava da uzima od mušterija.

Na osnovu upisa u registar dobijala je zvaničnu dozvolu za rad (licentia sturpi). Prostitutka koja je jednom zavedena u registar edila, bila je primorana da se ovim zanatom bavi zauvek i nije postojala nikakva mogućnost da se njeno ime naknadno izbriše sa spiska, pa čak i ukoliko sklopi punovažni brak i ima svoju decu. Njen društveni status sprečavao ju je da bude svedok na sudu, da nasleđuje imovinu i sl. S druge strane, edil je bio dužan da zaštiti prostitutke od mušterija koje bi pokušale da ih prevare za isplatu utvrđene nadoknade, pa je nesavesnog pojedinca mogao prisiliti na ispunjenje novčane obaveze. Edil se starao o tome da sve prostitutke nose jarku boju kose (plavu ili crvenu) i da budu propisno odevene. Nisu smele nositi odeću slobodnih Rimljanki, već su morale prihvatiti mušku togu, čime je trebalo uniziti njihovo dostojanstvo, ali i da bi se jasno razlikovale od rimskih matrona.U sklopu svoje policijsko-administrativne delatnosti, edili su uz pomoć svojih liktora mogli u svako doba izvršiti i inspekciju njihovih delatnosti, a pogotovo rada javnih kuća, koje su danju morale biti zatvorene.

Na Forumu je sastajalište prostitutki bilo pored statue nagog satira Marsije (statua Marsyae), u blizini Kurcijevog vrela (Lacus Curtius), što znači ne tako daleko od hrama boginje Veste (Aedes Vestae), zaštitnice večne vatre, koja je simbolisala postojanost i trajnost rimske države. Nju su brižno održavale sveštenice device koje su morale poštovati zavet čednosti još od najranije mladosti, a kazna za njeno nepoštovanje bila je surova - sahranjivane su žive. Tako su na Forumu, na samo nekolko desetine metara udaljenosti, za slobodnu Rimljanku postojala dva paralelna sveta, dva suprostavljena vrednosna sistema: u jednom se ona uzdiže skoro do božanstva, a u drugom svodi na objekt požude, pri čemu pravni poredak samo kontroliše da li ona legalno "svojim telom zarađuje novac". To cinično dvojstvo nije ništa manje ni kada se na Forumu robovi (dakle, ljudska bića) i stoka prodaju po istim pravilima, koje utvrđuje kurulski edil putem svojih edikata, dok na drugom kraju ovog trga advokati i oratori veličaju načela pravednosti i poštenja, po kojima treba "časno živeti, drugog ne oštetiti i svakom svoje dodeliti" (iuris praecepta sunt haec: honeste vivere, alterum non laedere, suum cuique tribuere).

U suštini Forum Romanum nije ništa drugo do verni odraz složene društvene realnosti, mikrokosmos ljudskih sudbina koje se sučeljavaju na ovom malom prostoru, u kome su neminovno jedni uvek dobitnici a drugi gubitnici, i tu im nijedan društveni sistem niti pravni poredak ne može unapred obezbediti sreću i uspeh. Međutim, pragmatičan duh Rimljana vremenom je stvorio pravne okvire koji su daleko manje od drugih naroda sputavali integraciju sa drugim narodima i kulturama. Oni su druge pokoravali, ali su od poraženih uzimali ono što je najbolje i prisvajali ga za sebe. Na Forumu su se sticali putevi iz najudaljenijih delova carstva, njima su dolazili ljudi s različitih podneblja, slivalo se njihovo bogatstvo, ali su pristizale i nove ideje, kulturni uticaji, duhovne različitosti.

Otuda će taj prostor, od močvarne doline iz vremena kada je trebalo nadvladati sukobe između plemena nastanjenih na okolnim brežuljcima, postepeno izrasti u antički trg koji će postati svedok izjednačavanja patricija i plebejaca, uključivanja Latina u rimsku zajednicu, a zatim i drugih brojnih naroda Mediterana. Tako je Forum romanum postao "pupak sveta" (umbilicus Romae), mesto u kome su se objedinjavale najrazličitije duhovne vrednosti i gde su autohtoni i specifični doprinosi pojedinih naroda oblikovali jedno moćno carstvo. Otuda se na Forumu vekovima sažimala sva socijalna, religijska, pravna i kulturna slojevitost rimske civilizacije. Ona je počela da propada upravo onda kada je i sam Forum doživeo svoj sunovrat, započet premeštanjem prestonice na obale Bosfora. Ali, i tada će Forum Constantini želeti da postane samo novi Forum romanum, a Konstantinov grad će zadugo biti "Novi" ili "Drugi" Rim (Secunda Roma).