Zapanjujući rezultati istraživanja: Zemlja ima šest, a ne sedam kontinenata?

Međutim, novo istraživanje, objavljeno u uglednom geolo&scaron;kom časopisu Gondwana Research pokazalo je da u najmanje jednom slučaju stvari nisu ba&scaron; tako jednostavne kakvima se čine na kartama.Evropa i Severna Amerika su jo&scaron; povezanePrema novom istraživanju naučnika sa Univerziteta u Derbiju, Evropa i Severna Amerika geolo&scaron;ki se jo&scaron; uvek nisu u potpunosti razdvojile, iako se decenijama smatralo da se to dogodilo pre vi&scaron;e od 50 miliona godina.Istraživanje pod vodstvom geologa Džordana Fethena s University of Derby sprovedeno je u severnom Atlantiku i području Srednjeatlantskog grebena, gde se evroazijska i severnoamerička tektonska ploča razmiču.&quot;Severnoamerička i evroazijska tektonska ploča zapravo se jo&scaron; nisu u potpunosti razdvojile, kako se uobičajeno smatra da se dogodilo pre 52 miliona godina&quot;, rekao je Fethen.U većini udžbenika Srednjeatlantski greben opisuje se kao ožiljak davnog raspada kontinenta, nakon kojeg se između ploča stvorio okean. Međutim, Fethen i njegov tim tvrde da taj proces jo&scaron; nije zavr&scaron;en. Prema njihovom tumačenju, ploče su i dalje povezane na načine koji su geolo&scaron;ki važni.Ključno mesto je IslandU ovoj priči ključan je Island. Ostrvo se nalazi tačno na sredini Srednjeatlantskog grebena i dugo se smatrao dokazom da su se ploče razdvojile te da je potom magma iz dubine Zemlje ispunila nastalu pukotinu. Međutim, nova studija nudi drugačije tumačenje.Naučnici uključeni u novo istraživanje Island i obližnji Grenlandsko-Islandsko-Farski greben (GIFR) ne vide samo kao vulkanske strukture, već kao delove &scaron;ire celine koja sadrži fragmente kontinentalne kore povezane i s Evropom i sa Severnom Amerikom.Shutterstock/Bardocz PeterZa takvo okruženje predlažu novi naziv &ndash; &quot;razlomljena okeanska magmatska visoravan&quot; (Rifted Oceanic Magmatic Plateau, ROMP).&quot;Poenta nije u tome da će se kontinenti ponovno spojiti, nego da granica među njima nije jednostavna linija razdvajanja kroz okean&quot;, obja&scaron;njava Fethen.Svoje otkriće opisao je slikovitim poređenjem s geolo&scaron;kim ekvivalentom pronalaska Atlantide, jer su, kako kaže, otkrili &quot;fragmente izgubljenog kontinenta potopljenog ispod mora i prekrivenog kilometrima tankih slojeva lave&quot;.Sličan obrazac pojavljuje se i na drugim mestimaKako bi pokazali da ovakvi &quot;nedovr&scaron;eni raspadi&quot; nisu izuzetak, naučnici su analizirali i područje Dajvisovog moreuza, plitkog morskog područja između Kanade i Grenlanda koje povezuje Labradorsko more i Bafinov zaliv.U ranijim radovima, na koje se poziva i ova studija, Fethenov tim opisao je postojanje skrivenog &quot;proto-mikrokontinenta&quot; ispod Dejvisovog moreuza. Mikrokontinent je deo kontinentalne kore koji je tokom razdvajanja počeo da se odvaja, ali je zavr&scaron;io izolovan i okružen okeanskom korom.Proto-mikrokontinent predstavlja jo&scaron; raniju fazu tog procesa &ndash; on je započeo s odvajanjem, ali se nikada u potpunosti nije oslobodio.To je važno jer se severozapadni Atlantik nije stvorio jednim glatkim pokretom. Rastezanje kore započelo je jo&scaron; u kasnom trijasu, pre oko 223 miliona godina.Sledila su duga razdoblja istezanja i sleganja, a potom i &scaron;irenje kceanskog dna u Labradorskom moru. Pre nekih 58.9 miliona godina &scaron;irenje se pro&scaron;irilo i na Bafinov zaliv.Dejvisov prolaz pritom se ističe jer ne izgleda kao tipična okeanska kora. Na pojedinim mestima debljina kore doseže 30-ak kilometara, dok je prava okeanska kora znatno tanja. Već godinama raspravlja se da li je ta debljina posledica snažnog vulkanizma ili pak ostataka kontinentalne kore pome&scaron;ane s magmom. Nova analiza ide u prilog drugom obja&scaron;njenju.Kako su naučnici do&scaron;li do zaključakaKako bi rekonstruirali geolo&scaron;ku pro&scaron;lost regije, istraživači su kombinovali vi&scaron;e vrsta podataka. Ključnu ulogu imala su gravitacijska merenja, jer gu&scaron;će stene stvaraju ne&scaron;to jače gravitacijsko polje.&quot;Filtrirali smo podatke kako bismo istakli strukture veličine granica ploča. Uklonili smo kratke talasne dužine ispod 50 kilometara i vrlo duge iznad 100 kilometara, čime smo odvojili plitki &scaron;um morskog dna i duboke signale pla&scaron;ta od uzoraka vezanih uz grebene i rasedne zone&quot;, objasnio je Fethen.Shutterstock/TriffBudući da gravitacija sama po sebi ne omogućuje datiranje događaja, naučnici su poku&scaron;ali da utvrde kada su pojedini rasedi prestali da budu aktivni pomoću podataka iz bu&scaron;otina i seizmičkih profila uz zapadnu obalu Grenlanda.Rezultati su pokazali da u Dejvisovom moreuzu nema tragova izumrlih srednjeokeanskih grebena, ali i da postoji blok debele kore, debljine između 19 i 24 kilometra, okružen tanjim zonama. Prema autorima studije, taj je obrazac lak&scaron;e objasniti rastegnutom kontinentalnom korom nego isključivo vulkanskim naslagama.&quot;Zaglavljeno&quot; razdvajanjeStudija takođe predlaže složeniju istoriju transformnih raseda u regiji.Prema novoj rekonstrukciji tima, veliki pomaci započeli su pre oko 120 miliona godina, &scaron;irenje okeanskog dna u Labradorskom moru pre oko 61 miliona godina, a u Bafinovom zalivu nekoliko miliona godina kasnije. Do potpunog raspada u Dejvisovom moreuzu, međutim, nikada nije do&scaron;lo.&quot;Lomljenje i stvaranje mikrokontinenata trajni su procesi&quot;, ističe Fethen, dodajući da razumevanje takvih prelaznih stanja pomaže naučnicima ne samo u rekonstrukciji pro&scaron;losti, nego i u predviđanju dugoročnih promena na Zemlji.Za&scaron;to je to važno?Ako se ova interpretacija potvrdi, mogla bi da promeniti način na koji naučnici defini&scaron;u granice kontinenata u područjima u kojima se oni jo&scaron; uvek razmiču. To bi moglo da pobolj&scaron;a modele gibanja ploča koji se koriste u proučavanju drevnih okeana i klime, ali i u procenama seizmičkog rizika uz stare kontinentalne rubove.Osim toga, kontinentalna i vulkanska kora često su povezane s različitim mineralnim resursima, pa preciznije kartiranje ostataka kontinentalnog materijala ispod okeana može da ima i praktične implikacije za buduća geolo&scaron;ka istraživanja.Naučnici najavljuju da u sledećim koracima planiraju detaljnije analize islandskih vulkanskih stena, računalno simuliranje i stvaranje dodatnih tektonskih modela kako bi proverili kriju li se zaista ispod slojeva lave ostaci nekada&scaron;njeg kontinenta.&quot;Stvar je složenija nego &scaron;to se dosad smatralo&quot;Seizmolo&scaron;kinja Iva Dasović iz Geofizičkog zavoda Andrije Mohorovičića na PMF-u u Zagrebu kaže da je važno istaći da kontinent i tektonska/litosferna ploča nisu istoznačnice.&quot;U osnovi, članak sugeri&scaron;e da je razdvajanje tektonskih ploča Severnoameričke i Evroazijske u drugačijoj fazi nego &scaron;to se danas smatra te da je stvar složenija nego se dosad smatralo.Na neki način je za očekivati da ćemo neka shvatanja u budućnosti morati da menjamo i da će verovatno procesi ispasti složeniji ili ne&scaron;to drugačiji nego &scaron;to smo dosad smatrali jer imamo puno vi&scaron;e različitih merenja i opažanja te bolju rezoluciju - posebno daljinska, satelitska merenja koja su naročito važna u okeanima i morima gde neka klasična merenja nisu moguća&quot;, tumači Dasović.

Zapanjujući rezultati istraživanja: Zemlja ima šest, a ne sedam kontinenata?

1 Komentari