Zapanjujući rezultati istraživanja: Zemlja ima šest, a ne sedam kontinenata?

Međutim, novo istraživanje, objavljeno u uglednom geološkom časopisu Gondwana Research pokazalo je da u najmanje jednom slučaju stvari nisu baš tako jednostavne kakvima se čine na kartama.

Evropa i Severna Amerika su još povezane

Prema novom istraživanju naučnika sa Univerziteta u Derbiju, Evropa i Severna Amerika geološki se još uvek nisu u potpunosti razdvojile, iako se decenijama smatralo da se to dogodilo pre više od 50 miliona godina.

Istraživanje pod vodstvom geologa Džordana Fethena s University of Derby sprovedeno je u severnom Atlantiku i području Srednjeatlantskog grebena, gde se evroazijska i severnoamerička tektonska ploča razmiču.

"Severnoamerička i evroazijska tektonska ploča zapravo se još nisu u potpunosti razdvojile, kako se uobičajeno smatra da se dogodilo pre 52 miliona godina", rekao je Fethen.

U većini udžbenika Srednjeatlantski greben opisuje se kao ožiljak davnog raspada kontinenta, nakon kojeg se između ploča stvorio okean. Međutim, Fethen i njegov tim tvrde da taj proces još nije završen. Prema njihovom tumačenju, ploče su i dalje povezane na načine koji su geološki važni.

Ključno mesto je Island

U ovoj priči ključan je Island. Ostrvo se nalazi tačno na sredini Srednjeatlantskog grebena i dugo se smatrao dokazom da su se ploče razdvojile te da je potom magma iz dubine Zemlje ispunila nastalu pukotinu. Međutim, nova studija nudi drugačije tumačenje.

Naučnici uključeni u novo istraživanje Island i obližnji Grenlandsko-Islandsko-Farski greben (GIFR) ne vide samo kao vulkanske strukture, već kao delove šire celine koja sadrži fragmente kontinentalne kore povezane i s Evropom i sa Severnom Amerikom.

Shutterstock/Bardocz Peter

Za takvo okruženje predlažu novi naziv – "razlomljena okeanska magmatska visoravan" (Rifted Oceanic Magmatic Plateau, ROMP).

"Poenta nije u tome da će se kontinenti ponovno spojiti, nego da granica među njima nije jednostavna linija razdvajanja kroz okean", objašnjava Fethen.

Svoje otkriće opisao je slikovitim poređenjem s geološkim ekvivalentom pronalaska Atlantide, jer su, kako kaže, otkrili "fragmente izgubljenog kontinenta potopljenog ispod mora i prekrivenog kilometrima tankih slojeva lave".

Sličan obrazac pojavljuje se i na drugim mestima

Kako bi pokazali da ovakvi "nedovršeni raspadi" nisu izuzetak, naučnici su analizirali i područje Dajvisovog moreuza, plitkog morskog područja između Kanade i Grenlanda koje povezuje Labradorsko more i Bafinov zaliv.

U ranijim radovima, na koje se poziva i ova studija, Fethenov tim opisao je postojanje skrivenog "proto-mikrokontinenta" ispod Dejvisovog moreuza. Mikrokontinent je deo kontinentalne kore koji je tokom razdvajanja počeo da se odvaja, ali je završio izolovan i okružen okeanskom korom.

Proto-mikrokontinent predstavlja još raniju fazu tog procesa – on je započeo s odvajanjem, ali se nikada u potpunosti nije oslobodio.

To je važno jer se severozapadni Atlantik nije stvorio jednim glatkim pokretom. Rastezanje kore započelo je još u kasnom trijasu, pre oko 223 miliona godina.

Sledila su duga razdoblja istezanja i sleganja, a potom i širenje kceanskog dna u Labradorskom moru. Pre nekih 58.9 miliona godina širenje se proširilo i na Bafinov zaliv.

Dejvisov prolaz pritom se ističe jer ne izgleda kao tipična okeanska kora. Na pojedinim mestima debljina kore doseže 30-ak kilometara, dok je prava okeanska kora znatno tanja. Već godinama raspravlja se da li je ta debljina posledica snažnog vulkanizma ili pak ostataka kontinentalne kore pomešane s magmom. Nova analiza ide u prilog drugom objašnjenju.

Kako su naučnici došli do zaključaka

Kako bi rekonstruirali geološku prošlost regije, istraživači su kombinovali više vrsta podataka. Ključnu ulogu imala su gravitacijska merenja, jer gušće stene stvaraju nešto jače gravitacijsko polje.

"Filtrirali smo podatke kako bismo istakli strukture veličine granica ploča. Uklonili smo kratke talasne dužine ispod 50 kilometara i vrlo duge iznad 100 kilometara, čime smo odvojili plitki šum morskog dna i duboke signale plašta od uzoraka vezanih uz grebene i rasedne zone", objasnio je Fethen.

Shutterstock/Triff

Budući da gravitacija sama po sebi ne omogućuje datiranje događaja, naučnici su pokušali da utvrde kada su pojedini rasedi prestali da budu aktivni pomoću podataka iz bušotina i seizmičkih profila uz zapadnu obalu Grenlanda.

Rezultati su pokazali da u Dejvisovom moreuzu nema tragova izumrlih srednjeokeanskih grebena, ali i da postoji blok debele kore, debljine između 19 i 24 kilometra, okružen tanjim zonama. Prema autorima studije, taj je obrazac lakše objasniti rastegnutom kontinentalnom korom nego isključivo vulkanskim naslagama.

"Zaglavljeno" razdvajanje

Studija takođe predlaže složeniju istoriju transformnih raseda u regiji.

Prema novoj rekonstrukciji tima, veliki pomaci započeli su pre oko 120 miliona godina, širenje okeanskog dna u Labradorskom moru pre oko 61 miliona godina, a u Bafinovom zalivu nekoliko miliona godina kasnije. Do potpunog raspada u Dejvisovom moreuzu, međutim, nikada nije došlo.

"Lomljenje i stvaranje mikrokontinenata trajni su procesi", ističe Fethen, dodajući da razumevanje takvih prelaznih stanja pomaže naučnicima ne samo u rekonstrukciji prošlosti, nego i u predviđanju dugoročnih promena na Zemlji.

Zašto je to važno?

Ako se ova interpretacija potvrdi, mogla bi da promeniti način na koji naučnici definišu granice kontinenata u područjima u kojima se oni još uvek razmiču. To bi moglo da poboljša modele gibanja ploča koji se koriste u proučavanju drevnih okeana i klime, ali i u procenama seizmičkog rizika uz stare kontinentalne rubove.

Osim toga, kontinentalna i vulkanska kora često su povezane s različitim mineralnim resursima, pa preciznije kartiranje ostataka kontinentalnog materijala ispod okeana može da ima i praktične implikacije za buduća geološka istraživanja.

Naučnici najavljuju da u sledećim koracima planiraju detaljnije analize islandskih vulkanskih stena, računalno simuliranje i stvaranje dodatnih tektonskih modela kako bi proverili kriju li se zaista ispod slojeva lave ostaci nekadašnjeg kontinenta.

"Stvar je složenija nego što se dosad smatralo"

Seizmološkinja Iva Dasović iz Geofizičkog zavoda Andrije Mohorovičića na PMF-u u Zagrebu kaže da je važno istaći da kontinent i tektonska/litosferna ploča nisu istoznačnice.

"U osnovi, članak sugeriše da je razdvajanje tektonskih ploča Severnoameričke i Evroazijske u drugačijoj fazi nego što se danas smatra te da je stvar složenija nego se dosad smatralo.

Na neki način je za očekivati da ćemo neka shvatanja u budućnosti morati da menjamo i da će verovatno procesi ispasti složeniji ili nešto drugačiji nego što smo dosad smatrali jer imamo puno više različitih merenja i opažanja te bolju rezoluciju - posebno daljinska, satelitska merenja koja su naročito važna u okeanima i morima gde neka klasična merenja nisu moguća", tumači Dasović.