Za crkvu nema neželjene trudnoće

„Supružnici, imajte na umu reči Gospodnje: Ne ubij; jer ko ubije biće kriv sudu”, poručuje se u ovogodišnjoj Vaskršnjoj poslanici Srpske pravoslavne crkve, sa upozorenjem da se „čedomorstvo kao kuga širi u našem narodu” i da „pola miliona nerođene dece svake godine biva lišeno života”.

Abortus je ubistvo, u najkraćem bi se mogao sažeti stav Srpske pravoslavne crkve (SPC), ali i svih drugih hrišćanskih crkava o ovom zahvatu. Pojam „neželjena trudnoća” za crkvu u suštini ne postoji – svaki ljudski život je željen, a po učenju, on počinje sa stvaranjem zigota zbog čega se njegovo uništavanje smatra ubistvom. Mada ni jedno ni drugo ne odobrava, crkva je blagonaklonija prema majci koja je rodila i ostavila dete, jer nije mogla da ga podiže nego prema onoj koja je izvršila abortus, kaže đakon Lazar Vojvodić, duhovnik pri paraklisu Svetog Stefana u Kliničko-bolničkom centru „Bežanijska kosa”.

"Crkva ne može da zabranjuje nekome da li će roditi dete ili ne, ali može da radi na osvešćivanju ljudi. Možemo da apelujemo na svest ljudi ne samo hrišćansku nego i etičku svest da to ne čine, jer time sprečavaju nečije pravo na život. Takođe, borba protiv abortusa je borba protiv našeg egocentrizma, konformizma, jednog opuštenog stava prema životu" kaže otac Lazar Vojvodić.

Srpska crkva ima nekoliko savetovališta za brak i porodicu, na različite načine pomaže višečlane porodice, pri manastiru Svete Petke Izvorske postoji i dom za decu ometenu u razvoju, koju su, najčešće, roditelji zauvek napustili. Međutim, iako ima više bolničkih kapela i sveštenika u bolnicama, duhovnika nema u beogradskim zdravstvenim ustanovama u kojima se obavljaju abortusi.

"Crkva bi možda mogla da postavi duhovnike u tim zdravstvenim ustanovama. U Ginekološko-akušerskoj klinici „Narodni front” žene čekaju u redu da obave taj zahvat i možda bi nekoj pomogao razgovor s duhovnikom. Zabrinjava što na takvu odluku ljude često nagone trivijalni problemi, a dešava se i da abortus obavljaju žene koje su već u braku i imaju dvoje ili više dece" navodi otac Lazar.

S obzirom na to da spadamo u stare nacije, a plodnost žena opada sa životnom dobi, smanjuje se poslednjih godina i broj abortusa, navodi docent dr Ana Mitrović-Jovanović iz Ginekološko-akušerske klinike „Narodni front” i dodaje da zvaničnih podataka o broju abortusa nema, jer se deo obavlja u privatnim klinikama koje to ne prijavljuju, ali se procenjuje da ima oko 60.000, a najviše do 80.000 abortusa godišnje.

"To je, međutim, za zemlju kao što je Srbija ogroman broj. Potpuni je nonsens da u vremenu kada trudnoća može da se planira, dozvolimo da imamo toliki broj abortusa. Uz to, svaki peti abortus izaziva manje ili veće komplikacije, posledice ne moraju odmah da se vide, mogu da se vide i više godina ili decenija nakon izvršenog abortusa. Međutim, imamo veći broj onih sa sterilitetom, s obzirom na to da se naše žene danas dosta kasno odlučuju za rađanje, a s druge strane stil života i okolnosti pod kojima se živi poslednjih dvadesetak godina uticali su na porast ženskog i muškog steriliteta" ističe docent dr Ana Mitrović-Jovanović.

Pravoslavna i katolička crkva abortus ne odobrava ni u slučajevima kada se utvrde teški poremećaji ploda, a samo u slučaju da je daljim nastavkom trudnoće život trudnice doveden u pitanje, zahvat se može opravdati. Zbog „hotimičnog pobačaja” ili trajnog sprečavanja svog oplođenja, prema bračnim pravilima SPC, crkveni brak može biti razveden, osim u slučaju kada se pobačaj „izvrši na osnovu odluke lekarske komisije, u svrhu očuvanja života matere”. Neke pomesne pravoslavne crkve iznosile su i konkretne predloge i mere u cilju smanjenja broja abortusa. Jeromonah Dimitrije (Peršin), ekspert sinodalnog Odeljenja za omladinu Moskovske patrijaršije predlagao je da se novac koji se izdvaja za besplatne abortuse da ženama koje hoće da rode, a ženama koje dolaze na abortus dati dva dana da još jednom razmisle o svojoj odluci, dok bi se budućim majkama koje neće ili ne mogu da podižu dete, dala mogućnost da ga ostave anonimno u specijalnim centrima koji bi bili osnovani pri bolnicama, sirotištima, većim manastirima u Rusiji.

Abortus kao sredstvo kontracepcije?
Ko se odlučuje na kasni abortus?
Abortus ne podstiče psihičku bolest