Više od polovine Srba umre zbog ovih bolesti: Važno upozorenje za sve

Povodom Svetskog dana srca, Batut je objavio podatke o kardiovaskularnim bolestima, najvažnijim faktorima rizika, ali i preporuke građanima za očuvanje zdravlja srca.

Procenuje se da više od 620 miliona ljudi danas živi sa nekim kardiovaskularnim problemom, dok su među najčešćim ozbiljnim stanjima akutni infarkt miokarda i moždani udar.

Situacija je ozbiljna i u Srbiji jer Batut navodi da su gotovo polovina svih uzroka smrti u našoj zemlji posledica kardiovaskularnih oboljenja. Istovremeno, prema podacima koje Institut ističe, čak do 80 odsto prevremenih kardiovaskularnih događaja moguće je sprečiti, zbog čega prevencija ima veliki značaj.

Hipertenzija među najvećim rizicima

Batut kao jedan od najznačajnijih faktora rizika izdvaja povišen krvni pritisak, odnosno hipertenziju. Kako navodi Institut, ona se smatra pojedinačno najvećim pokretačem i uzrokom više od 10,8 miliona smrtnih slučajeva godišnje na globalnom nivou.

Među značajnim rizicima navode se i upotreba duvanskih proizvoda, povišen nivo šećera u krvi, fizička neaktivnost, prekomerna telesna masa i gojaznost.

Batut upozorava i na značaj faktora životne sredine, pre svega zagađenja vazduha, koje se prema savremenim epidemiološkim istraživanjima povezuje sa velikim brojem kardiovaskularnih smrti.

Shutterstock/sdecoret

Batut objavio 10 saveta za zdravije srce

Institut građanima preporučuje niz promena životnih navika koje mogu doprineti smanjenju rizika od bolesti srca i krvnih sudova.

1. Vodite računa šta jedete

Batut savetuje da se prednost daje nutritivno vrednim namirnicama, a da se izbegavaju pržena i pohovana hrana.

2. Planirajte obroke

Preporučuje se smanjenje unosa visoko prerađenih namirnica, pekarskih proizvoda i brze hrane, uz više povrća, integralnih žitarica, mahunarki i voća.

3. Alkohol svedite na minimum

Batut savetuje izbegavanje alkohola ili njegovo svođenje na najmanju moguću meru.

4. Budite fizički aktivni

Za odrasle se preporučuje između 150 i 300 minuta umerene fizičke aktivnosti nedeljno. Kao primer se navodi oko 30 minuta brzog hoda dnevno, pet dana u nedelji.

Shutterstock/brizmaker

5. Uvedite "aktivni transport"

Kad god je moguće, automobil ili autobus treba zameniti pešačenjem ili biciklom. Batut savetuje i korišćenje stepenica umesto lifta.

6. Prestanite da pušite

Prema preporukama Instituta, prestanak pušenja predstavlja jednu od najvažnijih mera za zaštitu zdravlja. Batut posebno upozorava i na elektronske cigarete i uređaje za zagrevanje duvana.

7. Izbegavajte pasivno pušenje

Institut savetuje da dom bude prostor bez duvanskog dima i da se izbegava izloženost duvanskom dimu drugih osoba.

8. Održavajte zdravu telesnu masu

Batut ukazuje na povezanost prekomerne telesne mase, posebno masnih naslaga u predelu stomaka, sa metaboličkim poremećajima i kardiovaskularnim rizikom.

9. Proverite svoj kardiovaskularni rizik

Građanima se preporučuje da posete izabranog lekara, provere telesnu masu, krvni pritisak, obim struka, šećer i masnoće u krvi i, ukoliko je potrebno, obave dodatne preglede.

10. Upravljajte stresom

Batut preporučuje kratke pauze tokom dana, istezanje, vežbe dubokog disanja i boravak na svežem vazduhu kao načine za smanjenje svakodnevnog stresa.

"Ne propusti nijedan otkucaj"

Ovogodišnji Svetski dan srca obeležava se pod sloganom "Bolest srca može biti neprimetna: Uhvati ritam srca! Ne propusti nijedan otkucaj!", uz fokus na prepoznavanje skrivenih i često zanemarenih simptoma srčanih bolesti.

Batut posebno ukazuje na značaj edukacije građana o atipičnim simptomima srčanih problema, kao što su neobjašnjiv umor, blage aritmije i povišen krvni pritisak koji može dugo prolaziti bez izraženih simptoma.

Institut navodi da će u Srbiji, u saradnji sa mrežom zavoda i instituta za javno zdravlje, biti organizovane zdravstvenovaspitne aktivnosti, javne tribine i bazari zdravlja. Građani će tom prilikom moći da provere pojedine faktore rizika, razgovaraju sa zdravstvenim radnicima i dobiju preporuke za unapređenje zdravlja srca.

Poruka Batuta je jednostavna: redovna fizička aktivnost, pravilna ishrana, prestanak pušenja, kontrola krvnog pritiska i šećera u krvi, kao i pravovremeni pregledi, mogu imati važnu ulogu u prevenciji kardiovaskularnih bolesti.