Koliko koraka dnevno je zaista potrebno? Dobre vesti za one koji manje hodaju

Istraživanje naučnika sa Univerziteta Monash i Univerziteta u Sidneju, objavljeno u septembru u časopisu British Journal of Sports Medicine, pokazalo je da različite kombinacije broja koraka i intenziteta hodanja mogu biti povezane sa manjim rizikom od prerane smrti.

Naučnici su analizirali podatke 64.743 osobe srednjih godina iz britanske baze UK Biobank. Učesnici su sedam dana nosili uređaje koji su beležili njihovo kretanje, a zatim su praćeni u proseku oko osam godina.

Rezultati su posebno zanimljivi za ljude koji tokom dana ne uspevaju mnogo da hodaju.

Kod osoba koje su pravile manje od 5.000 koraka dnevno, tempo od oko 80 koraka u minuti bio je povezan sa približno 28 odsto manjim rizikom od smrti u odnosu na referentnu grupu sa veoma sporim tempom.

Najniži rizik zabeležen je kod ljudi koji su pravili između 7.500 i 10.000 koraka dnevno, uz tempo od približno 100 koraka u minuti.

To ne znači da je pronađena nova "magična formula". Reč je o opservacionom istraživanju koje pokazuje povezanost, ali ne dokazuje da određeni broj ili tempo koraka direktno dovodi do dužeg života.

AnnaStills / Alamy / Profimedia

 

Koliko se krećemo u Srbiji?

Rezultati su zanimljivi i iz perspektive Srbije. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, nedovoljno je fizički aktivan značajan deo stanovništva, a fizička neaktivnost predstavlja jedan od faktora rizika za brojne hronične bolesti.

WHO procenjuje da nezarazne bolesti, među kojima su kardiovaskularne bolesti, karcinomi i dijabetes, predstavljaju najveći deo uzroka smrti širom sveta.

Zbog toga poruka novog istraživanja može biti posebno korisna ljudima kojima se cilj od 10.000 koraka dnevno čini nedostižnim. Zdravstvene koristi ne počinju tek kada pametni sat pokaže petocifren broj.

Shutterstock/Jacek Chabraszewski

Moramo li onda da napravimo 10.000 koraka?

Zanimljivo je da cilj od 10.000 koraka prvobitno nije nastao na osnovu medicinskih istraživanja. Njegova popularnost potiče iz marketinške kampanje za japanski pedometar iz 1960-ih godina.

Kasnija istraživanja pokazala su da zdravstvene koristi postoje i pre dostizanja te granice.

Velika analiza Univerziteta u Sidneju iz 2025. godine pokazala je da je 7.000 koraka dnevno povezano sa približno 47 odsto manjim rizikom od prerane smrti u odnosu na 2.000 koraka. Značajne koristi zabeležene su i kada ljudi povećaju kretanje sa oko 2.000 na između 5.000 i 7.000 koraka.

Novo istraživanje sada pokazuje da i tempo može biti važan.

Jedan od autora istraživanja, Nikolas Kamel, ističe da osoba koja dnevno napravi 4.000 koraka, ali deo njih pređe energičnijim tempom, i dalje čini nešto korisno za svoje zdravlje. Osoba koja ne može brzo da hoda, s druge strane, može imati koristi od postepenog povećavanja ukupnog broja koraka.

Brže hodanje pritom ne znači da svi treba da dostignu isti broj koraka u minuti. Jedan jednostavan pokazatelj može biti disanje: pri žustrijem hodu ono bi trebalo da bude ubrzano, ali bi osoba i dalje trebalo da može da razgovara u kraćim rečenicama.

Rezultate ne treba tumačiti ni kao poruku da je svejedno da li napravimo 3.000 ili 10.000 koraka. Dokazi pokazuju da povećavanje dnevnog kretanja donosi zdravstvene koristi, posebno ljudima koji se veoma malo kreću.

Nova studija pre svega sugeriše da broj na telefonu ili pametnom satu nije jedino merilo. Ako ne možete svakog dana da napravite 10.000 koraka, povećavanje broja koraka uz nešto energičniji tempo i dalje može biti veoma korisno.