Da li nam alkohol zaista pomaže da bolje spavamo?

S jedne strane je tačno: alkohol definitivno može da pomogne da se zaspi. Zavisno od toga s koliko čaša piva, vina ili rakije je neko pokušao da "ispere" stres na kraju radnog dana, prva polovina noći može se osećati kao komatozno stanje.

Alkohol ulazi u krv kroz želudac i ima dva puta: ide do jetre i do mozga. U mozgu alkohol prvo izaziva oslobađanje serotonina i dopamina – primetni su osećaji nagrade i opuštenosti. Alkohol deluje umirujuće i uspavljuje putem takozvanih neurotransmitera.

Međutim, taj proces se završava nakon otprilike četiri do pet sati. Od tog trenutka spavamo osetno lošije ili se čak probudimo.

“To je zato što se alkohol u telu razgrađuje u acetaldehid”, objašnjava gastroenterolog i istraživač alkohola Helmut Zajc.

Acetaldehid u mozgu oslobađa adrenalin i hormon stresa kortizol.

"Sve to vodi do toga da se probudimo i često nakon toga više ne možemo da zaspimo", kaže Zajc.

Loš alkohol je još lošiji za san

Bilo da je reč o vinu, pivu ili rakiji – alkohol koji sadrži remeti nam san. Međutim, alkoholna pića lošeg kvaliteta mogu pogoršati stvari.

“Jeftino vino može da sadrži dodatne materije kao što su arome, fuzelna ulja i dugolančani alkoholi”, kaže Zajc. To može izazvati mučninu i glavobolju i učiniti sledeći dan još težim.

Doza alkohola je ključna

Ali čak i najkvalitetnije alkoholno piće u telu se pretvara u otrovni acetaldehid. Naknadna bujica adrenalina i kortizola ne mora nas nužno probuditi, ali remeti takozvane REM faze sna. U kojoj meri, to manje zavisi od kvaliteta alkohola, a više od količine.

"Što je veća doza alkohola, veći je poremećaj REM faze sna u drugoj polovini noći", objašnjava Henrik Oster, profesor neurobiologije na Univerzitetu u Libeku. Kvalitet sna po pravilu se osetno pogoršava sa oko 0,2 na 0,3 promila u krvi, kaže Oster.

A kada se dostiže taj nivo alkohola u krvi zavisi od različitih faktora: pola, mase i težine tela, praznog ili punog želuca ili od toga da li se uzimaju neki lekovi. No, važi pravilo: do 0,2 promila se brzo dođe, obično su dovoljne već dve čaše vina.

Foto: Shutterstock/Axel Bueckert

REM spavanje za fizičko i mentalno zdravlje

REM faze sna (faze spavanja s brzim pokretima očiju) smatraju se aktivnom fazom spavanja. Sanjamo i ne pokrećemo samo oči, već celo telo. Kako i zašto sanjamo – to se još ne zna.

No, ono što je sigurno jeste da su REM faze spavanja ključne za naše fizičko i psihičko zdravlje. Za bebe REM spavanje čini veliki deo sna – što je važno za razvoj mozga mališana. Tokom ovih faza aktiviraju se drugi delovi mozga nego kad smo u budnom stanju.

"Alkohol potiskuje REM faze sna", kaže Oster. Ljudi čiji je REM san redovno poremećen imaju teškoća s koncentracijom i probleme s pamćenjem. Prema jednoj studiji iz 2020. poremećeni REM san takođe je povezan s većom stopom smrtnosti.

Prema Zajcu, san je prva stvar koja se primetno poboljšava kada se neko odrekne alkohola.

"Postajete opušteniji, uravnoteženiji i bolje se nosite s danom. A to će vam se svideti."