Psihijatar za B92.net: "Nerazumnim ponašanjem možete ugroziti sebe i druge"

Razgovarala: Sanja Ćulibrk

U ovakvim trenucima vrlo je važno ostati samosvestan, odgovoran i da se ne paniči. Za B92.net dr Siniša Pavun, specijalista psihijatrije, kaže da su bolesti deo ljudske civilizacije i da razlozi za opasnost postoje, ali razlozi za preveliku paniku ipak ne postoje. Kako da prepoznamo da je neko u panici, šta podrazumeva ona i da li nas može dovesti do umišljanja simptoma razgovarali smo sa dr Pavunom.

Kako da pomognemo sebi u ovim trenucima i da ne upadnemo u stanje panike?

''Bolesti su deo ljudske civilizacije i prate nas čitav život i prema tome možda je ovo nešto u drastičnom obliku koji ne viđamo svakodnevno, tako da razlozi za opreznost postoje, ali za preveliku paniku, u našoj sredini, ne postoje. Znači, jednostavno, jedan normalan civilizovani život i to bi za sada bilo dovoljno jer intenzitet epidemije na našoj teritoriji, za sada, nije u takvom razvoju da bismo bili uspaničeni. Jednostavno, treba biti pristojno oprezan.''

Kako da prepoznamo da je neko iz naše okoline u panici, a da nije svestan tog stanja?

''Veliki broj stanovnika koristi društvene mreže i informiše se prateći bombastične podatke koje viđamo u svetskoj i našoj štampu. Mislim da to nije način informisanja. Tako da, neki od prvih pokazatelja panike je kada čovek danima posećuje društvene mreže, samo pretražuje te sadržaje, opsednut je time i samo priča na tu temu. To je otprilike kao kada je neko opterećen načinom dijete, stilom života i propagira to svima i to je ključna tema svih razgovora.'' Da li panika može da dovede do umišljanja nekih simptoma, recimo da nam se kašlje više nego obično?!

''Studenti medicine su dobro znali tokom studija kada su spremali internu medicinu koja se sluša četiri semestra i kada su spremali neke druge predmete da su i oni proživljali sve to, ali ne i umišljali. Ponekad se čovek saživi sa tematikom koju čita i studenti medicine imaju to iskustvo, ali i svi mladi roditelji kada dobiju dete i proveraju da li dete diše. Možda to nekome deluje smešno, ali često ispoljavamo ponašanje koje nekima deluje bizarno. Ali ne treba dozvoliti da previdimo, već tada treba prići najbližima sa pitanjem ‘da li stvarno misliš da je u redu da po čitav dan sediš i čitaš samo taj sadržaj?’. Naravno, neko će se ljutiti i posvađati, ali bez obzira, treba čoveku ukazati da je postao na neki način opsednut nekom tematikom i da tako samo šteti i sebi i drugima.''

Kako da pomognemo sebi i ne dođemo do stanja panike?

''Naše iskustvo iz 1999. godine, od marta do juna usled bombarovanja, nam pokazuje da oni ljudi i one porodice i radni kolektivi gde su se jasno postavila pravila da se beznađe svelo na razumnu meru, odnosno na neku normalnu dozu straha. One firme koje su radnike prepustile nedorečenim porukama, porodice koje su prepustile bližnje da oni sve sami rešavaju, uz čuvenu rečenicu ‘snaći će se oni sami’, takvi ljudi su često bili u panici. Nerazumne poruke su ih dovodile u stanje panike. Tako da ovde moramo da pazimo, da ne protumačimo svaku povišenu temperaturu, svaku prehladu i svaku malaksalost na pogrešan način jer možemo dovesti sebe, zdravstveni sistem, a i službe vojske i policije u nezavidnu poziciju da moraju da intervenišu po zgradama, javnim ustanovama itd. Važno je da pazimo da sebe i druge ne ugrozimo nerazumnim ponašanjem.''

O panici, anksioznosti i načinima kako da se izborimo sa stresom u Jutru na TV Prvoj pričala je dr Ivana Stašević Karličić, direktorka Klinike za psihijatrijske bolesti "Dr Laza Lazarević".