Čašicu najviše vole stanovnici Starog kontinenta: Srbi popiju koliko i Rusi VIDEO

Doktor Ivica Mladenović, načelnik Klinike za bolesti zavisnosti Instituta za mentalno zdravlje, kaže da što dete ranije dođe u kontakt sa alkoholom to je veća verovatnoća da će postati alkoholičar.

"Kod nas je alkohol kulturološki jako visoko kotiran. Ne postoji socijalna akivnost bez alkohola i tu on zauzima centralno mesto", dodaje doktor.

Napominje da je alkohol ulaznica u svet odraslih i da roditelji i rodbina često izlaze u susret tome.

Kad je reč o odraslima, prema njegovim rečima, jedna časa dnevno je prihvatljiva, uz minumim dva dana pauze.

Kaže da postoje dva tipa alkoholičara, oni koji to postaju od malih nogu i oni kod kojih se alkoholizam javlja kasnije, posle 20. ili 30. godine.

"Zavisna osoba pretpostavlja i zna da ima probleme. Imate one koji piju svakodnevno i one koji piju periodično i ekstremno periodično. Alkohol je najbolji mogući sedativ, zato se i konzumira u tolikoj meri."

Lekar kaže da se alkoholičari odvikavaju upravo bensedinima jer se njima uključuju isti receptori u mozgu.

Mladenović je naveo i da u Srbiji živi od 100.000 do 200.000 alkoholičara, a da se leči od 2.000 do 4.000 ljudi.

Problem je, međutim, još veći sa ljudima koji alkohol zloupotrebljavaju, pa pijani sedaju za volan, nasilni su i slično.

Više o ovoj temi možete čuti u prilogu emisije Jutro na Prvoj televiziji. Na Balkanu najviše piju Srbi i Hrvati, između 10 i 12 litara godišnje, dok najmanje piju Turci, samo 2,5 litara. Istraživanja pokazuju da najviše piju stanovnici Starog kontinenta. Prednjače Rusi, Belorusi i Ukrajinci, koji popiju između 12 i 17 litara alkohola godišnje.