Beba - Skup savršenih senzora

Gotovo sva čula su na rođenju vrlo razvijena, ali nisu aktivna, osim u izuzetnim slučajevima. Prvih nekoliko meseci po rođenju, organski razvoj čula se dovršava. Pod uticajem nadražaja iz bebinog okruženja, odvija se proces njihovog funkcionalnog osposobljavanja.

Dodir

Razvoj prvog čula dodira započinje još u materici. Lice, dlanovi, tabani, kao i polni organi su područja kod kojih se prvo razvija čulo dodira, a u kasnijem periodu - ove regije će imati najviše, i to najraznovrsnijih receptora za dodir. Oko osme nedelje od začeća, pojavljuju se prvi «odbrambeni» pokreti - izbegavanje dodira vlastite ručice ili pupčane vrpce na obrazu. Istraživanja pokazuju da se osetljivost kože brzo proširuje na područje polnog organa (oko 10. nedelje), dlanova (11. nedelja) i tabana (12. nedelja). Ali, beba tada još uvek izbegava dodir. Ona će da povuče ručicu ili da savije nožicu ako je nešto dotakne. U kasnijem periodu trudnoće, beba otvara usta na pritisak ručice na obrazu, ili blizu usta, a glavu okreće prema šaci, pokušavajući da sisa. Oko 17. nedelje, svi delovi stomaka i guze su osetljivi, a u 32. nedelji su skoro svi delovi tela osetljivi na lagani dodir.

Sluh

Kada se rodi, beba najviše voli glas svoje mame, jer ga je «slušala» dok je bila u njenom stomaku. Iako postoji čitav niz prepreka između bebe i spoljnog sveta: plodova voda, plodovi ovojci, materica i, na kraju, mamin stomak - plod živi u vrlo podsticajnoj okolini, punoj zvukova, vibracija i pokreta. Pre svega, tu su zvukovi koji dolaze od majčinog organizma: rad srca, vazduh koji prolazi kroz pluća, rad creva...

Mnoge studije potvrđuju da i glasovi iz spoljne sredine uspevaju da dopru do bebe u stomaku, a da šumovi majke i posteljice ne mogu da ih nadjačaju. Intonacija, naglasak, ritam, melodija - dopiru do fetusa bez značajnog izobličenja. Majčin glas je posebno snažan, jer dopire iz samog tela majke, pa do bebe dolazi u snažnijem obliku od ostalih.

Mnoge majke su primetile da su njihove bebe mirnije na levoj dojci. To je zato što tu čuju poznat zvuk - otkucaje majčinog srca. Na dete umirujuće deluje i snimljen zvuk rada srca ili nekog drugog šuma koji je prisutan u materici.

Zvukovi imaju iznenađujući uticaj na rad srca nerođenog deteta: pet sekundi nadražaja može da uzrokuje promenu u brzini rada srca i pokretima deteta, koja traje jedan sat. Neke melodije mogu da izazovu promene u metabolizmu.

Prevremeno rođena deca, koja slušaju Bramsove uspavanke - šest puta na dan, po pet minuta, brže dobijaju na težini od dece koja prema istom rasporedu slušaju ljudski glas.

Ukus

Stručnjaci veruju da se oko 14. nedelje trudnoće javlja čulo ukusa. Istraživanja pokazuju da fetus češće guta slatko, a broj gutanja će se smanjiti uz gorak i kiseo ukus. Novorođenče ima snažno razvijeno čulo ukusa i odmah jasno pokazuje koje ukuse više voli.

Miris

Zahvaljujući brojnim istraživanjima koja se odnose na razvoj i sposobnosti nerođene bebe, danas se pouzdano zna da je čulo mirisa dobro razvijeno pre rođenja. Kada se rodi, beba odmah svoju majku prepoznaje po mirisu. Dokazano je da plodova voda može da bude različitog mirisa, kao i da ga plod oseća. U jednom istraživanju, zabeleženo je čak 120 uzoraka plodove vode različitog mirisa. Osim toga, preko posteljice i krvi, do detetovih kapilara sluzokože nosa dolaze i sastojci majčine ishrane. Iskustvo sa mirisima nerođenog deteta najverovatnije priprema ovaj osetljiv sistem za traženje određenih (poznatih i ugodnih) mirisa ili grupa mirisa. Novorođene bebe privlači miris majčinog mleka, iako nemaju prethodnog iskustva. Izgleda da je to «posledica» učenja pre rođenja.

Istraživanja

Do nedavno, stručnjaci su verovali da je za čulo mirisa potreban vazduh i mogućnost disanja. Međutim, poslednja istraživanja su pružila uvid u jedan potpuno neistražen svet. Naime, nosni hemoreceptivni sistem je puno složeniji nego što se do sada znalo. Nos se razvija između 11. i 15. nedelje trudnoće. Mnoge hemijske supstance prolaze kroz posteljicu i mešaju se sa plodovom vodom koja okružuje fetus, ulazeći mu u nos, usta i ždrelo. Dete je udiše i guta, pa na taj način u direktan kontakt sa ukusima i mirisima dolaze "pupoljci" hemoreceptivnog sistema, "zaduženi" za ukus i miris.

Vid

Nakon rođenja, od svih čula čovek najviše koristi vid. To čulo se lagano razvija tokom cele trudnoće. Međutim, nije lako proučavati njegov razvoj. Iako neposredna ispitivanja vida u majčinoj utrobi nisu izvodljiva, moguća su testiranja prevremeno rođene dece. Sposobnost izoštravanja slike, kao i vodoravnog i vertikalnog praćenja - kod njih se pokazuje od 31. do 32. nedelje gestacije. Vežbom vrlo brzo napreduju, tako da sa 33 do 34. nedelje mogu da prate kretanje predmeta u svim smerovima, a pažnju mogu da zadrže koliko i deca rođena u terminu.

Na vreme rođena novorođenčad poseduje začuđujuće vizuelne mogućnosti: oštrinu, prilagođavanje oka, poimanje prostora, dubine i udaljenosti, razlikovanje boja, osetljivost na svetlucanje i kretanje uzorka. Ali, mada bebe imaju sposobnost izoštravanja, slika im je najjasnija na udaljenosti 20-30 centimetara, što odgovara razmaku do majčinog lica kada sisa.

Istraživanja

Stručnjaci su ustanovili da i bebe u maminom stomaku sanjaju. Već sa 23 nedelje, prisutni su brzi pokreti očnih jabučica (takozvana REM faza sna), a do 30. nedelje trudnoće, dete provodi skoro 100 odsto vremena spavajući. To vreme se postepeno smanjuje, da bi sa 40 nedelja iznosilo otprilike 50 odsto.

MAGAZIN TRUDNOĆA U MAJSKOM BROJU DONOSI:

10 znakova trudnoće

Trudnice ne treba da drže dijetu

Zašto su važne matične ćelije

Kućni ljubimci i trudnoća

Neobična imena

Porođaj po meri žene

Pravi trenutak za odlazak u porodilište