Budućnost matičnih ćelija

Šta su matične ćelije? Šta su novo donele savremenoj medicini? Koje se to bolesti, uz njihovu malu „pomoć“ mogu lečiti i koje od njih trajno izlečiti? Gde se odlažu i kako se čuvaju matične ćelije? Da li su naši lekari obučeni da ih primenjuju? Sve su ovo pitanja koja sve češće dobijamo jer primena matičnih ćelija polako, ali sigurno zauzima sve značajnije mesto u lečenju, a svakodnevno se otkrivaju novi dometi ove terapije, koja je već sada u nekim oblastima medicine (lečenje oboljenja imunog sistema, nekih vrsta raka, leukemija...) potisnula farmakoterapiju (doskora dominantan način lečenja).

Magična misija

Matične ćelije su progenitorne, bazne - „glavne“ ćelije. One su nediferencirane i multipotentne, imaju sposobnost da se umnožavaju i transformišu u sve druge ćelije koje čine tkiva i organe u našem organizmu - bela i crvena krvna zrnca, nervne ćelije, nervna vlakna, ćelije mozga, srčanog mišića...

Matične ćelije mogu da obnove funkciju našeg imunog sistema, našeg srca, krvi, ukoliko je ona ugrožena nekom bolešću. One u ljudskom organizmu postoje od embrionalnog razvoja pa do kraja života, i to u različitim tkivima. Mogu se dobiti iz krvi posteljice i pupčanika, koštane srži i periferne krvi. Kod odraslih ljudi najveća koncentracija matičnih ćelija nalazi se u koštanoj srži i krvi. Međutim, uzimanje matičnih ćelija iz koštane srži veoma je bolno i mukotrpno. U nekim slučajevima je čak potrebno više od 300 puta ubosti bedrenu kost radi uzimanja. Zbog svega toga, u poslednjih 15 godina u svetu je čuvanje matičnih ćelija uzetih iz krvi pupčanika neposredno po rođenju deteta, postalo gotovo rutina. Roditelji se sve češće opredeljuju da za svoje dete ostave neku vrstu zaloga za sigurnu budućnost, deponujući krv iz bebinog pupčanika u neku od brojnih banaka matičnih ćelija, širom sveta.

Konačno, vrata u svet!

- U poslednjoj deceniji, u svetu je otvoren veliki broj banaka matičnih ćelija, javnih i privatnih, a sve je više roditelja iz naše zemlje koji se odlučuju da sačuvaju ove ćelije iz krvi pupčane vrpce svoje bebe. Procedura uzimanja krvi iz pupčanika veoma je jednostavna, i većina lekara u našim porodilištima dobro je obučena za tu proceduru. Uslovi su, manje-više, isti kod većine banaka matičnih ćelija. Roditelji potpisuju ugovor na period od 20 godina, sa mogućnošću produženja njegovog trajanja. Ugovorom je predviđeno da banka matičnih ćelija, kod nas konkretno, u roku od 24 sata, kod nekih i u roku od 48, uz pismeni zahtev lekara koji bi obavljao terapiju, dostavi krv iz pupčanika onome kome je potrebna, a to, osim vlasnika, može biti i neko od članova porodice - objašnjava za Lisu Branko Dašić, direktor srpskog predstavništva „Future Health“ (Notingem), prve privatne banke matičnih ćelija u Velikoj Britaniji, koja je odnedavno prisutna i u Srbiji.

Doktor Aleksanadar Ćurković, ginekolog u porodlištu „Narodni front“, nedavno je postao tata po drugi put. U dogovoru sa suprugom, koja je takođe ginekolog, odlučio je da za drugog sinčića (već imaju divnog dečaka), deponuju krv iz pupčane vrpce mlađeg sina u banku matičnih ćelija, pogotovo nakon analiza koje su urađene i koje su pokazale da se uzorak može koristi za oba deteta, jer postoji kompatibilnost.

- Pre nekoliko godina bio sam u Holandiji na specijalizaciji gde sam se prvi put sreo sa praktičnom primenom matičnih ćelija u lečenju jednog ozbiljnog oboljenja i to kod devojčice iz Srbije, koju sam kasnije ovde i sreo, zdravu i pravu, potpuno izlečenu. Tada sam shvatio koliko su velike mogućnosti te nove metode. Nažalost, u vreme kada se rodio naš prvi sin ostavljanje matičnih ćelija iz pupčane krvi, zbog odsustva zakonske regulative, i niza drugih okolnosti, tada nije bilo moguće u Srbiji. Kada se rodio drugi sin, nismo imali dilema, odmah smo to učinili. Mi se nadamo da nam to nikada neće zatrebati, ali, mirni smo jer znamo da smo za naše dete obezbedili ono što je najbolje, obezbedili smo mu i sigurnost, a to nije mala stvar - ističe doktor Ćurković.

U našoj zemlji je korišćenje usluga banaka matičnih ćelija moguće od pre nekoliko godina, ali se Srbija po broju uzetih uzoraka još uvek nalazi pri dnu lestvice. Za razliku od nas, u razvijenim zemljama: Nemačkoj, Španiji, Italiji... raste broj bankiranih uzoraka. Interesantno je i da su Grčka, Slovenija, Mađarska i Bugarska vodeće po broju ostavljenih uzoraka u odnosu na broj stanovnika.

Četiri decenije iskustva

Koliki se značaj ovoj metodi pridaje u svetu, najbolje svedoči podatak da je za desetogodišnje istraživanje matičnih ćelija britanska vlada 2005. godine investirala 2,5 biliona funti. Prva transplantacija matičnih ćelija izdvojenih iz krvi pupčane vrpce izvršena je 1970. godine u Americi, gde je do danas upotreba matičnih ćelija i najzastupljenija. Japan je prva zemlja u kojoj je 2004. godine bilo više transplantacija matičnih ćelija iz pupčanika nego iz koštane srži. Prema podacima 2008. godine u svetu je oko 20.000 pacijenata tretirano matičnim ćelijama iz krvi pupčanika.

Najnoviji rezultati istraživanja primene matičnih ćelija u lečenju insulin zavisnog dijebetesa kod dece ohrabruju, ističe Dašić i navodi da je od 24 obolele dece od dijebetesa tipa 1, koja su na svakodnevnoj insulinskoj terapiji, nakon primene matičnih ćelija 21 dete pune četiri godine bez insulina. Dakle, dramatično je poboljšano ne samo njihovo zdravlje, već i kvalitet života. Istraživanja u ovoj oblasti otišla su veoma daleko, ukazuje Dašić i dodaje da su trenutno u žiži naučne pažnje matične ćelije iz mezenhima pupčanika, za koje je takođe utvrđeno da imaju izuzetno veliki regenerativni potencijal.

Primena u plastičnoj hirurgiji

Matične ćelije uveliko se veoma uspešno koriste u rekonstruktivnoj i plastičnoj hirurgiji, gde njihova primena daje odlične rezultate. Zanimljivo je i istraživanje vezano za primenu matičnih ćelija iz mlečnog zubića deteta, ali je to još uvek u fazi razvoja. U bliskoj budućnosti rezultati svih ovih istraživanja, ističe naš sagovornik, veoma brzo postaće svakodnevna praksa, dostupna milionima ljudi širom sveta.

Pomažu u lečenju oko 80 bolesti

Činjenice o matičnim ćelijama naučnicima su odavno poznate, ali su tek poslednjih godina, zahvaljujući razvoju novih tehnologija, omogućeni bezbedni procesi izdvajanja, zamrzavanja, odmrzavanja i njihove aplikacije. Razvijena je posebna medicinska disciplina koja koristi matične ćelije za terapiju raznih bolesti - regenerativna medicina - i smatra se da upravo ona predstavlja budućnost medicine 21. veka.

Danas se već oko 85 raznih bolesti leči matičnim ćelijama izdvojenim iz krvi pupčane vrpce. To su bolesti krvi (leukemija), imunološke bolesti, bolesti centralnog nervnog sistema i metabolički poremećaji. Neke od ovih bolesti mogu se izlečiti matičnim ćelijama, a kod drugih se može poboljšati stanje pacijenta tretmanom matičnim ćelijama. Iz matičnih ćelija mogu se stvoriti tkiva jetre, pankreasa, krvnih sudova, rožnjače. Trenutno se u čitavom svetu intenzivno radi na razvoju kliničke aplikacije ovako proizvedenih ćelija. U Francuskoj su nedavno objavljeni rezultati istraživanja o mogućnosti regeneracije tkiva dušnika uz pomoć matičnih ćelija, što svakako daje nadu mnogima koji su oboleli od raka tog organa da imaju mogućnosti za izlečenje i oporavak.

Budućnost je stigla i u Srbiju, očekujemo da će narednih godina mnoge bolesti od kojih se donedavno umiralo, biti lečene i izlečene uz pomoć magičnih matičnih ćelija, čije je otkriće otvorilo novo poglavlje medicinske nauke.

Gde se kod nas uzimaju matične ćelije?

Od septembra 2008. i u našoj zemlji procedura uzimanja matičnih ćelija obavlja se u skladu sa instrukcijom o uzimanju i transportu krvi iz pupčanika koju je izdalo Ministarstvo zdravlja Srbije.

Prema ovoj instrukciji, zdravstvene ustanove, pre svega porodilišta, u kojima se uzimaju uzorci krvi iz pupčanika, moraju da imaju dozvolu Ministarstva zdravlja. Do sada su ove dozvole dobila porodilišta Narodni front, KC Srbije, KC Vojvodine, KBC Zvezdara, ZC Smederevo, Smederevska Palanka, Sremska Mitrovica, Jagodina, a ubrzano ih dobijaju i druga porodilišta širom Srbije.

Obuka lekara uveliko je obavljena ili se obavlja, a prošle jeseni u porodilištu Narodni front stručnjaci iz Notingema održali su veoma zapažen seminar,
što će svakako pomoći našim lekarima da prate najnovija dostignuća
u ovoj oblasti.

MAGAZIN LISA U NOVOM BROJU DONOSI:

Moda: Crvena prati ritam trendova

Dobar savet: Da li cena garantuje kvalitet?

Nataša Marković, glumica: Moj put oko sveta

Tema broja: Uspešan brak

Aktuelno: Učesnica Survivora Vesna Ðolović o iskušenjima i izdržljivosti

Zdravlje: Budućnost matičnih ćelija

Kućni ljubimci: Mačke je lako obožavati