Opsednuti Facebookom

U prilog ovoj tvrdnji ide i činjenica da je u Srbiji u junu zabeleženo 2.064.220 korisnika ove mreže. Gotovo izvesno - to nije konačan broj, jer korisnika je iz dana u dan sve više, a među njima je najviše mladih.

U poređenju sa brojem stanovnika kojih je oko sedam i po miliona, statistički se može zaključiti da skoro svaki četvrti stanovnik Srbije, jer dobar broj posetilaca ima po dva „profila“ na ovoj mreži, „visi“ na Facebooku.

Slobodno vreme

Srbija jeste po broju korisnika rangirana kao 40. država u svetu na Facebooku, ali to ne bi trebalo da „teši“ ni roditelje ni nadležne, jer njegova upotreba ima epidemijske razmere.

Mnogi su druženje po kafićima zamenili razmenom poruka i chatovanjem, odnosno razmenjivanjem poruka preko Facebooka što mnogima ispunjava kompletno slobodno vreme, često i cele noći.

Upravo veliki postotak onih koji koriste internet zbog druženja naveo je mnoge poslodavce u svetu da zabrane upotrebu Facebooka na radnom mestu jer takva vrsta zabave bitno utiče na produktivnost zaposlenih. Kazne su rigorozne, u pojedinim kompanijama čak sledi otkaz.

Realno i fiktivno

U najvećoj meri korisnici u Srbiji su skloni da internet koriste na prvom mestu za komunikaciju, prvenstveno Facebook, slanje i primanje mailova (79,2 odsto), a nakon toga za igranje igara, preuzimanje različitog online sadržaja (64 odsto), traženje informacija o proizvodima i uslugama...

Jelena Petrović-Desnica, sociolog, smatra da bi država trebalo ozbiljno da se pozabavi uticajem socijalnih mreža poput Facebook.

"Svako vezivanje za računar, poput socijalnih mreža, chata, igara... gde korisnik sedi ispred ekrana ceo dan, predstavlja zavisnost. Takav je i Facebook. On je zanimljiv jer predstavlja i zamenu za upoznavanje i druženje", kaže naša sagovornica.

Prema podacima istraživanja Beogradske otvorene škole, skoro polovina srednjoškolaca koji svakodnevno koriste internet, barem jednom je pristala da se uživo susretne sa osobom koju su upoznali online. Među njima je svaki četvrti nekada davao lažne informacije o sebi, a skoro 40 odsto ispitanih tvrdi da ih je druga osoba koju su upoznali na taj način slagala u vezi sa svojim identitetom, najčešće u vezi sa godinama ili fizičkim izgledom.

Koliko se èesto koristi internet?

Međutim, iako se roditelji najčešće boje da će njihovoj deci nešto neprijatno da se dogodi na internetu, a čije strahove dodatno podgrevaju mediji nekritičkim izveštavanjem, opasnost ne leži samo u „onom sa druge strane“. Jelena Petrović-Desnica veruje da je mladima Facebook zanimljiv zato što im omogućava da kreiraju vlastiti identitet bez opasnosti da ih društvo odbaci. Stvaraju svoj internet profil u skladu sa tuđim očekivanjima, odnosno čine sebe privlačnijim, boljim, jačim…

"Opasnost ove društvene mreže po ličnost osobe je ta što ona pruža mogućnost da imate nekoliko likova u jednom. To je problem, jer se s tim prolazi bez negativnih posledica. Takođe, gubi se i granica između realnog i fiktivnog, pa korisnici nemaju odgovornost prema onom s kim su u kontaktu", objašnjava Petrović-Desnica.

Zavisnost ili navika

Naša sagovornica takođe dodaje da je tačno da je Facebook koristan, ali da je pitanje koliko ljudi mogu da kontrolišu granice upotrebe i zloupotrebe, kao i korisnog i destrukcije.

Ono što ohrabruje, bez obzira na to što je Facebook ušao u svakodnevni govor, jeste da mladi ipak nisu u većoj meri postali zavisni od ovog načina zabave.

Milan Radovanović, defektolog koji se bavi prevencijom i lečenjem bolesti zavisnosti i ostalih poremećaja u ponašanju, smatra da je za sada veoma mali broj tinejdžera zavisan od kompjutera, a još manji od Facebooka.

Ono što Radovanović ističe jeste razlika između zavisnosti i problematičnog ponašanja. Naime, zavisnost je klinički poremećaj koji se određuje na osnovu dijagnostičkih kriterijuma, dok problematična upotreba interneta nije težak poremećaj, ali ipak uzrokuje posledice. I u njemu se vide neki znaci zavisnosti, ali nema dovoljno kriterijuma da bi to zaista i postala.

"Zavisnik je osoba koja ne može bez interneta, dok ona koja ima problematično ponašanje to može. Korišćenje Facebooka spada u problematičnu upotrebu interneta, pa tako deca umesto da uče ili spavaju, vreme provode ispred ekrana, dopisujući se sa drugarima", kaže Radovanović.

Naši sagovornici se slažu da, osim sporadičnih istraživanja kao što je to uradila Beogradska otvorena škola, nema ozbiljnog društvenog angažmana države.

"Kod nas nema istraživanja u ovom smeru. Sada problem vidimo tek kada roditelji potraže pomoć. Biće bolje za celokupno društvo da se ozbiljno istraživanje sprovede što pre, pošto mi sada možemo samo da nagađamo razmere problema", zaključuje Jelena Petrović-Desnica.

Da li su roditelji na listi prijatelja?

Verovali ili ne, čak 75 odsto učesnika ovog istraživanja na listi svojih prijatelja na nekoj od društvenih mreža ima preko 300 osoba. I upravo ta socijalna ekspanzivnost jedna je od najprivlačnijih na ovoj mreži.

S druge strane, većina na listi ima nastavnike. Ovaj podatak sam po sebi govori da su i roditelji sami odgovorni za to što o ponašanju dece na internetu ne znaju dovoljno, i što ne razumeju da je pitati dete šta ima novo online, skoro isto kao i pitati ga šta ima novo u školi.

Većina korisnika na listi svojih prijatelja nema roditelje, iako tvrde da ih ne bi odbili.

Google i Yahoo?

Da je Facebook država, ona bi po snazi i broju stanovnika bila odmah iza Indije, Kine i Sjedinjenih Američkih Država, sa više od 600 miliona stanovnika i godišnjom zaradom od 800 miliona dolara.

Poređenja radi, Srbija ima oko sedam miliona stanovnika i BDP od 800 miliona dolara. Predviđanja se će do 2012. godine Facebook imati više od milijardu korisnika.