Tri zakona, uslov za Šengen listu

Zakon o zaštiti državne granice, zakon o strancima i zakon o zaštiti podataka o ličnosti, tri su preostala zakona čije usvajanje je neophodno da bi se Srbija našla na "beloj Šengen listi".

Predlog zakona o strancima i Predlog zakona o zaštiti državne granice, koje je Vlada Srbije usvojila prošle nedelje, u ponedeljak su stigli u parlament.

Predsednica Skupštine Srbije Slavica Đukić-Dejanović rekla je danas agenciji Beta da bi ti zakoni trebalo da se nađu pred poslanicima pre 1. oktobra i dodala da bi parlament "vrlo brzo" trebalo da raspravlja i o Predlogu zakona o zaštiti podataka o ličnosti, koji je u proceduri od jula.

Predlogom zakona o strancima se uređuju uslovi za ulazak, kretanje i boravak stranaca i nadležnost i poslovi organa državne uprave u vezi sa ulaskom, kretanjem i boravkom stranaka u Srbiji.

Zakon se ne odnosi na strance koji su podneli zahtev za dobijanje azila ili kojima je dat azil, a ni na strance koji po međunarodnom pravu uživaju privilegije i imunitete.

Predviđeno je da na teritoriju Srbije može ući i na njenoj teritoriji boraviti stranac sa važećom putnom ispravom u koju je uneta viza ili odobrenje boravka.

Novina koju taj zakon predviđa jesu vrste viza, i to aerodromska tranzitna viza, tranzitna viza, viza za kraći boravak i viza za privremeni boravak.

Izgled, sadržinu i način unošenja viza u stranu putnu ispravu određuje ministar spoljnih poslova uz saglasnost ministra policije.

Stranac kome je izrečena zaštitna mera udaljenja ili mera bezbednosti proterivanja i stranac koga treba vratiti na osnovu međunarodnog ugovora, odmah će, kako se propisuje, biti prinudno udaljen ili će mu biti izrečena mera obaveznog boravka u određenom mestu koji ne može trajati duže od 180 dana.

Predviđeno je da zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku", ali je njegova primena odložena za 1. april 2009. godine.

Predlogom zakona o zaštiti državne granice uređuje se zaštita granice, organizacija i način vršenja zaštite.

Sistem upravljanja granicom štitiće nepovredivost državne granice, sprečiti širenje prekograničnog kriminala, nelegalno prelaženje državne granice i ilegalne migracije.

Time će, kako se navodi, biti ispunjene pretpostavke za ostvarivanje najvažnijih principa integrisanog upravljanja granicom, a to je otvorena granica za slobodan protok ljudi i robe i zatvorena granica za sve vidove kriminalnih i drugih nedozvoljenih aktivnosti.

Dodaje se da je, pored toga što će biti doneti pravni propisi kompatibilni sa rešenjima prihvaćenim u regionu i Evropskoj uniji, značaj tog zakona što Srbija njegovim usvajanjem ispunjava obavezu
usklađivanja postojećih propisa sa Ustavom.

Zakonom se propisuje da je radi vođenja evidencija prilikom prelaska granice granična policija ovlašćena da prikuplja lične podatke uz primenu tehničkih i drugih sredstava, ali da se snimci ličnih podataka uništavaju po isteku roka od pet godina od dana izvršenog snimanja, osim ako nisu potrebni za vođenje krivičnog i prekršajnog postupka.

Predlogom zakona o zaštiti podataka o ličnosti uređuju se uslovi za prikupljanje i obradu podataka, prava lica i zaštita prava lica čiji se podaci prikupljaju i obrađuju, ograničenja zaštite podataka o ličnosti, postupak pred nadležnim organom za zaštitu podataka o ličnosti, obezbeđenje podataka, evidencija kao i iznošenje podataka iz zemlje.

Predviđeno je da se zaštita obezbeđuje svakom fizičkom licu, bez obzira na državljanstvo i prebivalište, rasu, pol, jezik, veroispovest, političko i drugo uverenje, nacionalnu pripadnost, socijalno poreklo, imovinsko stanje, rođenje, obrazovanje, društveni položaj ili druga lična svojstva.

Poslove zaštite podataka o ličnosti obavlja Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.