Među javom i med' snom

Od proleća, u kom je ekipa bila u potpuno slobodnom padu i u kom je ispustila veliku prednost i mesto u kvalifikacijama za Ligu šampiona, preko debakla u Evropi kakav crno-bela publika ne pamti, do najdužeg niza pobeda u Evropi, trijumfa u "večitom" derbiju i naslova jesenjeg šampiona u Superligi Srbije.

A opet, i neobično retka godina, jer je uprkos svemu, od 1. januara do, evo, samog kraja decembra na klupi bio samo jedan trener.

Igor Duljaj prošao je rolerkoster u svakom mogućem smislu i još uvek ga svakodnevno živi u Humskoj. Do te mere da ni sam nije stoprocentno siguran hoće li ponoć u noći dočeka Nove 2024. godine i dalje biti šef stručnog štaba.

Iz uprave poručuju da nema razloga za brigu, ali su navijači na B92.net pre nekoliko dana mogli da pročitaju intervju sa Duljajem, koji šalje jasne signale da mu se stavovi i mišljenja sa rukovodstvom – skroz mimoilaze.

Na nedavnoj promociji Partizanovog kalendara stajali su rame uz rame Igor Duljaj, Miloš Vazura i Milorad Vučelić (da, svi smo bili u čudu).

Čak je trener, koji je van svih očekivanja doneo prvo mesto, sa kiselim izrazom lica morao da trpi šale (ne)odlazećeg predsednika:

"Eh, kako bi tek igrači Partizana igrali da imaju za hleb i mleko..."

Foto: Starsport/Srðan Stevanoviæ

Baš zbog svih ovih, nikome jasnih odnosa i skrivenih poruka, navijači nemaju pojma da li da se raduju ili da budu devastirani.

Čak i kada su doživeli šamarčinu od TSC-a (0:4), zatim nanizali poraze kojima su prepustili čelo tabele, a onda svi pomislili: "džabe smo se ponadali", igrači Partizana pokazali su da imaju još šta da ponude.

U momentu kada su bili debelo otpisani i precrtani, nokautirali su najskuplji tim u istoriji srpskog fudbala i okitili se jesenjom titulom. Pokazali su da ni u Crvenoj zvezdi tek ne funkcionišu mnoge stvari.

Hoće li Zvezda tek sada biti "ljuta" i dodati gas ili će ovakav Partizan, rastrzan unutrašnjim nemirima, moći da izdrži sve "oluje" i do kraja šokira fudbalsku Srbiju?

Navijači Partizana su, definitivno, između jave i sna.

Od kante za udaranje do najdužeg niza u Evropi

Igor Duljaj je trener-početnik i, kao takav, nikada se nije libio da zatraži pomoć ili savet od iskusnijih. Napredak od, recimo, aprila do septembra je evidentan.

Podsetimo, proletos je Partizan udarao ko je stigao. Četvrta pozicija na tabeli je najgori rezultat u istoriji kluba od osamostaljenja Srbije, a ne zna se da li je gore izgledao tim, igra ili celokupno svaki meč koji je bio glavobolja za gledati.

Nijedan navijač Partizana nije navikao da njegov omiljeni tim bude kanta za udaranje i smeće. I svakoga je to zabolelo. Zato su i izašli na ulice, tražili ostavke Vučelića i Vazure. Nije mnogo vredelo.

Foto: Starsport/Peða Milosavljeviæ

Ni leto nije donelo Bog zna kakvu promenu. Pojačanja su kasnila, na pripremama se uigravao tim za koji su svi znali da neće biti na okupu, igrači su bežali glavom bez obzira (Nemanja Jović i Fuseni Dijabate), a Duljaj je zapomagao i vikao čelnicima da neko čuje njegov vapaj za igračima. U Humskoj je bila na snazi igra "gluvih telefona".

Sve dok nije stigao Nordsjeland i veza je zakrčala toliko jako, da je odjeknulo. Partizan je u Danskoj primio pet, a mogao još najmanje toliko golova od ekipe, koju je samo par godina ranije rutinirao u, takođe, evropskom dvomeču.

Međutim, Nordsjeland je bio varka i pravi pokazatelj kako sistemski rad može doneti rezultat na duže staze.

Partizan nije bio jedini koji je stradao na severu Evrope, već su Danci u Farumu jednom Fenerbahčeu spakovali šest komada, a Ludogorecu čak sedam!

Partizan je još dobro i prošao...

Duljajev pečat

Foto: Starsport/Srðan Stevanoviæ

Ali, Duljaj je ćutao i nastavio da radi. Imao je tu "sreću" da uprava nije bila sposobna da pronađe novog čoveka, pa je uz pomoć svog velikog prijatelja Darija Srne dovodio igrače po svojoj volji.

Po principu: "Darijo, u ime starog prijateljstva, daj mi one igrače koji nisu dovoljno dobri za Šahtjor", Partizan je doveo Ksandera Severinu, Frenka Kanutea, Mateusa Saldanju i Gajasa Zahida, tvorce potpuno novog DNK-a Partizana.

Saldanja je od prvog meča počeo da rešeta, Kanute se ustalio kao nosilac veznog reda, Severina oscilirao u skladu sa svojim godinama, a pravi "šou" je krenuo kada je Zahid stekao fizičku spremu i kročio na teren.

Pakistanac sa norveškim papirima ispostavio se, verovatno, najvećim pojačanjem. Uz domaće novajlije, Aleksandra Jovanovića, Nemanju Nikolića i Aranđela Stojkovića, te štoperski tandem Sveta Marković-Mihajlo ilić, kao i sada već igrača reprezentativnog kalibra Kristijana Belića, Partizan je počeo da pobeđuje u nizu.

Srećno, tesno, neizvesno... Uz čak poneku tuču Duljaja sa igračima, konkretno Kvinsijem Menigom, ali, trijumfi su se ređali.

Sve do, za nekog baksuznog, a nekog srećnog, broja 13. Baš toliko je pobeda Partizan nanizao, što je bio apsolutni rekord ove sezone u Evropi i svetu. Samo je Sporting iz Lisabona bio blizu crno-belih.

Foto: Starsport/Peða Milosavljeviæ

Negde je moralo pući, a puklo je, pa je zvonilo. TSC je ogolio sve mane Partizana i "zatvorio krug" za 2023. godinu. Jer, početkom iste je Partizanu uskratio mesto u grupnoj fazi i evropski bonus od 7.000.000 evra, da bi mu na kraju kalendara naneo najteži poraz.

Ipak, kao što rekosmo, a i svima je poznato – "parni valjak" se opet upalio i izdigao van svih očekivanja (pa čak i sopstvenih). Te je najvećem rivalu bacio "rukavicu u lice" u neravnopravnoj šampionskoj trci.

Šest uzastopnih je dobila Crvena zvezda, pa sve deluje da u prethodnih pola decenije živimo nekakav "deja vu". Bilo je i +5 na polusezoni za Partizan, pa nije bilo dovoljno da se niz prekine. Stoga ni sedmu godinu bez titule, zbog celokupnog stanja, u Humskoj ne bi mnogo oplakivali.

Jedini koji bi to učinio, a ujedno ko bi imao razloga i obraza za to, bio bi Igor Duljaj. Usamljeni ratnik, ostavljen bez igde ikoga na frontu, na braniku crno-belog kluba.

A navijači? I to ne oni koji bojkotuju – makar do februara će biti među javom i med' snom.

Autor – Stefan Smuđa