Film koji je šokirao svet vraća se na veliko platno: Bio zabranjen u mnogim zemljama VIDEO

Radnja filma je smeštena u 17. vek, u Francusku, u gradić Ludun, gde časne sestre, predvođene Žanom od Anđela (Vanesa Redgrejv), sprovode svojevrsnu seksualnu revoluciju.

Zapravo, nije baš tako. Žana je opsednuta ocem Urbainom Grandijeom (Oliver Rid) i učinila bi sve da mu postane ljubavnica. Međutim, njemu smeta to što je ona grbava i na neki način izobličena, pa od njihovog seksualnog odnosa ne bude ništa.

Kada je već tako, Žana čini sve što je u njenoj moći da mu se osveti, a mogućnosti za to ima mnogo. Grandije je liberal, a tajno se venčava sa lepom Madlen de Bru (Džema Džons), što je dovoljno da izazove Žanin gnev.

Ona podstiče ostale časne sestre da se pobune protiv beskrupuloznog sveštenika. Ludun se u tom trenutku pretvara u središte razvrata, čemu doprinose i Crkva i vlasti, koje žele da se što pre reše nepoželjnog Grandijea. Francuskom tada vladaju kardinal Rišelje i Luj XIII, a Grandije ni od koga ne može da očekuje podršku, ponajmanje od razuzdanih časnih sestara čije razvratno ponašanje diktira Žana od Anđela.

"Demoni" su u vreme premijere dobili krajnje nepovoljne ocene za prikazivanje, kako u Velikoj Britaniji, tako i u Americi. U velikom broju zemalja njihovo prikazivanje bilo je zabranjeno, ali kod nas su prošli bez većih problema.

Za distribuciju ih je otkupila crnogorska distributerska kuća "Zeta film" iz Budve, što nije izazvalo naročitu pometnju u bivšoj Jugoslaviji. U Zagrebu ih, međutim, nije bilo moguće gledati u najvećem prikazivačkom preduzeću "Kinematografi", već samo u takozvanim nezavisnim bioskopima – Studentskom centru, Kinoteci i "Augustu Cesarcu".

Uostalom, Jugoslavija je tada još važila za komunističku zemlju, pa su sukobi između sveštenika i časnih sestara smatrani temom koja nije previše zanimala javnost. Povrh svega, originalna verzija filma već je bila diskretno skraćena, tako da nije bilo razloga za javne proteste.

Sve se to, međutim, promenilo kada je film ove godine uvršten u program posebne projekcije na Kanskom festivalu. Nije se takmičio za nagrade, ali je i te kako privukao pažnju. To je velika razlika u odnosu na 1972. godinu, kada su film obavezno svrstavali među ostvarenja kojima je, kako se govorilo, "kumovao sam đavo". Tada je i reditelj Ken Rasel, koga je publika pre toga poznavala samo po intrigantnoj romantičnoj drami "Zaljubljene žene", imao dosta problema zbog toga što se upustio u takav projekat. Danas su, međutim, vremena drugačija.

Malo ko je pokušao da film nazove antiklerikalnim, a još manje da pokrene kampanju za oduzimanje dozvole za njegovo prikazivanje. Film i danas izgleda impresivno, a nije bez razloga jedan od njegovih dizajnera bio modernista Derek Džarman.

Ipak, to su samo neki od razloga zbog kojih bismo voleli da "Demone" u ovakvom, restauriranom izdanju što pre vidimo i u našim bioskopima.